Ovaj tekst je sastavni deo četvrtog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Nedavni teroristički napadi u Parizu označili su kraj dugogodišnjeg oklevanja zemalja članica Evropske unije da se aktivno uključe u razmenu obaveštajnih podataka o terorističkim pretnjama na prostoru Evrope.
U vreme novembarskih terorističkih napada u Parizu, samo 14 od 28 zemalja članica Evropske unije učestvovalo je u razmeni informacija preko Evropola, kriminalističke obaveštajne agencije Evropske unije, koja je već neko vreme upozoravala na postojanje „crne rupe“ obaveštajnih podataka. Teroristički napadi u Parizu dali su dokaz ovoj tvrdnji i otkrili drastične nedostatke u koordinaciji bezbednosnih službi unutar Evropske unije.
Uloga Evropola u koordinaciji borbe protiv terorizma dobila je veliki podsticaj osnivanjem Evropskog centra za borbu protiv terorizma koji je 1. januara počeo sa radom. Danas 25 zemalja članica učestvuje u razmeni obaveštajnih podataka, dok su ostale 3 u poslednjoj fazi priključenja. Evropol je tako, kao evropska agencija bez izvršnih ovlašćenja, dospeo u žižu evropske javnosti i planova evropske zajednice.
Evropska obaveštajna agencija
Nakon događaja u Parizu, razvijaju se planovi za poboljšanje bezbednosne saradnje među državama članicama EU. Tako se sada neki zvaničnici zalažu za kreiranje tajne službe na prostoru Evropske unije, ekvivalentne FBI u Sjedinjenim Američkim Državama. Ideja o formiranju panevropske obaveštajne agencije nije nova. Naime, još 1991. godine nemački kancelar Helmut Kol je imao viziju o stvaranju jedne ovakve agencije, koja tada nije zaživela. Sa povećanjem pretnji od terorističkih napada, ova inicijativa je ponovo počela da dobija podršku, sada i od članova Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Evropska unija je već počela da radi na jačanju mandata Evropola, predlogom davanja ovlašćenja agenciji da formira protiv-terorističke jedinice i vrši pritisak na zemlje članice da joj ustupe tražene informacije.
Nove terorističke pretnje
Islamska država planira nove terorističke napade u Evropi, sa što više civilnih žrtava, upozorio je Evropol. Iako trenutno nema dokaza da ova teroristička grupa planira da iskoristi stotine hiljada sirijskih azilanata za napade, postoji realna opasnost od radikalizacije pojedinaca ili grupa među njima. Evropol je takođe saopštio da postoje dokazi o formiranju posebnog komandnog centra Islamske države koji se bavi planiranjem terorističkih operacija u Evropi, posebno u Francuskoj.
Prepreke saradnji
Uprkos povećanom interesovanju za razmenu obaveštajnih podataka, Evropol se i dalje suočava sa značajnim preprekama u borbi protiv terorizma. Nedostatak sinhronizacije regionalne baze podataka sa podacima dostupnim policiji na spoljnim granicama Evropske unije onemogućava potencijalno identifikovanje pretnji već na samoj granici. Povezivanje ova dva sistema znatno bi doprinelo efektivnijoj identifikaciji pretnji već na samom ulasku u Šengenski prostor. Zvaničnici Evropske unije doneli su na vanrednom sastanku odluku o povezivanju ova dva sistema najkasnije do marta 2016. godine.
Evropska policija je takođe uputila zahtev za lakši pristup Eurodak-u, bazi otisaka prstiju svih podnosilaca zahteva za azil u Evropskoj uniji. Pravila su tako ažurirana, i dozvoljavaju pristup i upotrebu ove baze podataka Evropolu i policijskim snagama država članica, ali samo u određenim okolnostima i u vezi sa najtežim zločinima, poput ubistava i terorstičkih napada.
Luka Dragović, BCBP