U odnosu na prethodni izveštaj koalicije "prEUgovor" nije bilo pomaka u primeni politika pokrivenih poglavljima 23 i 24 u četiri od sedam oblasti koje se prate, dok se na planu slobode izražavanja i medija nazadovalo.
Proces pregovora o članstvu u EU nije dovoljno javan, uključivanje civilnog društva u taj proces nije dosledno i potpuno, a Akcioni plan za poglavlje 23 treba revidirati, ocenjeno je 14. novembra na predstavljanju izveštaja koalicije ”prEUgovor” o napretku u poglavljima 23 i 24.
Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić je rekla da vlasti, iako su opredeljene da uključe civilno društvo u proces pregovora, to ne čine dosledno i u potpunosti.
“Proces pregovora nije dovoljno javan. Pregovaračke pozicije Vlade Srbije se ne smeju u svim oblastima u pregovorima tretirati kao poverljive, kako je to predviđeno pregovaračkim okvirom. Problem je i to što nadležna ministarstva ne odgovaraju na dostavljena mišljenja civilnog društva. Da bi potpuna dvosmernost bila ostvarena nužno je da institucije barem daju obrazloženje zašto nešto nije prihvaćeno”, istakla je direktorka BCBP na predstavljanju izveštaja sedam organizacija koje čine koaliciju "prEUgovor".
Izvršna direktorka Transparentnosti Srbija Bojana Medenica je rekla da kavlitet Akcionog plana za poglavlje 23 ne odgovara značaju koje to poglavlje ima za dva prioriteta Srbije - borbu protiv korupcije i priduživanje EU i da bi ga trebalo i vrlo temljeno revidirati. Ona je istakla da je od izuzuzetnog značaja da taj akcioni plan bude što potpuniji i kvalitetniji, pošto će obaveze koje Srbija zacrta, biti u fokusu EU u narednim godinama.
Pomeranje rokova
"Ako se Srbija bude vodila logikom - što propišemo manje, lakše ćemo ispuniti početne kriterijume - to će samo prividno olakšati naš posao ali će borba protiv korupcije ostati nedosledna i bez stvarnih efekata za građane ove zmelje. U Akcionom planu za poglavlje 23 nije dovoljno razjašnjeno ko su nosioci velikog broja aktivnosti, niti su dovoljno precizirani pokazatelji na osnovu kojih će se predstavljati napredak", rekla je ona.
Plan sadrži i mere već predviđene Akcionim planom za sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije, ali su postavljeni novi rokovi i izvršioci, što otvara pitanje praćenja sporovđenja Strategije, dodala je ona. Medenica je navela i da je pogrešno postavljen koncept koordinacije svih državnih organa u borbi protiv korupcije sa politčkog vrha čime se zanemaruje ustavno načelo podele vlasti. Dodala je da su izostavljene i neke oblasti koje su bitne za sistemsku brobu protiv korupcije, jer se plan ne bavi problemom izbegavanja konkurencije i transaprentnošću prilikom zaključivanja međudržavnih sporazuma ili curenjem informacija u medije o krivičnim istragama.
Nazadovanje u slobodi izražavanja i medija
Na skupu je konstatovano da je Srbija nazadovalo u pogledu slobode medija i izražavanja. Kako je ocenio direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen, reakcija države na informisanje u vreme poplava najavila je "novi i poseban" pristup medijima. Naveo je i primer uklanjanja emisije "Utisak nedelje" iz programa TV B92 i dodao da svedočanstvo autorke te emisije Olje Bećković o pritiscima iz mendžmenta televizije i premijera Srbije, nije opovrgnuto. Kako je naveo, nema odgovora ni na to ko je napadao i hakovao sajtove pojedinih medija.
"To predstavlja veoma opasnu situaicju. Svesni smo da se to događa jako dugo, ali ovo je prvi put da osećamo bitno umanjenu slobodu izražavanja. Ostaje da se urade kvantitativne i kvalitativne analize o tome koliko ima kritičkih i negativnih sadržaja o akutelnoj vlasti, posebno u elektronskim i štampanim medijima. Ono što nas zabrinjava jeste da je veoma očigledno da pravimo krupne korake unazad umesto unapred jer su objektivnost i sloboda informisanja jedan od prerogativa pridruživanja EU", rekao je Čečen i podsetio da je EU izrazila zabirnutost zbog ugrožavanja slobode izražavanja u Srbiji.