Pišu: Milica Šarić, Ivana Jeremić
Foto: Facebook stranica firme Dobergard
U februaru 2017. Uprava za zajedničke poslove republičkih organa raspisala je konkurs za dvogodišnje obezbeđenje 10 državnih institucija, koji je podelila u 26 partija, vrednosti skoro 890 miliona dinara. Među institucijama za koje su tražili obezbeđenje su i Uprava carina, Uprava za trezor, Uprava za sprečavanje pranja novca, Fond za razvoj i druge.
Na 21 partiju, vrednosti između četiri i 120 miliona dinara, sa prihvatljivom ponudom prijavio se samo po jedan ponuđač. Skoro svi ponuđači ponudili su cene malo niže od maksimalne procenjene vrednosti partije za koju konkurišu.
U čak 14 partija, odnosno u svim u kojima su učestvovale, pobedile su beogradske firme Dobergard i Dobergard plus u vlasništvu Dušana Đukića - same ili u konzorcijumu. Sem njih, za ove partije nije se prijavio niko drugi.
Krajem novembra 2018. su, u skladu sa okvirnim sporazumom iz prethodne godine, potpisali 11 ugovora, ukupne vrednosti 16.8 miliona dinara. Od požara i nasilnih ulazaka štite ispostave Poreske uprave u Subotici, Zrenjaninu, na nekoliko lokacija u Novom Sadu i drugim vojvođanskim mestima.
Iako je način na koji su ovi poslovi dodeljeni u skladu sa zakonom, skoro da nije bilo konkurencije.
Rade Đurić, pravnik koji se bavi javnim nabavkama, kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) da su uslovi konkursa na koji su se prijavile firme postavljeni tako da su ponuđači praktično naterani da se međusobno dogovaraju.
„Na taj način smanjuje se konkurencija, s obzirom na lošije odnose u sektoru obezbeđenja”, rekao je Đurić, dodajući da tako najveću štetu snose građani, a smanjuje se i kvalitet usluge.
U Uputstvu za otkrivanje nameštenih ponuda u postupku javnih nabavki na sajtu Komisije za zaštitu konkurencije navodi se da „učesnici na tržištu često nastupaju na javnim tenderima zajednički, odnosno tajno dogovaraju nastup pre podnošenja ponude, čiji je cilj da se poveća cena usluge, odnosno smanji kvalitet usluge, u zavisnosti od toga šta je predmet nabavke”.
Ovakva praksa je teško dokaziva, a predstavlja najteži oblik narušavanja konkurencije.
Dušan Đukić negira da je na ovoj javnoj nabavci bilo dogovora. „Mi jesmo grupa ponuđača koja je našla zajednički interes da nastupi kao konzorcijum, to nije zabranjeno Zakonom o javnim nabavkama”, izjavio je Đukić za CINS.
Mila Sašić, načelnik Odeljenja za javne nabavke Uprave za zajedničke poslove republičkih organa za CINS je navela da Uprava nema uticaja na to ko će da podnese ponudu, ali isključuje mogućnost nameštanja nabavke jer ponuđači uz ponudu predaju jedan dokument kojim to negiraju - Izjavu o nezavisnoj ponudi.
Celu priču možete da pročitate na sajtu CINS-a.
Tekst je nastao u okviru projekta “Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24” koji je podržala Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove EU.
