Foto: Protest „Svi kao jedan-1 od 5 miliona", 13. april; foto: Beta/Emil Vaš
Piše: Dina Đorđević
Više hiljada građana koji mesecima širom Srbije protestuju protiv režima Aleksandra Vučića, okupilo se sredinom aprila ispred Doma Narodne Skupštine u Beogradu na velikom mitingu „Svi kao jedan-1 od 5 miliona“.
Televizija Pink uživo je emitovala program sa mitinga koristeći bespilotne letelice, takozvane dronove.
„Današnji dan je obeležio potpuni rat informacijama i mi smo se zbog toga jako dobro tehnički opremili i digli smo šest dronova u vazduh i imali kompletnu sliku ceo dan“, rekao je u programu Željko Mitrović, vlasnik Pinka.
Prema snimcima koje je Mitrović prikazao, dronovi Pinka su nadletali Skupštinu grada Beograda i Pionirski park kod Predsedništva, snimajući miting ispred Narodne skupštine.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da su Mitrović i ljudi koji su za njega snimali propustili da o letu obaveste Kontrolu letenja Srbije i Crne Gore - SMATSA i Direktorat civilnog vazduhoplovstva, iako bez toga nisu mogli da lete.
Ministarstvo odbrane je takođe uključeno u proces dobijanja dozvola, a pošto se Skupština i Predsedništvo nalaze u zoni uslovno zabranjenih letova, letelice su morale da imaju i saglasnost MUP-a.
„Svako ko upravlja dronom u uslovno zabranjenoj zoni u Beogradu bez saglasnosti Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i dozvole Direktorata, krši zakon. Kazna za pravna lica je novčana i u rasponu je od 500 hiljada do dva miliona dinara", rekao je za CINS Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Novinarka CINS-a do objavljivanja teksta nije dobila odgovore da li su letelice imale neophodne saglasnosti MUP-a i Ministarstva odbrane, ali, bez obzira, let nije bio u skladu sa propisima jer SMATSA o tome nije obaveštena. Ova agencija za upravljanje vazdušnim saobraćajem usklađuje plan leta drona sa letenjem drugih vazduhoplova (aviona, helikoptera) pa je neophodno da zna ko će, kada, gde i u koje svrhe leteti.
Prema listi koju je dostavila SMATSA, tog dana je samo jedna bespilotna letelica imala odobrenje da leti kod Terazija, ali ona nije snimala za Pink, saznaje CINS.
Sima Marković iz udruženja koje okuplja ljude koji koriste bespilotne letelice - Nacionalnog klastera bespilotnih letelica i bliskih sektora, rekao je za CINS da se većina ovakvih letova ne prijavi, što je pogrešno sa stanovišta bezbednosti. Letelice koje se sudare mogu da padnu na ljude i usmrte ih, dok elise letelica mogu da odseku prste. Marković upozorava i na opasnost od sudara letelice i putničkog aviona. Ako bi dron kojim slučajem ušao u motor aviona došlo bi do eksplozije, a verovatno i do rušenja aviona, objašnjava on i dodaje da se na taj način izvrdava zakon i država, kao i ljudi koji uredno imaju dozvole i plaćaju takse za njih.
Željko Mitrović nije odgovorio na poziv i tekstualnu poruku (SMS) novinarke CINS-a, a MUP i Direktorat nisu odgovorili da li su pokrenuli postupak u slučaju Pinka.
Celu priču možete da pročitate na sajtu CINS-a.
Tekst je nastao u okviru projekta “Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24” koji je podržala Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove EU.
