Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od novembra 2015. do aprila 2016. godine.

Borba protiv trgovine ljudima - maj 2016.

Na osnovu pribavljenih podataka, Srbija još uvek predstavlja zemlju porekla i zemlju eksploatacije žrtava trgovine ljudima. Žrtve su uglavnom građani Srbije (99%) i uglavnom su eksploatisani na teritoriji Srbije. Većina identifikovanih žrtava u Srbiji su žene i devojke (80%). Ukupno 60% od svih identifikovanih žrtava bila su deca (ispod 18 godina).

U toku 2015, identifikovano je samo 40 žrtava trgovine ljudima, što je tri puta manje nego u 2014. godini (125). Pored nedostatka političke volje, glavni razlog za takvo smanjenje je nepostojanje proaktivnog pristupa postupku identifikacije od strane policije i u sistemu socijalne zaštite. Pored toga, policija zadužena za istragu slučajeva trgovine ljudima takođe je zadužena za migracije, što ostavlja malo prostora za borbu protiv trgovine ljudima zbog izbegličke krize i manjka ljudskih resursa.

Kad je reč o izbegličkoj krizi, ne postoji sistemsko rešenje za identifikovanje žrtava trgovine ljudima među izbegličkom populacijom. To pitanje je naročito relevantno imajući u vidu izbeglice koje prolaze kroz Srbiju i njihovu ugroženost. Migranti/izbeglice se ne zadržavaju dugo u zemlji tako da se proces identifikacije ne može valjano sprovesti. Prijava nasilja i eksploatacije sa njihove strane samo bi prekinula njihovo putovanje ka zemlji odredišta, te stoga oni ne prijavljuju krivična dela. S druge strane, radnici na prvoj liniji nisu senzibilisani ili na pravi način obučeni da prepoznaju (moguće) žrtve i da reaguju onda kada lice prijavi eksploataciju ili trgovinu ljudima.

Pored tema koje su predstavljene u ranijim izveštajima, sledeći problemi u sistemu borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji i dalje predstavljaju goruće izazove:

  • Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji i Nacionalni akcioni plan nisu usvojeni u 2015. i tokom prvih meseci 2016. godine. Ta dva strateška dokumenta inicijalno su izrađena za period 2013-2018, ali je njihovo važenje produženo na period 2015-2020. U Akcionom planu za Poglavlje 24, koji se bavi problemom trgovine ljudima, predviđeno je usvajanje Strategije borbe protiv trgovine ljudima, nakon brojnih odlaganja, za decembar 2015.
  • Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima i ASTRA potpisali su Memorandum o razumevanju u januaru 2016. godine i na taj način su formalizovali buduću saradnju pri asistenciji žrtava trgovine ljudima. Memorandum o razumevanju predstavlja put ka korišćenju efikasnijeg mehanizma za identifikovanje žrtava trgovine ljudima i pružanja pomoći i zaštite žrtvama na nacionalnom nivou. Ipak, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima ne koristi resurse, iskustvo i stručnost NVO koje se bave borbom protiv trgovine ljudima. Na primer, u 2014. godini samo je jedna žrtva upućena organizaciji ASTRA (od 125 identifikovanih žrtava) radi pružanja pomoći, a u 2015. godini samo tri.
  • Još uvek postoje slučajevi krivičnog gonjenja i kažnjavanja žrtava trgovine, što je rezultat neodgovarajuće identifikacije žrtava i nepostojanja delotvornog sistema njihove zaštite. Srpsko zakonodavstvo još uvek ne poznaje klauzulu nekažnjavanja i krivičnog negonjenja.

U septembru 2015. godine, u saradnji sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ASTRA je pokrenula peticiju za pomilovanje žrtve trgovine ljudima, osuđene na 18 godina zatvora. Prikupljeno je više od 3.000 potpisa. Te potpise smo priložili uz zahtev za pomilovanje koji je poslat predsedniku Tomislavu Nikoliću u decembru 2015. god. Naša klijentkinja trenutno izdržava zatvorsku kaznu u Požarevcu. Kako smo naveli u prethodnom izveštaju, naša klientkinja je prepoznata kao žrtva trgovine ljudima 2012. godine. Tokom perioda od 11 godina, bila je izložena brutalnom zlostavljanju, različitim oblicima psihološkog i fizičkog nasilja, bila je prisiljena na činjenje krivičnih dela i u Srbiji i inostranstvu radi ostvarenja materijalne koristi za svog eksploatatora. Tokom eksploatacije u Nemačkoj, bila je svedok ubistva nemačkog državljanina 1999. godine, za koje je optužena i osuđena na 18 godina zatvorske kazne. Strahujući za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice, pod pritiskom i pretnjama svog ekploatatora, na početku suđenja preuzela je krivicu za ubistvo. Nakon što je pritisak oslabio, promenila je iskaz i rekla šta se zaista desilo, i tako objasnila da nije počinila ubistvo. Tokom suđenja, okolnosti u vezi s njenim statusom žrtve trgovine ljudima nisu uzete u obzir, kao ni posledice koje snosi zbog 11 godina eksploatacije, života u stalnom strahu i traume koju je doživela, što je značajno uticalo na njene iskaze.

 

  • Narodna skupština je usvojila amandman na član 12. Zakona o javnom redu i miru, koji je ASTRA podnela u januaru 2016. Zahvaljujući tom amandmanu, nije usvojen predlog predstavljen u nacrtu Zakona, da prosjačenje i korišćenje dece i maloletnih lica za prosjačenje treba da budu sankcionisani u prekršajnom postupku, jer je to u suprotnosti sa krivičnim delom trgovine ljudima, prema članu 388. Krivičnog zakonika Srbije. To je veoma važno budući da Ministarstvo unutrašnjih poslova podnosi nekoliko krivičnih prijava za trgovinu ljudima u svrhe prinudnog prosjačenja svake godine, kada su žrtve skoro isključivo deca (prošle godine, identifikovano je desetoro dece koja su bila prinuđena na prosjačenje). Na taj način, Skupština je pokazala svest o međunarodnim obavezama Republike Srbije i sprečila je ozbiljnu povredu žrtava trgovine ljudima u svrhe prinudnog prosjačenja.

Preporuke:

  • Usvojiti Strategiju i Nacionalni plan akcije za borbu protiv trgovine ljudima.
  • Obezbediti resurse za proces reintegracije žrtava trgovine ljudima u skladu sa Direktivama EU 2012/29/EU i 2011/36/EU.
  • Usvojiti izmene zakonodavstva koje će pomoći uvođenje delotvornog i održivog mehanizma kompenzacije za žrtve krivičnih dela sa elementima nasilja, uključujući žrtve trgovine ljudima.
  • Izmeniti Krivični zakonik Republike Srbije i obezbediti da su klauzule o nepritvaranju, krivičnom negonjenju i nekažnjavanju budu jasno navedene u zakonu.
  • Izraditi i primeniti standarde i procedure u svim fazama zaštite žrtava od identifikacije do reintegracije/dobrovoljnog povratka, kao i protokole o saradnji sa NVO.
  • Unaprediti saradnju između Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i NVO koje pružaju pomoć žrtvama.