Administracije Škotske, Severne Irske i Velsa najavile su promene odnosa sa britanskom vladom i sa EU nakon Bregzita, koje mogu izazvati potrese unutar Ujedinjenog Kraljevstva. Chatham House je izradio analizu mogućih posledica i trenutne situacije, koju predstavlja stažista Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Nikola Parkić.
Fotografija: Pixabay
Tekst je sastavni deo desetog broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.
UVOD
Prilikom priključivanja Evropskoj ekonomskoj zajednici 1973. godine, Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) je serijom odluka prenela pojedine nadležnosti na Škotsku, Severnu Irsku i Vels, u oblastima poput poljoprivrede, trgovine, ekološke politike i međunarodnih odnosa.
S obzirom na to da se mnoge odluke donose na nivou Evropske unije (EU), ostaje nejasno kako će se moć rasporediti nakon vraćanja nadležnosti. Proces devolucije (prenošenje ovlašćenja centralne vlasti na regionalne ili pokrajinske institucije) u Britaniji je tekao na jedinstven način, za razliku od npr. Italije, Španije ili Nemačke gde su statute samostalno donosili regionalni organi.
U UK zakone o devoluciji (praktično regionalni statuti) je direktno donosio parlament, što je krajnje centralistčki ustrojeno, dok u isto vreme regionalni sistemi vlasti imaju politički legitimitet jer su prihvaćeni na referendumu. U ovom trenutku, kada su oba doma Parlamenta UK odobrila nacrt zakona o njegovom izlasku iz EU, a škotska premijerka Nikola Stardžon najavljuje da će tražiti novi referendum o nezavisnosti, jedino je sigurno da svaka promena odnosa sa EU donosi udar na odnose između vlada unutar UK.
SITUACIJA PRE REFERENDUMA
Svaka od administracija je već uoči referenduma počela sa uspostavljanjem svojstvenih profila u sferi spoljnih poslova, zajedno sa željom da njihovi interesi budu zastupljeni u pregovorima. Nasuprot tome, iako se odlukom Vrhovnog suda o pokretanju člana 50 Ugovora o EU (odredba predviđa mogućnost izlaska države članice) zahteva autorizacija britanskog parlamenta, istovremeno se ne zahteva nikakva uloga škotskog, velškog ili severno-irskog parlamenta. Iako je Tereza Mej sredinom januara, tokom govora o Bregzitu, izrazila posvećenost da se prave moći i nadležnosti vrate Londonu, a odgovarajuće moći Edinburgu, Kardifu i Belfastu, još uvek se ne zna šta to znači u praksi. Dodatne pravne izazove donosi brisanje klauzule da Škotska i Vels moraju donositi zakone koji su u skladu sa EU, kao i to da u normalnim uslovima britanski parlament ne može pravno regulisati ono što je u okviru devoluiranih administracija, bez njihovog pristanka.
Čak i pre referenduma, devoluirane vlade su iskazivale nezadovoljstsvo marginalizacijom u pregovorima sa EU koje je vodio prethodni premijer Dejvid Kameron, a sadašnju situaciju dodatno komplikuje odsustvo jedinstva ovih administracija. Iako je u oktobru 2016. osnovan Zajednički ministarski komitet zadužen za uslove pod kojim će se rastanak odigrati, ove strukture nikad nisu imale tako složen i osetljiv proces poput Bregzita. Da bi se dostigla bilo kakva prihvatljiva pozicija za Škotsku, Severnu Irsku i Vels, potrebno je da oni budu punopravni učesnici a ne samo konsultanti ili posmatrači.
MOGUĆE POSLEDICE BREGZITA
Škotska, koja je jasno glasala protiv izlaska, želi da zadrži posebnu poziciju pri EU, gde se predlaže proces poput „obrnutog Grenland scenarija“. On može naići na negodovanje unutar Unije zbog straha od stvaranja presedana koji odgovora secesionistima u ostalim članicama. Predloge koje je objavila škotska vlada odlikuju i nastojanje da se ostane unutar jedinstvenog evropskog tržišta, očuvanje slobode kretanja kao i garancije za prava stanovnika EU unutar Škotske.
Nakon referenduma, vlada u Kardifu je navela 6 priroriteta za Vels, od kojih se ističe njihov interes da se izmeni Barnetova formula (mehanizam koji služi za dodeljivanje javnih sredstava nižim nivoima vlasti) ako ne budu imali pristup evropskim fondovima za poljoprivredu i regionalni razvoj.
Dok vladajuće partije Severne Irske ostaju podeljene po pitanju Bregzita, goruće je pitanje statusa granice sa Republikom Irskom. Sadašnja situacija „meke“ granice na ostrvu Irske se u velikoj meri zasniva na carinskoj uniji i jedinstvenom tržištu. Dogovor o novim uslovima nakon Bregzita će odrediti i to da li će Severna Irska postati kolateralna šteta zbog učvršćivanja granice.
Ono što je zajednička briga za sve tri nacije je gubljenje pristupa i veze sa višestruko većim tržištem rada, kao i to koje će obaveze imati pod Svetskom trgovinskom organizacijom (STO). Dodatno, problem je i to kako će ubuduće razvijati svoju poziciju i infrastrukturu za zastupanje svojih interesa pri EU. Ishod celokupnog procesa je neizvestan jer se unutar samog UK ukrštaju interesi različitih administracija, a istovremeno svaka od njih zasebno lobira u Briselu.
