Ovaj tekst je sastavni deo šestog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Izveštaj Evropske komisije o stanju pravosuđa u EU pokazuje da nedostatak poštovanja principa suđenja u razumnom roku, nedostupnost pravosudnih institucija i nedostatak nezavisnosti sudstva za neke zemlje i dalje predstavljaju veliki problem.
Evropska komisija je početkom aprila objavila komparativni izveštaj o stanju pravosudnih sistema država članica EU. Cilj ovog izveštaja je da utvrdi stanje pravosudnih sistema u okviru EU, kao i to šta bi države mogle da nauče jedne od drugih i da tako unaprede efikasnost domaćih pravosudnih institucija. Izveštaj sadrži podatke o efikasnosti pravosudnih sistema (dužina postupaka, procenat rešenih predmeta i predmeta u toku), o kvalitetu pravosudnog sistema (obučenost zaposlenih, kontinuirano praćenje rada sudova, zadovoljavajuće finansijske mogućnosti), ali i o njihovoj nezavisnosti (percepcija nezavisnosti šire javnosti i privrednih subjekata). Korišćeni su pre svega podaci koje su prikupile Komisija Saveta Evrope za praćenje efikasnosti pravosuđa, Eurostat i različite evropske pravosudne mreže.
Ključni nalazi
Evropska komesarka za pravosuđe, prava potrošača i ravnopravnost polova naglašava da je ovaj, četvrti izveštaj o stanju pravosudnih sistema EU sačinjen kako bi osnažio vladavinu prava i pomogao izgradnju povoljnije klime za poslovna ulaganja na teritoriji Unije. Glavni nalazi Komisije ukazuju na to da se u nekim od zemalja ne poštuje princip suđenja u razumnom roku u parničnim postupcima. Takođe, ukazuju na potrebu da se poveća dostupnost pravosudnih institucija, što se posebno odnosi na mogućnost podnošenja tužbi elektronskim putem, na bolju elektronsku dostupnost informacija o predmetima, kao i elektronsku komunikaciju između sudova i stranaka. Potrebno je raditi i na osnaživanju nezavisnosti sudstva jer nalazi pokazuju da pravosudni sistemi nisu nezavisni i da na su na udaru političkih, ekonomskih i drugih pritisaka.
Kada je reč o tome kako šira javnost shvata nezavisnost pravosuđa, može se reći da je ona najbolje ocenjena u Danskoj, Finskoj, Švedskoj, Austriji i Irskoj, dok se na dnu ove lestvice nalaze Slovenija, Hrvatska, Italija, Bugarska i Slovačka.
Iako se pravosudni sistemi država EU razlikuju - različiti su modeli pravnih sistema, pravna tradicija i vreme uloženo u reformu pravosuđa - postoji potreba da oni u određenoj meri budu usklađeni. Ovo se posebno odnosi na tri ključna parametra posmatrana u ovom istraživanju.
Evropska komisija savetuje državama koje su među poslednjima primljene u EU da od „starijih” članica EU traže pomoć prilikom reforme pravosuđa. Takođe, Komisija preproručuje i da zemlje u okviru Unije iskoriste bilateralnu saradnju i raspoložive zajedničke finansijske izvore kako bi unapredile efikasnost pravosudnih institucija.
Priredili:
Miloš Grujić, stažista BCBP
Sofija Mandić, pravnica istraživačica BCBP
