Prostorije Srpske napredne stranke na Novom Beogradu kupilo je 27 donatora, većinom iz Kruševca, nakon čega su ih poklonili stranci, pokazuju nova dokumenta do kojih je došao CINS. Reč je o direktorima škola i javnih preduzeća, lokalnim funkcionerima i privrednicima. Među njima je i Radoica Milosavljević, koji je privatizovao više medija u Srbiji, a za kog se do sada samo nagađalo da je povezan sa naprednjacima.
Radoica Milosavljević; Foto: N1
Iza kupovine prostorija u ulici Palmira Toljatija, sedišta Srpske napredne stranke (SNS) u Beogradu, nalazi se konzorcijum od 27 ljudi, navodi se u dokumentima koja su objavljena na sajtu stranke nakon teksta CINS-a o ovoj nedozvoljenoj donaciji.
Konzorcijum je formiran ugovorom u septembru 2016, a među članovima su bili direktori škola, direktori javnih preduzeća, privrednici i lokalni partijski funkcioneri, ali i Radoica Milosavljević koji se na medijskoj sceni Srbije pojavio godinu dana ranije, kada je privatizovao više medija.
Za predstavnika konzorcijuma je izabran Velibor Jovanović, odbornik SNS-a, koji je ovlašćen da na licitaciji otkupi prostorije firme Vetfarm koja se nalazi u stečaju. Jovanović je trebalo da za otkup dokumentacije i depozit za učešće na oglasu uplati više od 12 miliona dinara.
Iz ugovora se ne vidi koliko je ko donirao novca, ali je navedeno da će se vlasništvo nad prostorijama deliti prema visini uplaćene sume, za šta su članovi konzorcijuma dobili i priznanice. Nakon kupovine, Jovanović je ovlašćen da nepokretnost upiše na svoje ime.
Podsetimo, Jovanović je u oktobru 2016, dve nedelje nakon formiranja konzorcijuma, otkupio prostorije na Novom Beogradu za nešto manje od 31 milion dinara, odnosno oko 250 hiljada evra.
Odluku o poklanjanju prostorija SNS-u, za pet puta veću vrednost od kupljene, konzorcijum je doneo u novembru 2017. godine. Reč je o donaciji od 156 miliona dinara - oko 1,3 miliona evra - koja prevazilazi limit dozvoljen Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti pa bi, ukoliko se povede sudski postupak, prostorije SNS-u mogle biti oduzete.
Analiza CINS-a pokazuje da je najveći broj donatora novobeogradskih prostorija u to vreme živeo u Kruševcu, te da su se nalazili na odgovornim mestima u školama, javnim preduzećima, imali su sopstvene firme i bili članovi lokalnih odbora stranke.
Celu priču možete da pročitate na sajtu CINS-a.
Tekst je nastao u okviru projekta “Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24” koji je podržala Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove EU.