Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker predstavio je Smernice za ujedinjenu, jaču i demokratsku Uniju, koje se bave sudbinom EU do 2025. godine. Dugo očekivani predlog vremenskog okvira za pristupanje Srbije Evropskoj uniji i inicijativu Evropske komisije da se osmisli konkretna strategija za njen ulazak analizira stažista Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Mijat Kostić.
Fotografija: European Western Balkans
Tekst je sastavni deo dvanaestog broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.
Uvod
U svom pismenom obraćanju povodom godišnjeg izlaganja o stanju Unije predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker predstavio je nacrt "Smernica za ujedinjenu, jaču i demokratsku Uniju". U ovom programu rada Komisije sadržane su inicijative za akcije koje treba preuzeti u narednih 16 meseci, kao i dugoročni planovi za budućnost EU do 2025. godine. Nacrt je zasnovan na pet mogućih scenarija za budućnost EU predstavljenih u Beloj knjizi o budućnosti EU, dokumentu koji je Komisija usvojila 25. marta ove godine u Rimu. Oslanjajući se na ove scenarije, kao i na Agendu iz Bratislave, Evropska komisija teži tome da "pređe sa refleksija i debatovanja na prve konkretne predloge o budućnosti Evrope".
Pozitivan stav prema pristupanju Srbije
U sekciji nazvanoj "Prioritet 9", kao jednu od inicijativa koje treba ostvariti do 2025. godine, Junker navodi strategiju za uspešno pristupanje Srbije i Crne Gore. Time se, prvi put nakon dužeg vremena, pokazuje volja i odlučnost EU da definiše vremenski okvir za završetak pregovora o pristupanju Srbije, započetih 2014. godine. Optimistički prizvuk ove inicijative svakako je uslovljen time da Srbija ispuni sve neophodne kriterijume, pri čemu je poseban akcenat stavljen na vladavinu prava, osnovna prava i slobode, borbu protiv korupcije i stabilnost regiona.
Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han rekao je da bi bio veoma zadovoljan ukoliko bi sva pregovaračka poglavlja bila otvorena u narednih 12 do 18 meseci. Takođe, naglasio je da "ne postoji ograničenje brzine na auto-putu ka članstvu, ali da kvalitet u svakom slučaju ima prednost nad brzinom". Kako bi dostigla taj kvalitet, Srbija će morati da uloži dodatni napor da bi sprovela neophodne reforme, ali i da uskladi svoju spoljnu politiku sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP). Iako ni same članice Unije nemaju potpuni konsenzus kada je reč o spoljnoj politici, značajna pitanja, kao što je uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, svakako su na spisku uslova koje jedna zemlja mora ispuniti ako želi da bude član Unije. Han je naznačio da, iako glavni okvir ZSBP mora biti poštovan, svaka država ima slobodu da uspostavlja bilateralne odnose sa drugim državama koje nisu članice EU.
S obzirom na to da je Srbija privremeno zatvorila samo dva pregovaračka poglavlja (Poglavlje 25: Nauka i istraživanje, Poglavlje 26: Kultura i obrazovanje), potrebno je još mnogo toga uraditi u predstojećim godinama. Gorepomenuti problemi, koji su uglavnom uređeni poglavljima 23 i 24, svakako će biti najkritičniji s obzirom na to da se odnose na vladavinu prava. Poglavlje 23 reguliše pitanja pravosuđa i osnovnih prava, dok se Poglavlje 24 bavi pitanjima pravde, slobode i bezbednosti. Ove reforme su u postsocijalističkoj i postautoritarnoj tranziciji Srbije bile najsporije i najmanje uspešne. Poglavlje 35 biće zasigurno najteže za pregovaranje, jer je glavna tema ovog poglavlja status Kosova i Metohije, te ono može biti glavni faktor odugovlačenja procesa pregovaranja.
Da li je pristupanje do 2025. godine realnost ili puka želja?
Učlanjenje Srbije u EU do 2025. godine treba staviti pod znak pitanja i pristupiti mu kritički, bez obzira na optimističke govore i lepe želje evropskih funkcionera. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je "nemoguće otvoriti sva poglavlja do 2019. godine". Ukazala je na to da Srbija treba da usvoji nacionalni dokument kojim prihvata komunitarno pravo EU, što uz sve pripreme i revizije tehnički nije izvodljivo do 2022. godine.
Takođe, svaka država članica bi o daljem proširenju EU morala da glasa u svom nacionalnom parlamentu, a neke čak i na referendumu. S druge strane, i Vlada Srbije bi mogla pitanje pristupanja EU da iznese na referendum, što samo pokazuje da će, i nakon zatvaranja svih poglavlja, postojati proceduralna i tehnička ometanja zbog kojih Srbija možda neće moći da postane članica do 2025. godine.
Prethodno pomenuti problemi u vezi sa reformama, pogotovo u oblastima pokrivenim poglavljima 23 i 24 koja se poslednja zatvaraju, ukazuju na to da je potreban brži napredak i njihovo efikasnije sprovođenje. Ako se uporede godišnji izveštaji o Strategiji proširenja EU, teško je ne primetiti da već skoro deceniju ostaju nerešena ista pitanja vezana za reforme u Srbiji. Dokument o Strategiji proširenja EU iz 2010. pokazuje da Srbija mora uložiti dodatni trud prilikom sprovođenja pravosudnih i administrativnih reformi, kao i tokom borbe protiv korupcije i uspostavljanja vladavine prava. U Izveštaju o Srbiji iz 2016. godine Evropska komisija kao najrelevantnije za buduću integraciju Srbije pominje potpuno iste teme.
Isto tako, Komunikacija iz 2016. godine o politici proširenja EU navodi da u Srbiji nema nikakvog napretka kada je reč o poboljšanju potpune slobode izražavanja. Takođe, mora biti unapređen i položaj društveno ugroženih grupa, kao što su Romi, pripadnici LGBT populacije, osobe sa invaliditetom, osobe s HIV-om. Privatizacija i restruktuacija kompanija koje su u državnom vlasništvu, a koje su prema Strategiji proširenja EU iz 2010. odugovlačene, i dalje su jedno od glavnih pitanja u Komunikaciji o politici proširenja EU iz 2016. godine. Rast privatnog sektora ometa slabo zakonodavstvo ili loša implementacija već postojećih zakona. Spor napredak u oblasti imovinskih prava i nepostojanje zakonskog okvira za restituciju još su gorući problemi, na koje treba što efikasnije odgovoriti.
Pored svega toga, najveći problem ostaje pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Tokom poslednje posete Beogradu Johanes Han je rekao da "EU želi da vidi neposrednu, obavezujuću, održivu i nepovratnu normalizaciju odnosa pre nego što Srbija postane članica". Vrlo je verovatno da će poslednji korak biti donošenje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji, koji bi se mogao protumačiti kao defacto priznanje nezavisnosti Kosova. Ono bi moglo biti najveći kamen spoticanja, jer bi nepovoljno uticalo na bezbednost Srbije i moglo bi izazvati unutrašnje podele i nemire.
Budućnost Evropske unije i neizvesnost
Problemi unutar same Evropske unije mogu takođe uticati na buduće pristupanje Srbije. Dok Evropska komisija poziva na čvršće ujedinjavanje i jačanje Unije, sve je više evroskeptika, a pokreti i stranke koje su protiv opstanka EU sve su popularniji. Otuđenost takozvane "briselske birokratije" od običnih građana, nedostatak jedinstvenog evropskog identiteta, Bregzit i migrantska kriza uzrokovali su jačanje nacionalizma unutar država članica, što može poljuljati temelje Evropske unije.
U slučaju ostvarivanje bilo kog od pet mogućih scenarija o budućnosti EU, pristupanje Srbije svakako ostaje neizvesno i nesigurno. Svi do sada pomenuti problemi ne stvaraju previše optimističku sliku o tome da će Srbija pristupiti Uniji do 2025. godine. Bez obzira na to, činjenica da postoji pozitivan stav prema pristupanju Srbije, kao i konkretna strategija i vremenski okvir za završetak pregovora, ohrabruje i može podstaći brže sprovođenje reformi u bliskoj budućnosti.
