Andrej Stefanović, istaživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, analizirao je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
Fotografija: Pixabay
Tekst je sastavni deo devetog broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.
Osnovni podaci o preuzetim obavezama
U sklopu aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 24, Srbija se obavezala da će izvršiti zakonske promene u oblasti borbe protiv terorizma, pre svega radi jačanja uloge Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma. Iako su formalno zakonske izmene izvršene na vreme, one ipak ne zadiru u suštinu problema i mnoga pitanja ostavljaju i dalje otvorenim. Time se postavlja pitanje značaja borbe protiv terorizma za Republiku Srbiju.
Zakonski okvir za borbu protiv terorizma u EU
Akcionim planom za Poglavlje 24 (AP) Srbija se obavezala na sprovođenje određenih mera, kako bi se zakonski i institucionalno prilagodila evropskim standardima u oblastima obuhvaćenim ovim poglavljem. U delu koji se tiče borbe protiv terorizma, AP predviđa, između ostalog, izmenu i dopunu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela (aktivnost 7.2.2.). Cilj aktivnosti je uskladiti Zakon sa Odlukom Saveta Evropske unije 2005/671/PUP, koja se tiče razmene informacija i saradnje u vezi sa terorističkim delima, koja u članu 2 predviđa sledeće:
"Svaka država članica da odredi jednu specijalizovanu službu u okviru policije, ili drugih nadležnih organa za sprovođenje zakona, koja bi imala pristupa i mogućnost da prikupi sve relevantne podatke iz krivičnih istraga u vezi sa krivičnim delima terorizma, kako bi mogla da ih prosleđuje Evropolu".
Postojala je pretpostavka da je svrha promene Zakona u tome da se Služba za borbu protiv terorizma i ekstremizma (SBTE) iz Uprave kriminalističke policije (UKP) eksplicitno spomene u Zakonu, pored Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), policijske jedinice koja je već imala svoje mesto u Zakonu, te kako bi se nadležnosti u postupanju za krivična dela terorizma izmestila iz SBPOK-a u SBTE. To bi bilo u skladu sa odredbama Odluke 2005/671, jer bi se odredila specijalizovana služba u okviru policije koja bi bila kanal saradnje i razmene informacija sa Evropolom u vezi sa krivičnim delima vezanim za terorizam. Izveštaj o skriningu za Poglavlje 24 i podseća da je Odluka 2005/671/PUP jedna od tri glavna zakonodavna akta EU sa kojima je neophodno usklađivanje, a tiče se borbe protiv terorizma.
Međutim, umesto izmene Zakona, Vlada RS se odlučila na usvajanje potpuno novog zakonskog teksta, doduše sličnog naziva: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Zakon je usvojen 23. novembra 2016 i proglašen ukazom narednog dana, dok je njegova puna primena počela od 1. marta 2017. godine. Time je u prvom Izveštaju o sprovođenju aktivnosti iz AP, naznačeno da je ova aktivnost uspešno izvršena. Ipak, ukoliko se odredbe novog Zakona bolje pogledaju, može se primetiti izostanak bilo kakvog spominjanja SBTE; naprotiv, krivična dela terorizma su i dalje u nadležnosti SBPOK-a. Ne samo da nije ispunjena suština aktivnosti, koja se ogleda u usklađivanju zakonskih okvira u Srbiji sa onim u EU, već su uloga i nadležnosti SBTE neopravdano prećutane i nisu zakonski prepoznate. Značaj zakonskog uređenja položaja i uloge SBTE je utoliko veća što se na aktivnost 7.2.2. naslanja veliki broj drugih aktivnosti koje se tiču podizanja stručnih, materijalnih i informacionih kapaciteta i sposobnosti pripadnika SBTE. Jačanje kapaciteta SBTE će biti svrsishodno samo ukoliko su prethodne, pre svega zakonske, aktivnosti pravilno i uredno sprovedene. Da konfuzija bude veća, Izveštaj o sprovođenju AP navodi da su novim Zakonom stvorene nove specijalne službe, među kojima je i služba za suzbijanje terorizma, te da se početak njihovog rada očekuje od prvog marta 2017. SBTE, iako nije prepoznata zakonskim putem, ipak već postoji u okviru UKP, pri čemu je njeno osnivanje najavljeno je još u novembru 2013. godine.
Neprecizne pravne definicije
Dodatni problem novog Zakona se ogleda u nepotpunom navođenju krivičnih dela vezanih za terorizam na koje se Zakon primenjuje. Tako, član 2 u stavu 5 pojedinačno nabraja na koja se krivična dela vezanih za terorizam zakonske odredbe primenjuju:
"Krivično delo terorizam (član 391. Krivičnog zakonika), krivično delo javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela (član 391a Krivičnog zakonika), krivično delo vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela (član 391b Krivičnog zakonika), krivično delo upotreba smrtonosne naprave (član 391v Krivičnog zakonika), krivično delo uništenje i oštećenje nuklearnog objekta (član 391g Krivičnog zakonika), krivično delo finansiranje terorizma (član 393. Krivičnog zakonika) i krivično delo terorističko udruživanje (član 393a Krivičnog zakonika)".
Pri tome treba imati u vidu da se aktivnost 7.2.2. nalazi u okviru preporuke 7.2. AP, koja nalaže da usklađivanje srpskog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU uzme u obzir najbolje prakse EU u suzbijanju radikalizacije i vrbovanja terorista, dok se posebno ističe pojava stranih terorističkih boraca. Kao što se već vidi, uprkos ovoj jasno formulisanoj preporuci, problematika stranih boraca uopšte nije spomenuta u novom Zakonu. Iako je Krivični zakonik (KZ) u vezi sa pitanjem stranih boraca menjan još oktobra 2014. godine, kako bi se uvela krivična dela učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi (čl. 386a KZ) i organizovanja učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi (čl. 386b KZ), izgleda kao da je zakonodavac zaboravio na ove novine, posebno s obzirom na to da je pomenuti član 2 ovog Zakona gotovo istovetan članu 2 prethodnog Zakona, pri čemu je jedino krivično delo pranja novca izmešteno drugde u tekst. Ovakvi propusti bi mogli da stvore probleme pravne nesigurnosti i nekonzistentnosti, prvenstveno zbog toga što strani borci predstavljaju jednu od najznačajnijih pojava modernog terorizma. Takođe, ovde ni argument da se Zakon odnosi „samo“ na najteža krivična dela ne bi stajao, kako zaprećene kazne za navedena krivična dela u vezi sa terorističkim borcima ne odstupaju od kazni zaprećenih za druga krivična dela na koje se Zakon primenjuje.
Potreba za izmenom zakona o bezbednosnim službama
Nadalje, s obzirom na evropski put Srbije, problemi se mogu javiti i što se tiče uloge Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Vojnobezbednosne agencije (VBA) u krivičnim istragama za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Naime, novom Zakonu je pridodata odredba (u pitanju je član 29), koja prepoznaje ulogu službi bezbednosti, odnosno BIA i VBA, u krivičnim istragama u vezi sa krivičnim delima organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, a u skladu sa delokrugom rada iz relevantnih propisa koji uređuju ove službe. Unošenje ovakve odredbe u Zakon nije u potpunosti jasno, posebno jer je u suprotnosti sa nalazima Evropske komisije iz Izveštaja o Srbiji (ranije: Izveštaji o napretku) da postoji zavisnost policije od bezbednosno-obaveštajnih službi u izvršenju određenih posebnih mera, te da postoji potreba da se izmeni Zakon o BIA, kako bi se preispitale nadležnosti BIA u krivičnim postupcima. Takođe, Zajednička pozicija EU za Poglavlje 24 poziva Srbiju da analizira ulogu i praksu službi bezbednosti u fazi krivične istrage.
Usvajanje zakona bez javne rasprave
Novi Zakon je usvojen hitnim postupkom, što je Vlada RS pravdala potrebom da se izvrše obaveze koje proizlaze iz procesa pristupanja EU. Uprkos ovako očiglednoj povezanosti tematike ovog Zakona sa procesom evropskih integracija, ipak tokom javne rasprave u Narodnoj skupštini uopšte nisu potegnuta navedena pitanja, niti druge problematične stavke vezane za politiku borbe protiv terorizma u Srbiji. Zapravo, pažnja javnosti prema ovom Zakonu je bila ograničena na one odredbe koje se tiču mogućnosti formiranja udarnih grupa u cilju otkrivanja i gonjenja krivičnih dela vezanih za organizovani kriminal i korupciju. Formiranje ovakvih specijalnih istražnih timova je takođe u skladu sa obavezama preuzetim iz procesa pristupanja: naime, i Akcioni plan za Poglavlje 24 (deo o borbi protiv organizovanog kriminala, aktivnost 6.2.4.) i Akcioni plan za Poglavlje 23 (deo o represiji korupcije, aktivnost 2.3.2.2.) predviđaju sistematizaciju organizovanja rada specijalnih istražnih timova preko izmene i dopune ranijeg Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela. Na taj način, pitanja od značaja za borbu protiv terorizma su skrajnuta u drugi plan.
Zaključak
U nedostatku posvećenosti za unapređenjem protivterorističkog sistema Srbije, ne treba čuditi zbog čega čak 49% građana Srbije smatra da država nije sposobna da spreči terorističke napade u Srbiji. Istovremeno, građani označavaju terorizam kao drugu po redu spoljnu pretnju po nacionalnu bezbednost Srbije, što ukazuje na potrebu da se još više ulaže u ovu oblast. Ipak, ukoliko je jasno marginalizovanje borbe protiv terorizma u početnim poduhvatima koji se tiču „samo“ zakonskih izmena, to ne može biti dobar znak za dalje aktivnosti, posebno one koje iziskuju veća finansijska izdvajanja.
