Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od maja do oktobra 2016. godine.
U oblasti suzbijanja trgovine ljudima, u periodu od maja do septembra 2016. godine, nisu učinjeni značajniji pomaci u cilju rešavanja sveprisutnih problema. Prema zvaničnim podacima[1], u prvih šest meseci 2016. identifikovano je 29 žrtava trgovine ljudima, najveći broj njih su građani Republike Srbije (21), i muškarci i žene, koji su eksploatisani na teritoriji Srbije. Većina identifikovanih žrtava u Srbiji su žene i devojke, dok su u 10 slučajeva žrtve bile maloletne. Putem ASTRA SOS telefona za prvih osam meseci 2016. godine primljeno je preko 2.000 poziva, od 285 novih klijenata i identifikovano 12 punoletnih žrtava trgovine ljudima (8 muškaraca i 4 žene). Dve osobe ženskog pola bile su izložene seksualnoj eksploataciji, a u dva slučaja se radilo o prinudnom braku. Sedam muškaraca bilo je izloženo radnoj eksploataciji, a u jednom slučaju se radilo o prinudi na prosjačenje.[2] Primetno je da je za prvih šest meseci ove godine identifikovano više žrtava nego tokom cele 2015. godine, ali bi za izvođenje bilo kakvog zaključaka trebalo sačekati kraj godine kako bi se utvrdilo da li je postojao proaktivniji pristup postupku identifikacije od strane policije i u okviru sistema socijalne zaštite. Pored toga, policija zadužena za istragu slučajeva trgovine ljudima takođe je zadužena i za iregularne migracije; stoga je moguće da je zatvaranje granica i smanjenje broja izbeglica u Srbiji tokom 2016. godine ostavilo i više prostora za borbu protiv trgovine ljudima.
U junu mesecu je američki Stejt department u Izveštaju o trgovini ljudima ocenio da Vlada Republike Srbije nije ispunila minimalne standarde u borbi protiv trgovine ljudima i zaštite žrtava ovog krivičnog dela, pa je Srbija stavljena na „listu za posmatranje”.[3] Zabrinjava činjenica da je u sudskim postupcima u prethodnom periodu izostao pristup koji bi bio u potpunosti orijentisan na prava žrtve, te su one često bile izložene ponovnoj traumi i pretnjama, dok je pravo na naknadu štete oštećenima gotovo u potpunosti izostalo. U praksi su i dalje prisutna česta kršenja perioda refleksije za žrtve, uključujući neadekvatni smeštaj, nepostojanje programa reintegracije i socijalne inkluzije, nedostatak saradnje nevladinih i vladinih aktera u procesu pružanja pomoći žrtvama trgovine ljudima. Od osnivanja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima postoji tendencija da se organizacije civilnog društva koje 10-15 godina rade na pružanju pomoći žrtvama trgovine ljudima marginalizuju i da se njihovi kapaciteti i ekspertiza ne koriste.
Iskustvo govori da je samo mali broj žrtava obavešten o uslugama NVO (npr. od 40 žrtava identifikovanih 2015. godine tri su upućene na ASTRU, dok je za prvih osam meseci 2016. godine samo jedna žrtva upućena). Još jedan pokazatelj da ne postoji politička volja za rešavanje problema u oblasti suzbijanja trgovine ljudima predstavlja i činjenica da Republika Srbija nije predložila svoje kandidate za Grupu eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima - GRETA[4] za naredne izbore, iako je Savet Evrope uputio poziv državnim organima, a organizacije civilnog društva su podsećale na datume za podnošenje kandidature. Istovremeno, pojedine zemlje potpisnice Konvencije Saveta Evrope predložile su po nekoliko kandidata i kandidatkinja, od kojih su brojni aktivisti organizacija civilnog društva.
|
Prema rezultatima analize organizacije ASTRA o presudama za krivično delo trgovine ljudima donetim 2015. godine, prosečno trajanje sudskog postupka iznosi 2 godine i 4 meseca, što je za šest meseci duže nego godinu dana ranije. Od svih postupaka okončanih 2015. godine, 32% je trajalo duže od tri godine. Takođe, kontinuirano se beleži pad u procentu osuđujućih presuda: 2015 - 48%, 2014 - 59%, 2013 - 79%. Prosečna kazna za osuđene trgovce iznosila je četiri i po godine, što je povećanje u odnosu na 2014. godinu. Dosuđene kazne za trgovinu ljudima su se uvek u proseku kretale oko zakonskog minimuma, a ono što zabrinjava jeste smanjenje procenta kazni dužih od pet godina što se takođe beleži u poslednjih nekoliko godina (2015 - 11%, 2014 - 14%, 2013 - 27%). Sa stanovišta zaštite žrtava, krivični postupci predugo traju, ročišta se često otkazuju, a pošto je iskaz žrtve i dalje osnovni način dokazivanja dela, od nje se očekuje da se redovno pojavljuje pod pretnjom novčane kazne ako se ne odazove, da se suočava sa trgovcima i godinama kasnije ponovo proživljava traumu kroz koju već prošla, a sve to drastično usporava oporavak. Status posebno osetljivog svedoka, predviđen Zakonom o krivičnom postupku, ne primenjuje se u dovoljnoj meri, a čak i kada je žrtvi dodeljen taj status, to retko značajno doprinosi položaju i zaštiti žrtve, već je pre svega reč o formalnom statusu koji se u brojnim slučajevima dodeljuje iz prostog razloga što sudovi nemaju tehničke mogućnosti da žrtvi obezbede zakonsku zaštitu. Jedna od najslabijih karika u lancu zaštite prava žrtava je pristup pravu na kompenzaciju, tj. naknadu štete. Iako krivično zakonodavstvo daje mogućnost da se o imovinskopravnom zahtevu žrtve odlučuje u krivičnom postupku, u praksi sudovi uvek žrtvu upućuju da ovo pravo ostvari u parnici, koja predugo traje, zahteva znatna novčana sredstva koja žrtve nemaju i ne obezbeđuje mere zaštite koje postoje u krivičnom postupku. Osim toga, i u slučaju da se presuda donese u korist žrtve, neizvesno je da li će doći do njenog izvršenja, jer trgovci retko imaju imovinu koja se vodi na njihovo ime, a sistem izvršenja u Republici Srbiji je nefunkcionalan. [5] |
Pored tema koje su predstavljene u ranijim izveštajima, i koje iz godine u godinu ponavljamo, sledeći problemi u sistemu borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji i dalje predstavljaju goruće izazove:
- Usvajanje Strategije i Akcionog plana za prevenciju i suzbijanje trgovine ljudima i zaštitu žrtava i dalje ostaje nerealizovana aktivnost u Akcionom Planu za Poglavlje 24 (6.2.8.1). Ova dva dokumenta su formulisana još 2013. godine, stoga se opravdano postavlja pitanje da li akcioni plan, razvijen za period 2014-2016. godine danas može da bude usvojen u tom obliku. Tokom tri godine koliko se čeka na usvajanje Strategije i AP, u oblasti suzbijanja trgovine ljudima je došlo do stagnacije, jer su koordinaciona tela koja su ranije postojala prestala da rade, nova koja su predviđena Strategijom još uvek nisu osnovana.
- Pozitivna promena koja se očekuje realizacijom AP za Poglavlje 24 je najavljena reorganizacija policije u smislu unapređenja organizacionih kapaciteta Uprave kriminalističke policije kroz specijalizaciju za istrage u oblasti trgovine ljudima. To bi moglo značajno da doprinese boljoj identifikaciji žrtava svih oblika eksploatacije.
- U narednom periodu bi trebalo sprovesti harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa EU Direktivama (6.2.8.5), gde bi posebnu pažnju trebalo posvetiti ostvarivanju prava na kompenzaciju žrtava krivičnih dela, kao i poštovanju principa nekažnjavanja i krivičnog negonjenja žrtava trgovine ljudima za dela koja su nastala kao posledica eksploatacije.
- U sklopu Akcionog plana za Poglavlje 24 predviđeno je osnivanje kancelarije nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima u našoj zemlji, što treba da donese objektivni monitoring nad nacionalnim mehanizmom za borbu protiv trgovine ljudima. Međutim, nije precizirano kako i gde će se uspostaviti ovo telo, s obzirom na to da je suština ovog tela da prati i evaluira rad svih aktera u borbi protiv trgovine ljudima, kao i da sprovodi istraživanja, analitiku i predlaže različite mere u cilju boljeg funkcionisanja nacionalnog mehanizma upućivanje. Da bi se ova uloga ostvarila, neophodno je da kancelarija nacionalnog izvestioca bude formirana kao nezavisno telo.
Preporuke:
- Usvojiti Strategiju i Nacionalni plan akcije za prevenciju i suzbijanje trgovine ljudima i zaštitu žrtava za borbu protiv trgovine ljudima.
- Obezbediti resurse za proces reintegracije žrtava trgovine ljudima u skladu sa Direktivama EU 2012/29/EU i 2011/36/EU.
- Usvojiti izmene zakonodavstva koje će pomoći uvođenje delotvornog i održivog mehanizma kompenzacije za žrtve krivičnih dela sa elementima nasilja, uključujući žrtve trgovine ljudima.
- Izmeniti Krivični zakonik Republike Srbije i obezbediti da su klauzule o nepritvaranju, krivičnom negonjenju i nekažnjavanju budu jasno navedene u zakonu.
- Izraditi i primeniti standarde i procedure u svim fazama zaštite žrtava od identifikacije do reintegracije/dobrovoljnog povratka, kao i protokole o saradnji sa NVO.
- Unaprediti saradnju između Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i NVO koje pružaju pomoć žrtvama.
[1] Zvanična statistika Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima http://www.centarzztlj.rs/images/stat/16/Sestomesecni%202016.pdf
[2] Celokupna statistika ASTRA SOS telefona je dostupna na http://www.astra.rs/sos-telefon-i-pomoc-potencijalnim-zrtvama-trgovine-ljudima/statistika/
[3] Deo Izveštaja o trgovini ljudima Stejt Departmenta koji se odnosi na Srbiji se nalazi na sledećem linku http://www.astra.rs/izasao-tip-report-srbija-na-listi-za-posmatranje/
[4]http://www.coe.int/en/web/anti-human-trafficking/home.
[5] Celokupna analize presuda za krivično delo trgovine ljudima donetih 2015. godine se nalazi na zvaničnom sajtu organizacije ASTRA http://www.astra.rs/wp-content/uploads/2016/07/ASTRA-pravna-analiza-2015.pdf
