Ovogodišnji, tršćanski Samit okupio je zemlje Zapadnog Balkana kako bi razgovarale o konkretnim merama koje treba preduzeti u cilju jačanja regionalne saradnje i kako bi unapredile proces sopstvenih evropskih integracija.
Fotografija: Evropska komisija - Audio-vizuelni servis / Jure Makovec
UVOD
Samit zemalja Zapadnog Balkana, četvrti po redu, održan je u Trstu 11. i 12. jula 2017. godine, gde su učestvovali šefovi vlada, ministri spoljnih poslova, ministri ekonomije i ministri saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana, zajedno sa kolegama iz nekoliko država članica i visokim zvaničnicima EU, kao i predstavnici civilnog društva sa prostora Zapadnog Balkana. Samit predstavlja deo tzv. Berlinskog procesa koji se realizuje kroz organizovanje godišnjih susreta šefova država i vlada zemalja Zapadnog Balkana sa ciljem iskazivanja posvećenosti EU u njenom proširenju ka zapadnobalkanskom regionu.
Ovogodišnji Samit održan je sa ciljem da organizacije civilnog društva predoče političke preporuke i utiču na odluke sa Samita zemalja Zapadnog Balkana i evropskih država. Glavni zaključak ovog događaja podrazumeva uspostavljanje dijaloga između civilnog društva i donosilaca odluka kao glavnog uslova za održivu regionalnu saradnju i „evropeizaciju“ regiona. U nizu događaja koji su za cilj imali diskusiju o ključnim oblastima regionalne saradnje, učestvovali su i visoki zvaničnici EU - Johanes Han, komesar za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju, Violeta Bulc, komesarka za saobraćaj, kao i Federika Mogerini koja je izjavila kako će Evropska unija biti dosledna u ispunavanju svojih obaveza u pravcu proširenja ka Zapadnom Balkanu nakon sprovođenja odgovarajućih reformi od strane ovih zemalja.
VLADAVINA PRAVA - KLJUČNI ČINILAC EVROINTEGRACIJE
Među šest tema o kojima se raspravljalo na Samitu - regionalna saradnja i bilateralni odnosi, saradnja između mladih, unapređenje radne klime za inovativne preduzetnike, klimatske promene i efikasnije komunikacije unutar Berlinskog procesa - tema vladavine prava i borbe protiv korupcije obeležila je ovogodišnje zasedanje civilnog društva i evropskih zvaničnika. U vezi sa tim, istaknuta je preporuka prema kojoj civilno društvo treba da uzme veće učešće u jačanju vladavine prava, borbi protiv korupcije i slobodnijem medijskom izveštavanju. Naime, konkretne političke preporuke koje treba ispuniti u cilju jačanja vladavine prava jesu sledeće:
1. EU treba da intenzivira komunikaciju sa OCD u okviru novog ciklusa izveštavanja, pre pripreme izveštaja o zemlji, da poboljša dvosmernu komunikaciju, dok Evropska komisija u svojim izveštajima treba da naglasi sprovođenje reformi u praksi,
2. Civilno društvo treba da ima veći uticaj na sadržaj izvešaja Evropske komisije, bolji sistem merenja napretka i povećano učešče u praćenju i evaluaciji stanja u oblasti vladavine prava,
3. Vlade zemalja treba da predstave tražene informacije na temelju tačnih, pouzdanih i pristupačnih podataka, što će dovesti do većeg učešća građana i transparentnosti samog procesa,
4. OCD treba da razviju i sprovedu alternativni regionalni sistem benčmarkinga o specifičnim pitanjima, uključujući i praćenje specifičnih slučajeva korupcije na regionalnom nivou,
5. Treba intenzivirati regionalnu saradnju u razmeni podataka u određenim segmentima borbe protiv korupcije kao što su objavljivanje imovine i sukobi interesa. U tom smislu, vlade treba da usvoje regionalni instrument za razmenu podataka koji će pripremiti Regionalna antikorupcijska inicijativa (RAI) uz podršku ANAC-a i civilnog društva.
Nedostatak vladavine prava u zapadnobalkanskim zemljama zajedno sa problemom korupcije osnovni je zajednički problem na kome se temelje svi sistemski napori u cilju rešavanja drugih problema koji prete da destabilizuju region. Uzimajući u obzir skorašnju regionalnu dinamiku - sveprisutna trvenja na relaciji Beograd-Priština, protesti organizovani od strane studenata nakon predsedničkih izbora u Srbiji i manjak slobode u medijskom izveštavanju, incidenti u makedonskoj vladi, ulazak Crne Gore u NATO - postavlja se pitanje održivosti saradnje između zapadnobalkanskih suseda. Na koji način i u kojoj meri će države Zapadnog Balkana moći da ispune zaključke sa tršćanskog Samita i preduzmu napore u cilju rešavanja sistemskih problema i jačanja regionalne saradnje, ostaje da se vidi.
