Evropska unija je nedavno uočila da u čitavom regionu Zapadnog Balkana postoje elementi zarobljene države. Pod ovim pojmom podrazumeva se stanje obeleženo rasprostranjenom korupcijom, a u kome se vlast i javne institucije, legalnim i ilegalnim kanalima, koriste za crpljenje javnih resursa u privatne svrhe. Evropska unija je, stoga, uočila da je potrebno efektivnije praćenje reformi u oblasti vladavine prava u državama koje teže učlanjenju.
Ovo bi moglo da se postigne ugledanjem na pozitivni primer tzv. Pribe izveštaja, koji je pomogao da se prevaziđe ozbiljna kriza demokratije i vladavine prava u Makedoniji 2015. godine. Umesto da čeka eskalaciju novih kriza, EU treba ovaj novi instrument izveštavanja da koristi proaktivno u celom regionu kako bi doprinela obuhvatnijem, jasnijem i javnom sagledavanju gorućih problema demokratskih institucija i vladavine prava u zemljama Zapadnog Balkana, kao i efektivnijem pritisku na države regiona da ih reše pre nego što eksplodiraju u krizu ili zatvore krug zarobljavanja države.
Pribe izveštaj pisala je grupa nezavisnih eksperata koju je predvodio Rajnhard Pribe, penzionisani direktor Evropske komisije. Činjenica da izveštaj nisu sastavljali zaposleni u EK omogućila je da se izađe iz formaliziranog kalupa izveštavanja po izdeljenim pravnim tekovinama i izbegne uobičajeno diplomatsko okolišanje, tipično za redovne izveštaje EU. U Izveštaju je sagledana šira slika, stvari su nazvane pravim imenom i ponuđene su konkretne preporuke. Iza njega stoji autoritet Evropske komisije, koja ga je naručila i objavila, te najavila da će dalji napredak Makedonije meriti u odnosu na preporuke. Uspela je da navede makedonske političke aktere da ih sprovedu, prateći pomno reforme i vezujući ih za napredak zemlje u pretpristupnom procesu.
Pribe izveštaj je posebnu pažnju posvetio sistemskim propustima u makedonskom bezbednosnom sektoru, sagledavši ga kao važnu polugu zarobljavanja države. Njegove preporuke mogu da posluže i drugim zemljama. Evropska komisija je pratila ovu oblast u Srbiji više nego u ostalim zemljama regiona. Uprkos tome, srpski bezbednosni sektor i dalje karakteriše prekrajanje institucija po meri konkretnih lica i nedostatno pravno uređenje, dok su u poslednje vreme prisutni i negativni trendovi koji uvećavaju proizvoljnost i rizik od pojave korupcije - rast diskrecionih ovlašćenja političkih nameštenika, smanjenje transparentnosti, širenje domena bezbednosti i odbrane, koji se istovremeno sve više izuzima iz opštih pravnih režima. Demokratska civilna kontrola je dodatno oslabljena zastrašenim ili politizovanim nadzornim organima.
