Šta nam donosi Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 u Srbiji?

Rezolucija 1325 jedna je od najvažnijih rezolucija UN u oblasti mira i bezbednosne politike i više od šezdeset zemalja sveta, među kojima je i Republika Srbija, izradilo je i sprovodi akcioni plan za njenu primenu. Šta je na političkoj agendi Vlade Srbije u vezi sa ženama, mirom i bezbednosti analizira istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Maja Bjeloš.

Fotografija: Wikipedia / Goldfinger

Tekst je sastavni deo jedanestog broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.

Uvod

Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost usvojena je 2000. godine da bi se naglasile štetne posledice oružanih sukoba na žene i devojke i istakao značaj uloge žena i ženskih organizacija u izgradnji mira i postkonfliktnom oporavku zemlje.

Ključni razlog zbog kojeg Srbiji treba akcioni plan za sprovođenje Rezolucije 1325 je taj što je značajan udeo žena u Srbiji izložen diskriminaciji i različitim pretnjama po ličnu bezbednost što doprinosi osećanju ličnog straha i onemogućava njihovo puno učešće u demokratskim procesima i reformama, čime se otežava razvoj Srbije kao bezbednog i demokratskog društva za sve građane i građanke. Pored toga, žene su bile isključene iz slapanja mirovnih sporazuma i izgradnje mira nakon konflikta, a kažnjavanje nasilja prema ženama u ratu, kao i pružanje podrške žrtvama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja još uvek nije na zadovoljavajućim nivou. 

Nacionalni akcioni plan 2017-2020

Vlada Srbije usvojila je drugi Nacionalni akcioni plan (NAP) za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017-2020) u maju 2017. godine. Primena prethodnog akcionog plana za period 2010-2015. dovela je do povećanja broja žena u sektoru bezbednosti i u multinacionalnim operacijama, kao i do uspostavljanja rodnih mehanizama, poput savetnica za rodnu ravnopravnost. Pored toga, unapređena je multisektorska saradnja svih organa državne uprave, kao i saradnja organa državne uprave sa organizacijama civilnog društva i sa pojedinim međunarodnim organizacijama na primeni Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji. Zahvaljujući sprovođenju NAP-a, poboljšana je i medijska slika žena u sektoru bezbednosti.

Međutim, budući da je sprovođenje vladine politike bilo ograničeno na nacionalni nivo, efekti te primene nisu doveli do vidljivih promena u svakodnevnom životu običnih građana, žena i muškaraca u lokalnim zajednicama u smislu poboljšanja njihove lične bezbednosti ili uključivanja žena i ženskih organizacija u donošenje odluka u lokalnim zajednicama. Stoga se novi akcioni plan osvrće na potrebu unapređenja bezbednosti žena na lokalnom nivou, zatim potrebu veće uloge žena, ne samo u oružanim snagama ili policiji, već u lokalnoj zajednici (npr. u predstavničkim institucijama, štabovima za vandredne situacije, savetima za bezbednost itd) - što predstavlja deo suštinske političke reforme društva.

Neke od tema koje akcioni plan obuhvata a važne su za lokalne zajednice jesu: sprovođenje obuka za žene radi unapređenja postupanja u kriznim i vanrednim situacijama; obezbeđivanje usluga, poput pravne zaštite i psihosocijalne podrške devojkama i ženama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, posebno onih žena sa iskustvom nasilja u konflikta; edukacija društva radi prevazilaženja stereotipa i predrasuda prema ženama sa iskustvom nasilja u konfliktu uključujući migrantkinje, azilantkinje i žene izbeglice; sprovođenje istraživanja i prikupljanje rodno razvrstane statistike o položaju žena u lokalnim zajednicama i bezbednosnim pretnjama; oduzimanje vatrenog oružja počiniocima nasilja prema ženama, objektivno informisanje javnosti o seksualnom nasilju u konfliktu i njegovim posledicama.

Međunarodna primena Rezolucije SB UN 1325

Iako se radi o rezoluciji Ujedinjenih nacija, regionalne organizacije, poput Evropske Unije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), usvojile su svoja dokumenta i definisale političku agendu u oblasti žene, mir i bezbednost kako bi podstakle svoje članice na primenu. Trenutno su 24 države u Evropi, od kojih su 17 članice EU, usvojile akcione planove (videti tabelu). U kontekstu evropske integracije, poštovanje načela nediskriminacije i uvođenje rodne ravnopravnosti u javne politike kao deo poglavlja 23 jedan je od uslova za prijem u članstvo EU. Od Srbije se kao buduće članice očekuje da se usklađuje sa politikama EU u ovoj oblasti. Krovni dokument u okviru Evropske unije u ovoj oblasti predstavlja Sveobuhvatni pristup EU primeni Rezolucije 1325 i 1820 o ženama, miru i bezbednosti, a usvojen je 2008. godine.  

* Bugarska, Češka, Kipar, Grčka, Mađarska, Letonija, Luksemburg, Malta, Poljska, Rumunija i Slovačka nemaju još uvek NAP.