Predlog za kontrolu spoljnih granica EU: mogućnost stvarne promene

Ovaj tekst je sastavni deo šestog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.

Migrantska kriza i strah od terorističkih napada doveli su u krizu šengenski sistem. Zbog neuspeha kontrole spoljnih granica EU, države su počele da uvode unutrašnje granične kontrole. Pitanje migranata jedno je od ključnih pitanja za EU, dok je razdvajanja ekonomskih migranata, ljudi kojima je potrebna hitna zaštita i onih koji predstavljaju potencijalnu pretnju, veoma težak zadatak. Zbog toga je Evropska komisija predložila reformu postojećeg sistema.

Sve do sada odgovornost za implementaciju pravila šengenskog sistema bila je na državama članicama. Organizacija sistema pripadala je državama, kao što su im pripadala i prava da odlučuju o konkretnim načinima sprovođenja i kontrolisanja svojih granica. Prema Šengenskom sporazumu, države članice treba jedna drugoj da pomažu i da zajedno rade na efikasnoj implementaciji Sporazuma. Upravo iz tih razloga je formiran Fronteks (Frontex) 2004. godine. On je od osnivanja imao veoma značajnu ulogu u zaštiti granica. Vremenom su mu ovlašćenja proširivana, ali je sve vreme nailazio na otpor država članica.

Svojim novim predlogom, Komisija predlaže da Fronteks, Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu, kao i države članice budu pod kišobranom Evropske granične i obalske straže. Dakle, da sve države dele odgovornost zaštite spoljnih granica. Ovo je bitan korak ka „evropeizaciji” spoljnih granica i zahteva pažnju - posebno zbog finansijskih obaveza i uticaja na ljudska prava, koji proizilaze iz novog koncepta.

Predlog treba da popravi trenutni nedostak ljudskih i tehničkih resursa u kontroli granica. U njemu se takođe ističe da bi Komisija imala pravo da se umeša u slučaju kada neefikasna kontrola granica može ugroziti šengensku oblast. Agencija bi nadgledala ceo sistem, razdvajala uloge i zadatke, a države članice bi imale obavezu da je obaveštavaju o važnim informacijama.

Suština predloga je u tome da Evropska granična i obalska straža, zajedno sa drugim službama, efikasno upravljaju migracijama i obezbede visok nivo unutrašnje sigurnosti. Ovi ambiciozni ciljevi bili bi postigunuti saradnjom između Agencije i država članica, ali bi veća odgovornost i ovlašćenja bila data Agenciji.

Sektor za politike ljudskih prava i konstitutivnih poslova, koji je u sastavu Evropskog parlamenta, objavio je u martu 2016. studiju u kojoj se kritikuje predlog Evropske komisije za uspostavljanje Evropske granične i obalske straže.

Glavna zamerka bila je da će novi predlog zapravo doneti samo kozmetičke promene i da će formirati novi i nedovoljno unapređeni Fronteks. Takođe, zamerka je da bi čitavom politikom i dalje dominirale države članice. Bez pravih ovlašćenja Agencije, mogućnost zajedničke odgovornosti za pitanja migracija teško će uticati na stvarnost. Sa druge strane, Komisija je morala poštovati ograničenja koja postoje u pravnom sistemu i nije mogla Agenciji delegirati ovlašćenja koja pripadaju državama članicama. Ovo bi se kosilo sa pravilima koja dozvoljavaju zemlji članici da odbije zahteve za primenjivanje zajedničke granične politike ako je situacija takva da je ugrožena njena bezbednost.

Pitanje spoljnih granica Evropske unije svakoga dana je sve značajnijr. Evropska komisija je zato učinila važan korak kada je uspela da, u kratkom vremenskom periodu, predloži izmene postojećeg sistema.

Iako sadrži neka dobra rešenja, predlog nije revolucionarno drugačiji od praksa Evropske unije koja je postojala do njegovog donošenja. Zbog toga postoji bojazan da samo doprinosi trenutnoj nejasnoj podeli odgovornosti.

Bilo bi naivno misliti da će neznatne promene u sistemu spoljnih granica otkloniti njegove strukturne nedostatke. Zbog toga je važno da na vreme pažljivo budu razmotrene posledice i dometi predloženih pravila.                                        

Priredile:

Anesa Omeragić, stažistkinja BCBP

Sofija Mandić, pravnica istraživačica BCBP