Evropska komisija sredinom maja izvestiće države članice EU o dostignućima Srbije nakon prvih šest meseci primene Akcionih planova za poglavlja 23 i 24. U godini kada nema Izveštaja o napretku, ovo je jedinstvena prilika za ocenjivanje vladavine prava i napora Vlade Srbije u sprovođenju reformi, zaključuje istraživač BCBP Bojan Elek.
Izvor: Pixabay
Tekst je sastavni deo devetog broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.
Uvod
Pred iščekivani izveštaj Evropske komisije (EK) o sprovođenju reformi u poglavljima 23 i 24, koji bi sredinom maja trebalo da bude dostavljen državama članicama EU, u javnosti su se već pojavile pretpostavke šta bi sve briselski revizori Srbiji mogli da zamere. I dok je na moguće probleme u oblasti poglavlja 23 već ukazano, vredi se osvrnuti i na stanje u oblasti pravde, slobode i bezbednosti (Poglavlje 24).
Praćenje i izveštavanje o reformama u Poglavlju 24
Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao nadležna institucija za sprovođenje Akcionog plana za poglavlje 24 (AP 24), krajem januara objavilo je svoj prvi polugodišnji Izveštaj o njegovoj implementaciji. Izveštaj obuhvata period jul-decembar 2016. godine, tačnije prvih šest meseci od otvaranja pregovora o poglavlju 24. Ako je suditi prema rečima Jadranke Joksimović, ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije, reforme dobro napreduju i u periodu nakon objavljivanja izveštaja. AP 24 je trenutno na nivou ispunjenosti od 80%, što je je čak i bolji rezultat nego u poglavlju 23, gde je procenat ispunjenosti 70%.
Dodatno, tokom svoje posete Srbiji početkom aprila, Henoveva Ruiz Kalavera, direktorka za Zapadni Balkan Generalne direkcije Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju (DG NEAR), pohvalila je konstruktivan odnos Srbije i napredak postignut u prethodnom periodu. Međutim, pažljivije čitanje Izveštaja otkriva brojne nedostatke i manjkavosti u reformama koje se sprovode u Poglavlju 24, kao i u samom procesu izveštavanja i informisanja javnosti o njihovim rezultatima. Izvesno je da ni čitaoci u Briselu preko njih neće olako preći.
Crveno, žuto, zeleno
Kada se pogleda ukupna statistika o ispunjenosti mera iz AP 24, zaista se stiče utisak da je većina aktivnosti sprovedena po planu. Tako, od ukupno 281 mere iz AP 24, manje od jedne petine (49, ili 17,4%) naišlo je na probleme u primeni u okviru zadatih rokova i ciljeva.
U skladu sa semafor sistemom izveštavanja, najveći broj aktivnosti je žut (primena u toku), zatim zelen (realizovan), a najmanje ih je crveno (nerealizovano). Od pojedinačnih oblasti, azil i migracije predvode kolonu sa najviše zelenih, dok su oblasti policijske saradnje i borbe protiv terorizma na začelju sa oko jednom trećinom crvenih aktivnosti.
Međutim, kada se obrati pažnja na detalje, postaje jasno da izveštaj kao realizovane navodi neke od aktivnosti koje to nikako ne mogu da budu. Ovde je pre svega reč o onim merama iz AP 24 koje predviđaju usvajanje zakona i podzakonskih akata. Ovo je slučaj sa, na primer, Nacrtom zakona o ratifikaciji Haške konvencije (aktivnost 5.2.1). Dodatni problem je i da su neki rokovi već istekli, da su akta još uvek u fazi nacrta ili predloga, ali da nisu usvojena. Jedan od primera je usvajanje nove Strategije i pripadajućeg Akcionog plana za integrisano upravljanje granicama (mera 4.2.2). Ovo može da ukazuje na činjenicu da se na operativnom, tj. tehničkom nivou u ministarstvima i državnim organima radi punom parom, a da problemi i zastoji dolaze sa najvišeg nivoa, tj. iz Vlade i Narodne skupštine.
Forma pre sadržaja
Izveštaj pored toga sadrži i neke nelogičnosti, poput slučajeva kada se kao uspešno realizovane navode mere koje su uslovljene prethodnim završetkom drugih aktivnosti koje su označene kao nepotpuno sprovedene. Jedan od ovakvih primera je preporuka o revidiranju uloge i praksi službi bezbednosti u fazi krivične istrage u skladu sa standardima zadržavanja podataka i ljudskih prava, tj. osposobljavanje policije za samostalnu primenu specijalnih istražnih mera bez oslanjanja na kapacitete Bebzednosno-informativne agencije (preporuka 6.2.3). Od dve mere koje se nalaze u AP 24, prva je označena crvenom bojom kao delimično realizovana (što je u suprotnosti sa semafor metodologijom), a odnosi se na izradu analize uloge i praksi službi bezbednosti od strane Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu podataka. Međutim, sledeća mera koje se tiče sprovođenja preporuka iz ove analize u delo, označana je zelenom bojom uz komentar da je realizovana u potpunosti. Treba naglasiti da je ovakav sled stvari tehnički nemoguć.
Pored ovoga, tamo gde je bilo kašnjenja sa sprovođenjem aktivnosti ili uopšte nije bilo sprovođenja date su samo kratke odrednice da se ne sprovodi ili da se kasni, bez navođenja obrazloženja za takvo stanje stvari.
Potencijalno najproblematičnije u ovakvom pristupu izveštavanju i primeni mera jeste i to što se aktivnosti navode kao uspešno sprovedene a da se ciljana promena, tj. nameravani rezultat, dogodila u formi ali ne i u sadržini. Ovo je slučaj sa usvajanjem izmena određenih zakona, koje nisu dovele do unapred planiranih promena (npr. aktivnost 7.2.2 za oblast borbe protiv terorizma o izmeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, kako bi se uskladio sa Odlukom Saveta 2005/671/PUP).
Dostupnost informacija iz pregovaračkog procesa
Ono što posebno zabrinjava jeste i otežano, ako ne i onemogućeno, sprovođenje nezavisne provere navoda iz izveštaja o ispunjenosti AP 24. Naime, većina analiza, eksperatskih izveštaja, nacrta podzakonskih akata i ostalih dokumenata koja su proistekla iz sprovođenja aktivnosti AP 24 nedostupna su javnosti. Ovde treba dodati i pokušaje ograničenja distribucije dokumenata kroz uvođenje oznake službeno, u junu 2016. godine izmenama Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave, kao i ponovnim izmenanama iste uredbe iz decembra, kada je uvedena oznaka restriktivno/limite. Ne treba posebno napominjati da već godinama unazad postoji i hroničan nedostatak statističkih podataka kada je reč o stanju u oblasti borbe protiv korupcije, rada pravosudnih organa, policije, itd. Iako nedopustivo u demokratskim i otvorenim društvima, u ovom trenutku EK ima bolji uvid u domete i propuste rada Vlade Srbije nego što to imaju građani Srbije. Stoga će Izveštaj EK koji izlazi sredinom maja biti zanimljivo štivo za domaću publiku, pod uslovom da i on bude dostupan javnosti.
