Ovaj tekst je sastavni deo prvog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Učešće OCD u procesu pregovora Srbije sa EU karakterišu nedovoljno uređene procedure, neujednačen pristup ministarstava nadležnih za izradu akcionih planova i dugotrajan proces uhodavanja i navikavanja na nova pravila igre
Učešće organizacija civilnog društva (OCD) u pregovorima Srbije sa EU trebalo bi da se zasniva se na principima transparentnosti (javno dostupne informacije i dokumenti), inkluzivnosti (uključivanje u procese izrade propisa) i sinergije (saradnja i zajednički doprinosi raznovrsnih aktera). Međutim, u praksi, Vlada Srbije nije imala jasnu, celovitu i doslednu politiku uključivanja OCD u proces pregovora. Ovo pitanje rešeno je delimično Pregovaračkim okvirom EU za Srbiju i, dodatno, Odlukom o postupku razmatranja predloga pregovaračke pozicije u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, usvojenom od strane Odbora za evropske integracije Narodne skupštine u junu 2014. Ova Odluka propisuje da se pre razmatranja predloga Odbor konsultuje sa predstavnicima OCD, odnosno Nacionalnim konventom o EU (NKEU). U praksi, ovo je značilo da se komunikacija državnih organa i saradnja sa građanskim društvom u procesu pregovora za članstvo u EU svela na saradnju sa NKEU.
NKEU funkcioniše kao nezavisna platforma koja okuplja predstavnike građanskog društva, organizovane u Radne grupe koje pokrivaju svih 35 poglavlja evropskog korpusa prava. Organizacije okupljene oko Radne grupe za poglavlje 23 i Radne grupe za poglavlje 24 su u proteklom periodu aktivno učestovale u konsultacijama oko izrade Akcionih planova za ova dva poglavlja. Kao glavni izazovi u navedenom periodu pojavili su se neujednačen pristup nadležnih ministarstava za poglavlja 23 i 24 u procesu konsultacija sa OCD, kao i manjak informacija u početku procesa.
Ministarstvo pravde, nadležno za izradu Akcionog plana za poglavlje 23, organizovalo je javni poziv za dostavljanje komentara za bilateralni skrining još u oktobru 2013. godine, te su OCD od početka imale prilike da se upoznaju sa procedurama i zahtevima ovog ministarstva. MP je jedini i objavio poziv za učešće OCD u procesu sastavljanja AP u avgustu 2014. godine, kroz popunjavanje tabela i u odnosu na preporuke iz Izveštaja sa skrininga, kao i na prvi nacrt AP. Nakon prikupljanja predloga, na sajtu MP objavljen je prvi Nacrt akcionog plana, kao i svi sledeći od ukupno tri koliko ih je izrađeno. OCD su bile pozvane da svaki nacrt komentarišu i predlože načine da se dokument poboljša, a na sajtu MP objavljeni su i prilozi koje su OCD slale uz obrazloženje o razlozima prihvatanja ili odbacivanja komentara. Ovo ministarstvo je bilo šampion u dostupnosti podataka, ali zato nije na adekavatan način omogućilo dijalog sa zainteresovanim OCD. Osim šefa pregovaračke grupe, pomoćnika ministra, i nekoliko njegovih saradnika, OCD nisu dobile priliku da uživo pitaju i dobiju odgovore na svoje predloge, te se proces konsultacija sveo na dopisivanje.
Sa druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije uključilo predstavnike OCD u ovaj proces od početka, tako da je prvi Nacrt akcionog plana izrađen i prosleđen Evropskoj komisiji bez prethodno održanih konsultacija i bez uvida javnosti u ovaj dokument. Tek nakon inicijative koju su podržale 52 OCD iz Srbije, kojom se zahtevalo da se ovaj dokument učini dostupnim, MUP je uključio zainteresovanu javnost u raspravu kada je objavio drugi Nacrt akcionog plana za poglavlje 24 26. januara 2015. godine. Nakon ovoga, organizovani su vrlo sadržajni sastanci predstavnika Pregovaračke grupe zaduženom za izradu ovog dokumenta sa OCD na kojima su imali prilike da se “licem u lice” upoznaju sa metodologijom izrade AP, postave pitanja i daju usmene, a onda i pismene komentare na drugi Nacrt i treći Nacrt akcionog plana. Ovaj način rada se pokazao dobar za upoznavanje sa materijom, pravilima pregovora i pružanjem komenatara.
Bojan Elek
