Ovaj tekst je sastavni deo prvog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Usvajanje nove Bezbednosne agende u okviru Evropske unije označava novu eru borbe protiv najtežih bezbednosnih pretnji prekograničnog karaktera
Nova Agenda je podeljena u nekoliko celina: prva celina se bavi ključnim principima u ostvarivanju unutrašnje bezbednosti, druga izlaže postojeće instrumente EU za razmenu informacija između nacionalnih organa nadležnih za sprovođenje zakona, a treća se bavi najozbiljnijim pretnjama po bezbednost građana EU - terorizmom, organizovanim kriminalom i visokotehnološkim kriminalom.
Nova Agenda je važna i u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, jer ukazuje u kom smeru će se razvijati evropski standardi i prakse, te je neophodno da je domaći činioci uzmu u obzir prilikom izrade strategija, Akcionih planova i drugih propisa relevantnih za proces evrointegracija, a posebno za poglavlje 24.
Povod za usvajanje nove strategije
Bezbednosna agenda EU je doneta u svetlu činjenice da su bezbednosne pretnje poslednjih godina evoluirale, pogotovo imajući u vidu dešavanja na Bliskom istoku koja se reflektuju na sigurnost građana EU, ali i šire. Problemom migracija, kao jednim od gorućih bezbednosnih problema, bavi se Agenda o migracijama, koju je Evropska komisija predstavila u maju ove godine i koja je usko povezana sa novom Bezbednosnom agendom.
Bezbednosna agenda prepoznaje terorizam, organizovani kriminal i borbu protiv visokotehnološkog kriminala kao tri najozbiljnije pretnje po bezbednost EU i ključne prioritete kojima se treba baviti. Iako je zadatak svake države- članice da se primarno stara o bezbednosti unutar sopstvene teritorije, jasno je da pomenute pretnje ne poznaju državne granice i da suzbijanje istih zahteva koordinisanu akciju na nivou EU. Upravo je to i osnovna ideja Agende - osnažiti saradnju između institucija i agencija EU sa nacionalnim policijama i drugim nacionalnim organima za sprovođenje zakona, kako bi se stvorio prostor bezbednosti unutar čitave EU gde su građani zaštićeni uz puno poštovanje osnovnih prava i sloboda.
Agenda prevashodno ima za cilj da iskoristi postojeće instrumente za saradnju nacionalnih policija i EU agencija, da te instrumente unapredi i obezbedi njihovo puno sprovođenje kroz sistematsku koordinaciju svih relevantnih aktera.
Od krucijalne važnosti za uspostavljanje sistema bezbednosti unutar cele EU je, između ostalog, Ciklus javnih politika EU za teški i organizovani kriminal, koji je uperen na borbu protiv najtežeg međunarodnog kriminala kroz saradnju država-članica, EU institucija, EU agencija i relevantnih trećih zemalja i organizacija u cilju preuzimanja zajedničke akcije protiv najtežih bezbednosnih pretnji.
Neki od najznačajnijih postojećih instrumenata za suzbijanje bezbednosnih pretnji na nivou EU su i Šengenski informacioni sistem (SIS), kao i Evropski informacioni sistem krivičnih dosijea (ECRIS), na osnovu kojih države-članice EU imaju mogućnost da razmenjuju podatke od velikog značaja za bezbednost.
Koje su ključne novine?
U cilju borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala, Evropska komisija planira da u budućnosti uvede nove kategorije podataka u Šengenski informacioni sistem i promoviše njegovu češću upotrebu, kao i da u ECRIS uvede unos podataka o državljanima trećih zemalja koji su osuđeni u Evropskoj uniji.
Agenda se fokusira i na jačanje policijske saradnje, pre svega kroz EU agencije kakve su Evropol i Evrodžast, ali i kroz češće formiranje tzv. Zajedničkih istražnih timova (JIT), koji se formiraju od policajaca dve ili više država - članica EU na određeni vremenski period, u cilju istraživanja prekograničnih krivičnih dela. Još jedan instrument za praćenje terorista i kriminalnih mreža bi trebalo da bude i Evidencija podataka o putnicima (eng. Passanger Name Record system, PNR)), čije se uspostavjanje očekuje do kraja 2015.godine. PNR sistem bi obezbeđivao informacije o rezervaciji avionskih karata i prijavljivanja putnika radi identifikacije onih koji sa sobom nose visoki rizik u kontekstu sprečavanja terorizma, trgovine drogom i ljudima i drugih teških krivičnih dela. PNR Direktiva još uvek nije usvojena, a naišla je na oštre kritike činioca koji se bave zaštitom prava na privatnost i zaštitom podataka o ličnosti, jer se postavlja pitanje invazivnosti ovakvog sistema i kršenja navedenih osnovnih ljudskih prava.
Agendom je predviđen niz konkretnih akcija i preporuka za suzbijanje tri identifikovane bezbednosne pretnje, među kojima su revizija pravnog okvira koji reguliše posedovanje oružja u cilju sprečavanja nelegalne trgovine, jačanje policijske saradnje, ažuriranje pravnog okvira koji reguliše terorizam, povećanje kapaciteta Evropola uvođenjem Evropskog protivterorističkog centra u okviru Evropola, kao i jačanje razmene i saradnje između aktera koji direktno učestvuju u borbi protiv ekstremizma na lokalnom nivou uspostavljanjem posebnog tela (eng. Centre for Excellence), koje bi prikupljalo ekspertizu o borbi protiv terorizma. Agenda takođe predviđa i dalji razvitak Mreže za osvešćivanje o radikalizaciji (RAN), koja je kao krovna organizacija EU započela sa radom 2011. godine. U cilju borbe protiv visokotehnološkog kriminala i kreiranja instrumenata protiv terorističke onlajn propagande, Agenda predviđa jačanje dijaloga sa IT industrijom kroz formiranje posebnog foruma na nivou EU.
Pored saradnje unutar EU, Agenda prepoznaje i važnost saradnje sa ostalim zemljama, ali i saradnju sa međunarodnim organizacijama poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Interpola. Ovo je logično jer mnogi bezbednosni rizici upravo potiču iz zemalja koje nisu članice EU. EU je ustanovila Inicijativu za borbu protiv terorizma na Zapadnom Balkanu (eng. Western Balkan Counter-Terrorism initiative), koja ima za cilj da pomogne zemljama Zapadnog Balkana u borbi protiv pretnji džihadista i ekstremizma, da onemogući onlajn komunikaciju terorista i njihovo finansiranje, kao i da poboljša bezbednost na državnim granicama.
Mogući izazovi
Proces realizacije mnogobrojnih ciljeva Agende je veoma dug i komplikovan, jer pre svega zavisi od posvećenosti i aktivnosti svih aktera - od nacionalnih policija koje moraju da se ohrabre da iskoriste pun kapacitet relevantnih EU agencija i da sa njima usko sarađuju što do sada nije uvek bio slučaj, od unapređenja rada EU agencija, kao i od EU institucija koje u kratkim rokovima moraju da usvoje odgovarajuću legislativu. U toj konstelaciji, mnogo šta zavisi i od političke volje aktera.
Agenda deklarativno propisuje da borba protiv ekstremizma ne sme dovesti do stigmatizacije bilo koje grupe ili zajednice, odnosno da se u toj borbi moraju poštovati osnovna ljudska prava i evropske vrednosti, ali se ne bavi konkretnije njihovom zaštitom. Postavlja se pitanje u kojoj meri je poštovanje osnovnih ljudskih prava moguće, paralelno sa uvođenjem represivnih politika i legislative koje, neminovno, zadiru u ta ista prava. Zbog toga je veoma bitno da relevantni činioci prate bezbednosnu politiku EU, upozoravaju i preduzimaju konkretne akcije onda kada takva bezbednosna politika narušava osnovna ljudska prava i vrši diskriminaciju.
Dunja Tasić
