Ovaj tekst je sastavni deo osmog broja rEUformatora - informatora o poglavljima 23 i 24.

Zaključivanjem sporazuma između Evropske unije i Turske (u daljem tekstu Sporazuma) Zapadnobalkanska ruta je formalno zatvorena. Sporazum između EU i Turske zaključen je 18. marta 2016. godine i predviđa da će svi iregularni migranti koji iz Turske dođu na grčka ostrva u periodu nakon 20. marta biti vraćeni u Tursku. Nadležni organi u Grčkoj registrovaće sve novopristigle migrante i procesuirati sve podnete zahteve za azil, dok će Turska prihvatiti sve migrante koji ne zatraže azil u Grčkoj, te one čiji zahtev za azil bude odbačen ili za čiji se zahtev u sprovedenom postupku utvrdi da je neosnovan. Sporazum predviđa da će za svakog državljanina Sirije koji sa grčkih ostrva bude vraćen u Tursku jedan sirijski državljanin biti preseljen u EU. On dalje precizira da će prednost prilikom preseljenja biti data migrantima koji prethodno nisu ušli, odnosno pokušali da uđu na iregularan način u EU. Određen je okvirni broj od 72.000 osoba koje će biti vraćene primenom ovog mehanizma.

Uticaj Sporazuma na situaciju u Srbiji

Iako je intenzitet migracijskog toka umanjen, statistički podaci i situacija na terenu svedoče da i dalje postoji nezanemarljiv broj migranata i izbeglica na našoj teritoriji . Procenjuje se da ih u Srbiji svakodnevno boravi oko hiljadu, što govori o potrebi da im budu pruženi pomoć i podrška. Glavne karakteristike promenjenih migratornih kretanja jesu ponovno korišćenje iregularnih načina ulaska i kretanja kroz zemlju, jačanje krijumčarskih kanala, što migrante i izbeglice dodatno izlaže bezbednosnim rizicima i drugim vidovima ugrožavanja.

U periodu nakon potpisivanja Sporazuma, uz asistenciju Međunarodne organizacije za migracije (IOM) Srbija, migrantima je omogućena i opcija dobrovoljnog povratka. Onima koji to žele omogućava se povratak u zemlju porekla, odnosno u zemlju poslednjeg prebivališta, a IOM pomaže prilikom pribavljanja potrebne dokumentacije i organizovanja putovanja, te asistira prilikom povratka. Od polovine februara do polovine juna 2016. IOM je 41 osobi pomogao tokom dobrovoljnog povratka.

Statistika o postupku azila svedoči da je u martu mesecu zabeležen porast podnetih zahteva za azil (mart: 234 podnetih zahteva, dok je, u februaru podneto 17). Ovi podaci sa jedne strane ukazuju na to da se oni koji traže azil duže zadržavaju u Srbiji. S druge strane, od početka godine povećan je broj osoba kojima je priznata međunarodna zaštita. Zaključno sa majem usvojeno je 16 pozitivnih odluka (za 7 osoba je odobren izbeglički status, dok je 9 osoba dobilo supsidijarnu zaštitu).

Usled nepostojanja legalnog i sigurnog tranzita, migranti se opredeljuju za iregularna kretanja i time ostaju van sistema pomoći i podrške. U okviru postojećih prihvatnih tranzitnih centara, a u skladu sa trenutnom dinamikom migratornih kretanja, prihvatanje i urgentno zbrinjavanje obezbeđuju se u Preševu i Subotici. Od neformalnih mesta okupljanja, Beograd je ponovo postao glavna usputna tačka za veliki broj migranata i izbeglica koji ulaze u Srbiju (prema periodičnim izveštajima UNHCR-a u proseku dnevno boravi i do 350 migranata i izbeglica).

Sa aspekta humanitarnog zbrinjavanja najveći izazov predstavlja situacija na graničnim prelazima prema Mađarskoj (Kelebija i Horgoš). Prema izveštajima UNHCR-a, broj migranata prisutnih u blizini ovih graničnih prelaza je od marta ove godine u konstantnom porastu, pri čemu se procenjuje da je u periodu od 30. juna do 3. jula zabeleženo i do 920 osoba. Naročito zabrinjava činjenica da većina njih, čekajući da mađarska policija popusti, boravi i do nekoliko nedelja u tranzitnom prostoru na graničnim prelazima Horgoš i Kelebija, kao i da je smeštena u šatorima, sa ograničenim količinama hrane. Prema podacima UNHCR-a, dnevno na svakom prelazu bude omogućen ulazak do 15 osoba.

Nova odluka Vlade

U kontekstu novonastale situacije, a „imajući u vidu složenu bezbednosnu situaciju u okruženju, ali i situaciju koja se nameće zbog ponašanja komšija prema migrantima”, Vlada Republike Srbije usvojila  je Odluku o obrazovanju policijskih i vojnih snaga, radi, kako je dalje u saopštenju Vlade navedeno, „zaštite granica Srbije od migranata i ilegalnih aktivnosti krijumčarenja migranata”. Zadatak policijskih i vojnih snaga biće „da spreči ilegalni ulazak iz pravca Republike Bugarske i Republike Makedonije, kao i privođenje pravdi krijumčara ljudima koji taj ilegalni posao obavljaju na teritoriji Republike Srbije”.

Ovom merom akcenat se stavlja na zaštitu državnih granica. Pritom se ne sme zaboraviti obaveza poštovanja Konvencije o statusu izbeglica, koja između ostalog podrazumeva da svakoj osobi kojoj je potrebna međunarodna zaštita bude omogućeno da pokrene postupak dobijanja azila i, dodatno, da bude poštovan princip zabrane prisilnog vraćanja.

Nakon potpisivanja Sporazuma, prema rečima zaposlenih u Zavodu za vaspitanje omladine u Nišu, u Srbiji se povećava broj maloletnih migranata bez pratnje koji su smeštenih u okviru njihove Radne jedinice. U prilog ovoj tvrdnji govori i činjenica da je tu od početka godine smešteno više maloletnih migranata nego tokom cele 2015. godine.

Izuzetno je važno da zemlje Zapadnog Balkana budu uključene u dijalog kreiranja migracione politike Evropske unije. Sve mere donete na nivou Unije radi rešavanja pitanja povećanog priliva migranata uticale su, i još direktno utiču na situaciju u ostalim zemljama duž tzv. Zapadnobalkanske rute, pa tako i na migracionu politiku Republike Srbije.

Gordana Grujičić, Grupa 484