Ovaj tekst je sastavni deo sedmog broja rEUformatora - informatora o poglavljima 23 i 24.
Dve i po godine nakon zvaničnog otpočinjanja pregovora o članstvu u EU, krajem juna se očekuje da Srbija otvori poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa Evropskom unijom. Pitanje je šta građani i građanke Srbije mogu da očekuju od pregovora u ovim oblastima.
Uprkos tome što je Srbija na korak od otvaranja pregovora u oblasti pravosuđa i osnovnih prava (poglavlje 23) i oblasti pravde, slobode i bezbednosti (poglavlje 24), stanje stvari u ovim tzv. poglavljima vladavine prava je zabrinjavajuće. Naime, iako u proceduralnom smislu pregovori napreduju, te je Srbija usvojila akcione planove za ova dva poglavlja i pripremila pregovaračke pozicije, primetno je nazadovanje prema većini parametara koji čine suštinu ovih poglavlja.
Zabeleženo je da postoje nazadovanje i politički uticaj kada je reč o slobodi medija, da je pravosuđe neefikasno, da se borba protiv korupcije ne vodi na terenu, već samo pred kamerama, te da je policija politizovana i bez integriteta. Dodatno, nezavisni izveštaj koalicije prEUgovor iz maja ove godine ukazuje i na to da je ugrožen pristup pravdi pred domaćim sudovima, posebno kad je reč o osetljivim grupama, poput žrtava porodičnog nasilja ili trgovine ljudima. U isto vreme, gubi se podrška građana učlanjenju u EU i trenutno je ispod 50%. Sa ovakvim trendovima logično je upitati se kakve konkretne, pozitivne pomake Srbija može da očekuje nakon otvaranja poglavlja 23 i 24 krajem juna ove godine.
Dosadašnji tok pregovora bio je zapravo test kapaciteta državne administracije, to jest njene spremnosti i mogućnosti da se uoče nedostaci, planiraju mere za njihovo otklanjanje i sprovedu pripreme za prave reforme, koje tek treba da uslede. Tek nakon otvaranja pregovora, Srbija stupa u ugovorni odnos sa EU i pravno se obavezuje na sprovođenje mera koje su izlistane u akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, a čiji je cilj da približe Srbiju, njene institucije i zakone standardima koji postoje u EU. Prvi koraci na ovom putu se, pre svega, odnose na usvajanje zakonskih rešenja i strateških dokumenata.
Stoga se u tom periodu može očekivati povećana zakonodavna aktivnost, a civilno društvo treba i mora da insistira da se povodom donošenja svih zakonskih rešenja sprovedu javne rasprave, što je do sada češće bio izuzetak, nego pravilo. Pored ovoga, čest je bio slučaj da predlagač odbije da uvaži komentare na nacrte zakona ili strategija koje je uputilo građansko društvo, pravdajući se da je Evropska komisija zadovoljna trenutnim nacrtom, te da nema potrebe da se išta menja.
Međutim, ono što čini suštinu procesa pregovora, u okviru novog pristupa proširenju, jeste praćenje stanja na terenu. Treba pokazati i dokazati da propisi i norme koji se usvajaju imaju pozitivne efekte u stvarnom životu (eng. positive track record). Drugim rečima, zakoni i propisi moraju da se primenjuju. Tu se tek očekuju ključne promene, a zadatak svih nas je da osiguramo praćenje toga da li, i u kojoj meri, društvo postaje pravednije i da li se građani osećaju bezbednije i slobodnije.
Ovde se incident u Savamali, iz izborne noći 25. aprila, može iskoristiti kao pokazatelj stanja u oblasti vladavine prava. Podsetimo, grupa lica pod fantomkama protivpravno je lišila slobode građane i maltretirala ih dok je obavljala nezakonito rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici. U Izveštaju Zaštitnika građana o postupku kontrole postupanja policije u ovom slučaju nedvosmisleno je utvrđeno da je policija odbila da odgovori na pozive građana, te da je ceo proces morao biti koordiniran, što implicira odgovornost najviše rangiranih političkih funkcionera. Ni nakon skoro mesec i po dana od događaja, nadležne institucije, poput Tužilaštva, nisu napravile pomak u otkrivanju izvršilaca ili nalogodavaca ovog dela. Umesto nadležnih institucija, jedino je predsednik Vlade u tehničkom mandatu i mandatar buduće Vlade izjavio da su najviše gradske vlasti odgovorne, te da će snositi krivične i političke posledice. Na osnovu istraživanja Insajdera, utvrđeno je da incident u Savamali potencijalno ima veze sa sprovođenjem projekta Beograd na vodi (na osnovu štetnog međudržavnog ugovora samo delimično dostupnog javnosti).
Incident opisan u prethodnom pasusu indikativan je za stanje vladavine prava u Srbiji, budući da ukazuje na nepostojanje podele vlasti, netransparentno postupanje, nefunkcionisanje institucija, politizaciju i zloupotrebu državnih organa, kao i na hroničan nedostatak odgovornosti nosilaca najviših političkih funkcija. Ovo su sve problemi koji će morati da se rešavaju tokom pregovora. Tek nakon otvaranja ova dva poglavlja Vlada Srbije biće odgovorna i Evropskoj uniji, ali i svojim građanima, za uspeh reformi u ovim oblastima. U skladu sa novim pristupom proširenju, nedovoljno uspešno sprovedene reforme u oblasti vladavine prava mogu da blokiraju pregovore u ostalim poglavljima. Činjenica je da se Srbija postupanjem u vezi sa incidentom u Savamali, čak i pre nego što su poglavlja otvorena, kandidovala za suspendovanje pregovora.
Otvaranje pregovora o poglavljima 23 i 24 dobro je za građane i građanke. Naime, EU institucije će tokom pregovora imati ulogu dodatnog kontrolora reformi koje vlast sprovodi. Dodatno, očekuje se da će usaglašavanje standarda vremenom dovesti i do boljeg pristupa pravdi, da će biti veća bezbednost i veće garantovanje sloboda građanima. Pored ovoga, Vlada se obavezala na transparentno i inkluzivno praćenje i izveštavanje o ispunjenosti akcionih planova za poglavlja 23 i 24, što će dovesti do ranijeg uočavanja problema i prilagođavanja aktivnosti radi postizanja zadatih rezultata. Ne treba zaboraviti i da je proces usaglašavanja veoma skup, te je procena da će primena Akcionog plana za poglavlje 24 koštati preko 26 miliona evra (i to bez prilagođavanja Šengenskoj konvenciji, što dolazi na red nakon ulaska u EU, a koštaće stotine miliona evra). Stoga je javnost pregovora i uključivanje većeg broja zainteresovanih strana dobro i sa aspekta svrsishodnosti utroška sredstava. Ostaje otvoreno koliko će pregovori trajati, posebno kada se zna da EU sve manji akcenat stavlja na dalje proširenje. Ovaj proces će dodatno biti otežan i usporen ukoliko se nastavi nazadovanje demokratije i vladavine prava u Srbiji i regionu.
Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP)
