Donošenje lošijih zakonskih rešenja, uz nedostatak dijaloga, urušavanje nezavisnih institucija i napade na organizacije civilnog društva nastavlja se pod okriljem reformi u okviru procesa pristupanja EU, ali postoji prostor za unapređenje ukoliko se usvoje date preporuke pri reviziji akcionih planova, istaknuto je na predstavljanju najnovijeg nezavisnog izveštaja koalicije prEUgovor o napretku u poglavljima 23 i 24 koje je održano 16. aprila 2019. u Beogradu.
S obzirom na to da Srbija i ostale države Zapadnog Balkana postaju zarobljene države, neophodno je da Evropska unija i nakon evropskih izbora u maju nastavi sa politikom proširenja, ukazao je moderator diskusije, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Bojan Elek. Potrebno je da EU posveti pažnju ovim problemima korišćenjem novih instrumenata poput posebnih izveštaja u kojima se analiziraju mehanizmi koji ugrožavaju demokratiju i dovode do zarobljavanja državnih institucija u političke svrhe, po uzoru na „Pribe izveštaj“, Elek je istakao.
“Ne samo da se radi na slabljenju institucija, koje bi trebalo da budu kontrolor vlasti, nego je i dijalog unutar institucija potpuno ukinut”, rekao je Elek.
Pored urušavanja institucija, o stanju reformi u Srbiji govori i činjenica da je tek nešto više od polovine planiranih aktivnosti u okviru poglavlja 23 i 24 sprovedeno, naglasio je Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.
„Ne vidimo interesovanje Vlade da u političkom smislu učini borbu protiv korupcije zaokruženom. Što se tiče Akcionog plana za poglavlje 23, on se ne ispunjava, a njegova revizija ne donosi mnogo šta pozitivno. Izmene donose znatan broj loših rešenja - izmena sastava Saveta za borbu protiv korupcije tako da on uključuje predstavnike ministarstava, čime se smanjuje nezavisnost, izmene Zakona o javnim nabavkama planiraju se samo radi usaglašavanja sa pravilima EU, a ne radi boljeg nadzora, izmene Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije donose se samo radi ispunjenja preporuke GREKO-a, ne radi uklanjanja propusta. Takođe, konačna odluka o uvođenju krivičnog dela ’nezakonito bogaćenje’ još nije doneta,“ naveo je Minić.
U borbi protiv korupcije na visokom nivou takođe nema vidnog napretka, zaključio je Minić.
Štikliranje obaveza umesto merljivih efekata
„Rokovi se odlažu i obaveze sprovode formalno kako bi se prešlo na sledeći korak, dok na terenu nema rezultata,“ rekao je Minić.
Pored toga, problem je i što se uvođenje lošijih zakonskih rešenja smatra ispunjenjem obaveze. Primer su nacrti Zakona o slobodnom pristupu informacijama i Zakona o proveri porekla imovine, koji bi stanje u ovim oblastima mogli da unazade i pogoršaju, Minić je zaključio.
Marija Anđelković iz Astre - Akcije protiv trgovine ljudima složila se da je opšti zaključak nakon pregledanja revidiranih dokumenata u vezi sa Poglavljem 24 da su se revizori bavili formalnim a ne suštinskim stvarima.
„Sve se svodi na usvajanje zakona i strategija, a malo se priča šta će to učiniti za obične građane i kako će delovati na njihov život,“ Anđelković je istakla.
Ona je navela da su tri dobre stvari koje su se desile u posmatranom periodu vezano za trgovinu ljudima to da je ona prešla iz nadležnosti granične policije u kriminalističku, da je otvoreno prvo državno sklonište za žrtve trgovine ljudima, kao i da su usviojene standardne operativnne procedure za postpuanje sa žrtvama, dok su problemi i dalje nedovoljan broj kadrova u toj oblasti i kaznena politika.
Zabrinjavajući je trend „štikliranja“ aktivnosti koje nisu urađene onako kako je predviđeno ili nisu uopšte, istakla je Anđelković. Zaključila je da su izveštaji državnih organa „ogromni narativi“ o postignutim rezultatima bez akcentovanja aktivnosti koje treba da se preduzmu ili kakvi su efekti urađenog.
Zloupotrebljavanje borbe protiv nasilja nad ženama
Na problem bavljenja formom umesto suštine, bez poznavanja stanja na terenu, ukazala je i Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC). U oblasti ostvarivanja osnovnih prava žena došlo je čak i do pogoršanja konteksta, navela je Ignjatović.
„Komitet za eliminisanje diskriminacije žena (CEDAW) traži od naše vlade da preduzme sve neophodne mere za borbu protiv antirodnog diskursa, izražava zabrinutost zbog visokog prisustva diskriminatornih rodnih stereotipa u javnom govoru, nesankcionisanih mizoginih izjava u medijima, i promovisanja konzervativnih ideja o tradicionalnoj porodici što je pogoršano nacionalnom kampanjom za podsticanje rađanja,“ naglasila je Ignjatović.
Zarobljavanje države ogleda se i na primeru uspostavljanja nacionalne SOS linije za žene žrtve nasilja, na šta je AŽC već upozoravao. Ignjatović je obrazložila da je suprotno zakonu i strateškim dokumentima, kao i argumentovanom protivljenju ženskih organizacija sa višedecenijskim iskustvom u ovoj oblasti, realizacija usluge nacionalnog SOS telefona dodeljena državnoj ustanovi koja se nikada tom temom nije bavila.
„Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je sproveo ono što je namerio, uz podršku Vlade, i nije se tu nije zaustavio. Nedavno je ženskoj organizaciji Fenomena iz Kraljeva oduzeta je akreditacija za program obuke jer je odbila da edukuje operaterke za prekratko vreme koje je naloženo. Ministar neće da potpiše AŽC-u rešenje o akreditaciji instruktaže za SOS telefon iako je stručna komisija odobrila program,“ zaključila je Ignjatović.
Kako bi se stanje u realizovanim reformama u okviru poglavlja 23 i 24 poboljšalo, koalicija prEUgovor poziva Vladu Republike Srbije da redovno objavljuje izveštaje o ispunjenosti aktivnosti, kao i da diskusija o nesprovođenju aktivnosti iz akcionih planova za ova poglavlja treba uvek da bude na dnevnom redu sednica Vlade. Učesnici diskusije pozvali su na sprovođenje akcionih planova i objavljivanje evaluacija rezultata njihovog sprovođenja tokom prve četiri godine, što bi trebalo da bude osnova za raspravu o reviziji ovih ključnih strateških dokumenata.
Konferencija je deo projekta „Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24“, koji finansira Evropska unija. Organizaciju konferencije podržala je i Ambasada Kraljevine Holandije, u okviru MATRA programa.
O prEUgovoru
Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva osnovana radi praćenja politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24. Cilj prEUgovora je da pomogne da se proces pridruživanja EU iskoristi za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.
Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
Glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, a koalicija objavljuje i rEUformator - mesečni bilten posvećen dešavanjima u Srbiji i EU u oblastima koje pokrivaju ova dva poglavlja.
Aktivnosti prEUgovora možete pratiti na sajtu, fejsbuku i tviteru.
