Emilija Davidović i Nevena Vasić, stažistkinje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, analizirale su Predlog Rezolucije o Srbiji za 2016. godinu, podnet Evropskom parlamentu početkom ove godine.
Fotografija: Pixabay
Tekst je sastavni deo devetog broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.
Uvod
Predlog Rezolucije o Srbiji za 2016. godinu, sastavio je Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju i predstavljen je 9. januara 2017. godine u Briselu. Rezolucija predstavlja mišljenje EP o Izveštaju o napretku Srbije i ističe pozitivne i negativne aspekte procesa evropskih integracija. Pre svega se pozdravlja napredak Srbije i podržava konstruktivan i dobro pripremljen pristup pregovorima. Podseća se da je u prethodnom periodu otvoreno šest poglavlja, među kojima su ključna poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava. Poziva se i na otvaranje poglavlja 26, koje je bilo blokirano od strane Hrvatske. Posebno se pozdravlja napredak koji je ostvaren u oblasti tržišne ekonomije i uspeh u suočavanju sa izazovima migrantske krize, dok sa druge strane u pitanjima spoljne i bezbednosne politike, Srbija se poziva da uskladi svoje stavove sa EU, uključujući i osetljivo pitanje odnosa sa Rusijom. Ovaj predlog rezolucije izazvao je do sada rekordan broj amandmana, čak 325, gde je Hrvatska prednjačila sa 84 podneta amandmana. Rezolucija o Srbiji bi trebalo da bude usvojena sredinom maja, na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu.
Vladavina prava i demokratija
U predlogu rezolucije se primećuje zabrinutost zbog stanja u oblasti vladavine prava i demokratije, gde se ističe činjenica da nezavisnost sudova nije ostvarena u praksi, zatim govori o manjaku napretka u borbi protiv korupcije i poziva na jasno angažovanje i sprovođenje strategije i akcionog plana. U istom smeru se kreću i zapažanja o radu nezavisnih regulatornih tela, gde se posebno ističe značaj Ombudsmana u obezbeđivanju javnog nadzora i odgovornosti izvršne vlasti i poziva se vlast da pruži političku i administrativnu podršku.
Sa druge strane, pozdravljaju se mere za unapređenje transparentnosti i proces konsultacija u radu Skupštine. Takođe se u pozitivnom svetlu posmatra proces borbe protiv organizovanog kriminala i pozdravlja usvajanje prve “Procene pretnje od teškog i organizovanog kriminala” (SOCTA), međutim bitno je naglasiti i da upućuje kritiku na Izveštaj o napretku za 2016. time što ističe kontroverzna dešavanja u Savamali koja izveštaj zanemaruje i poziva na njihovo brzo razrešenje.
Ljudska prava i zaštita manjina
U oblasti ljudskih i manjinskih prava tekst predloga rezolucije pozdravlja zakonodavni i institucionalni okvir, pozitivno ocenjuje usvajanje akcionog plana za ostvarivanje plana nacionalnih manjina i posebno se pohvaljuje AP Vojvodina i donošenje nove Strategije socijalne inkluzije Roma 2016-2025. Dodaje se da je u daljem napretku u ovoj oblasti neophodno raditi na doslednom sprovođenju zakona širom zemlje.
Bitna zamerka Evropskog parlamenta se tiče nedostatka napretka u oblasti slobode medija i izražavanja. I dalje su prisutne pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara, što je zabrinjavajuće i u skladu sa tim se poziva vlast da istraži slučajeve napada, kao i da se učine transparentnim vlasništvo i finansiranje medija.
Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi
Bilateralni odnosi Srbije sa zemljama koje su uključene u politiku proširenja EU su ocenjene veoma pozitivno, što je dokazano uključivanjem u razne regionalne inicijative. Srbija se posebno podstiče da nastavi sa unapređenjem dobrih odnosa sa Albanijom, kao i da jača regionalnu saradnju na političkom i socijetalnom nivou, gde dobar primer predstavlja Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO). Uvek aktuelno pitanje, proces normalizacije odnosa sa Beograda i Prištine, ide dobrim tokom i strane se ohrabruju da rade na pronalaženju novih oblasti pogodnih za dalju diskusiju. Veliki broj amandmana se odnosio na ovo pitanje, gde se prvenstveno tražilo osnivanje Zajednice srpskih opština.
U predlogu rezolucije se kao oblast u kojoj Srbija nije pokazala dovoljno saradnje, prepoznaje odnos sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY), uz to posebna zabrinutost istaknuta je povodom činjenice da je pozicija Tužioca za ratne zločine upražnjena još od decembra 2015. godine.
