Naslovna ilustracija, Đorđe Matić
Žrtve trgovine ljudima prinuđene su da prolaze kroz dva sudska postupka, kako bi zaštitile svoja prava. To može da traje godinama, sa neizvesnim ishodom, a izaziva i dodatne traume, tako da se žrtve većinom odlučuju da ne traže odštetu. Ovo je glavni zaključak istraživačke priče koju je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio 27. jula 2017. godine u okviru zajedničkog projekta koalicije prEUgovor.
U tekstu Milice Stojanović se navodi da je u martu 2016. godine Ivana Todorov osuđena na pet godina i tri meseca zatvora zbog trgovine ljudima i krađe. Sud je istom presudom maloletnu devojku, koju su Todorov, njen brat i momak mesecima, uz batine i izgladnjivanje, primoravali na prostituciju, uputio na parnični postupak za dobijanje obeštećenja. Do početka 2017. godine nije podnošena tužba za naknadu štete protiv troje osuđenih.
Ova presuda je primer višegodišnje sudske prakse u Srbiji da se žrtve trgovine ljudima - a u velikom broju slučajeva je reč o devojkama primoravanim na prostituciju - za naknadu štete upućuju na potpuno novo suđenje, iako je zakonom omogućeno da se imovinsko-pravni zahtevi rešavaju u krivičnom postupku. Na taj način moraju iznova da se suočavaju sa trgovcima ljudima, da budu saslušavane i veštačene, odnosno, izložene sekundarnoj viktimizaciji i ponovnoj traumi.
Istraživanje CINS pokazalo je da je od početka 2012. do kraja 2016. godine najmanje 107 ljudi osuđeno za trgovinu ljudima, trgovinu maloletnim licima radi usvojenja i posredovanje u vršenju prostitucije. Zbog odbijanja pojedinih sudova da dostave sve podatke, CINS je uspeo da identifikuje 52 osobe protiv kojih su takve presude donesene. Od toga, u samo jednom slučaju je pokrenut novi sudski postupak za naknadu štete, nastale zbog prinude na prostituciju.
Sudija Vrhovnog kasacionog suda Biljana Sinanović kaže da je svrha krivičnog postupka odlučivanje o krivici, dok je odlučivanje o imovinsko-pravnim zahtevima upliv parničnog postupka u krivični.
„Trebalo bi, po mom mišljenju, praksu u tom smislu menjati da bi se olakšao položaj žrtve“, dodaje Sinanović.
Ivana Radović, iz nevladine organizacije ASTRA, koja se između ostalog bavi zaštitom žrtava trgovine ljudima i eksploatacije, za CINS kaže da je naknada štete važna jer osim finansijske podrške za žrtve znači i pravdu - pokazuje da ih država štiti.
„Posebno kod seksualne eksploatacije, imaš mnogo stereotipa i osuđivanja žrtava, tako da je tebi to još jedan dokaz da nisi kriva, da si oštećena“, kaže Radović. Dodaje da od svih identifikovanih žrtava - čiji broj procenjuje na više stotina od kada je 2003. godine trgovina ljudima postala krivično delo - samo jedna je uspela i da naplati štetu koja joj je naneta.
Celu priču možete da pročitate na sajtu CINS.
Tekst je nastao u okviru projekta “Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24” koji je podržala Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove EU.
