Na osnovu novog pravnog okvira, Evropol može da pokrene, sprovodi ili koordiniše krivične istrage u državama članicama EU od 1. maja 2017 godine. Autorka analize je Emilija Davidović, stažistkinja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Fotografija: Pixabay
Tekst je sastavni deo desetog broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.
Uvod
Nakon terorističkih napada u Parizu i Briselu prošle godine, primećeno je da se ovlašćenja Evropola moraju proširiti kako bi se unapredila sposobnost blagovremenog odgovora. Bilo je neophodno opremiti Evropol, sa ciljem pružanja jače podrške državama članicama u prevenciji i analizi kriminala i terorizma.
„Uzimajući u obzir da je terorizam jedna od najznačajnijih bezbednosnih pretnji EU, Evropol treba da bude u poziciji da pomogne državama članicama u suočavanju sa ovim izazovom. Evropol je u najboljoj poziciji da deluje kao informativni centar, što u ovoj oblasti naročito dolazi do izražaja kroz ovlašćenja koja se na njega prenose novim propisima,“ naveo je Karmelo Abela (Carmelo Abela), ministar unutrašnjih poslova i nacionalne bezbednosti Malte, na sastanku Upravnog odbora Evropola 1. maja 2017. godine.
Novi propisi stupili su na snagu 1. maja 2017. godine i njima se Evropol uspostavlja kao agencija Evropske unije sa ciljem pružanja podrške saradnji policijskih organa u EU, dok osnovna misija ove agencije ostaje nepromenjen.
„Nova ovlašćenja će unaprediti sposobnost Evropola da pruža podršku državama članicama u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala u vreme kada se Evropa suočava sa nizom bezbednosnih izazova,“ naglasio je Rob Vejnrajt (Rob Wainwright), direktor Evropola, na sastanku Upravnog odbora.
Evropol će podržati i ojačati akcije nadležnih organa država članica i njihovu zajedničku saradnju u prevenciji i borbi protiv kriminala koji pogađa dve ili više država članica, poput terorizma ili drugih oblika kriminala koji utiču na zajednički interes obuhvaćen politikama EU.
Promene u radu Evropola
Osoblje Evropola sada može da učestvuje u aktivnostima zajedničkih istraživnih timova koji rade na rešavanju krivičnih dela koja ulaze u okvir njegove nadležnosti. Dodatno, Evropolu je dato pravo da od nadležnih organa država članica zatraži da iniciraju, sprovedu ili koordinišu krivične istrage. Nova regulativa poziva na osnivanje nacionalnih jedinica u svim državama članicama, koje će služiti kao organi za vezu u cilju poboljšanja saradnje između Agencije i država članica.
Za Evropol je neophodno da poseduje najpotpunije i najnovije informacije, ali isto tako i da obezbedi visok nivo zaštite podataka. U tom kontekstu, nova regulativa daje državama članicama, organima EU, trećim državama i međunarodnim organizacijama mogućnost da odrede svrhu ili svrhe za koje Evropol može koristiti podatke koje im one proslede, kao i da ograniče pristup istim.
Takođe, uvode se pravila o različitim nivoima prava pristupa podacima, u nameri da se osigura da samo onima kojima je pristup podacima neophodan za sprovođenje zadataka on bude i omogućen. Kako bi se sprečilo da nastanu propusti i manjak informacija u domenu borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma, nova pravila obavezuju države članice da sve neophodne informacije proslede Evropolu.
Regulativa uključuje i čitav paket mera zaštite podataka. Poziva se na osnivanje nezavisnog Službenika za zaštitu podataka, koji će izvršavati dužnosti u saradnji sa Evropskim supervizorom za zaštitu podataka kao i sa izvestiocem nacionalnih nadzornih tela u svakoj državi članici.
Napredak je učinjen i u oblasti parlamentarne odgovornosti za Evropolove aktivnosti. Evropski parlament će sada ispitivati aktivnosti Agencije zajedno sa nacionalnim parlamentima putem novoosnovanog tela, Zajedničke parlamentarne grupe za ispitivanje. Grupa će se sastojati od poslanika Evropskog, kao i nacionalnih parlamenata. Njeno zaduženje je da vrši politički nadzor nad aktivnostima Evropola u sprovođenju svoje misije, uključujući njihov uticaj na osnovna prava i slobode.
Sporna pitanja
Međutim, nekoliko spornih pitanja koja se tiču nove regulative Evropola se pojavilo.
Prvo se tiče Internet referentne jedinice, koja je operativna od jula 2015. godine i koja je deo novoosnovanog Evropskog centra za borbu protiv terorizma (ECTC). Njena svrha je da pomaže u nadzoru nad sadržajima na internetu i sakupljanju podataka o finansiranju terorističkih grupa, trgovini oružjem i praćenju stranih boraca. Jedinica vrši nadzor nad internetom, tražeći sadržaje koji su „nekompatibilni“ sa uslovima korišćenja onlajn davaoca usluga, poput Facebook-a i Twitter-a.
Radeći zajedno sa provajderima društvenih mreža, Jedinica može ukloniti materijal koji je viđen kao „nekompatibilan“, bez obzira da li je sadržaj legalan ili ne. Evropol takođe može da primi lične podatke, koji su javno dostupni, direktno od privatnih strana kao što su provajderi društvenih mreža, što nije bilo moguće pre donošenja nove regulative. Problem se vidi u činjenici da nema transparentnih uslova da se informiše javnost o bilo kakvoj razmeni podataka između Evropola i drugih strana.
Donošenje ove regulative uslovilo je da Danska održi referendum 2015. godine sa pitanjem članstva te zemlje u Evropolu. Rezultat je pokazao da Danci ne žele da promene svoj status neučestvovanja (eng. opt-out) vezan za pitanja pravde i unutrašnjih poslova, te je Danska napustila Evropol na dan stupanja nove regulative.
Međutim, 29. aprila 2017. godine potpisana je Zajednička deklaracija predsednika Evropskog saveta i Komisije i Premijera Danske. Ovaj sporazum dopušta Danskoj da razmenjuje važne operativne podatke sa Evropolom, sve dok ona ostaje u Šengenu. Danska sada ima status zemlje posmatrača i može da učestvuje na sastancima na visokom nivou, ali nema pravo glasa.
