Prve nedelje aprila počela je primena novih pravila i strožih kontrola na spoljnim granicama Šengena, stvorivši velike gužve na graničnim prelazima i nezadovoljstvo građana i političara. Autor analize je Arié Harel, stažista Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Fotografija: Pixabay
Tekst je sastavni deo desetog broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.
Uvod
Nova Uredba Evropske unije 2017/458 zahteva od država članica preduzimanje sistemskih kontrola svih putnika koja se nađu na spoljnim granicama Šengena, ne praveći razliku po pitanju toga da li su proveravana lica građani Evropske unije ili građani trećih zemalja.
Svrha ovih kontrola jeste da se poboljša unutrašnja bezbednost šengenskog prostora, da se unapredi upravljanje spoljnim granicama Šengena, utvrđujući da konkretni putnici nisu pretnja za javni red, bezbednost i međunarodne odnose zemalja članica. Nove kontrole granica uvedene su kao reakcija na povećane terorističke rizike i pretnje, napade koji su zahvatili evropske prestonice u prethodnom periodu i probleme migraciono-izbegličke krize.
Nove procedure
Sigurnosne provere praktično predstavljaju upoređivanje podataka konkretnih lica u odnosu na podatke iz informacionih sistema EU za upravljanje granicama i unutrašnju bezbednost, a konkretno uključuju provere u odnosu na Šengenski informacioni sistem (SIS), Interpol bazu podataka ukradenih i izgubljenih putnih dokumenata (SLTD) i druge relevantne baze.
Za građane koji imaju pravo slobodnog kretanja šengenskim prostorom, Uredba proširuje sigurnosne provere sa dosadašnjeg minimalnog na kompletni, sistemski nivo. Razlog ove promene jeste to što pojedini građani Unije odlaze na strana ratišta, najčešće u Irak, Siriji i Libiju, priključujući se borbama raznih terorističkih frakcija. Kako postoji trend njihovog vraćanja u matične države, oni predstavljaju bezbednosni rizik. Zato je bilo neophodno uvesti dodatne kontrole, kako bi se ova lica što ranije otkrila i procesuirala.
Za građane zemalja trećih država (gde spada i Republika Srbija), do sada jeste postojala sistematska kontrola u odnosu na sve informacione sisteme, ali samo pri ulasku građana u šengenski prostor. Međutim, Uredba to stanje menja, uvodeći za te građane i kompletnu sistemsku kontrolu pri napuštanju šengenske zone.
Posledice i reakcije u regionu
U regionu Balkana, posledice primene Uredbe uglavnom su bile negativne - višestruke gužve, veliko nezadovoljstvo građana, usporen saobraćaj i višesatno čekanje na svim graničnim prelazima. Unapred predvidevši mogućnost ovakvog scenarija, Uredbom je propisana mogućnost prelaska sa sistemskih na samo ciljane kontrole, u zavisnosti od procene rizika i trenutnog stanja na granicama. Hrvatska i Mađarska su stoga prešle na samo ciljane kontrole putnika, dok se Slovenija striktno drži doslovne primene Uredbe, što je ubrzo dovelo do tenzija u hrvatsko-slovenačkim odnosima, budući da su gužve i dalje ostale kilometarske.
Hrvatski premijer Andrej Plenković više puta ocenio je situaciju „neodrživom“, strahujući da će se trenutno stanje negativno odraziti po hrvatski turizam i ekonomsku situaciju, pozivajući slovenačku stranu da takođe pređe na ciljane kontrole. Međutim, slovenački premijer Miro Cerar takvo rešenje je eksplicitno odbijao: "Uz sve mere koje preduzimamo da bi se ublažila kontrola i smanjili zastoji na granici, uredbu je potrebno poštovati i primenjivati. Ili će Slovenija braniti Šengensku granicu, ili nas više neće biti u Šengenu" - kako prenosi Beta.
Konačno, spor je rešen neposredno pred Samit Evropske Unije o Bregzitu - 29. aprila, tri nedelje posle početka primene Uredbe. Na trilateralnom sastanku hrvatskog i slovenačkog premijera sa predsednikom Evropske Komisije, Žan-Klod Junkerom, dogovoreno je da i Slovenija takođe pređe na ciljane kontrole putnika u slučajevima kada čekanje na granicama pređe 15 minuta. Na taj način gužve su otklonjene, a problem rešen, na obostrano zadovoljstvo Slovenije i Hrvatske. Međutim, pitanje da li je Uredbom bezbednost Šengena zaista i poboljšana ostaje otvoreno za debatu.
