Državne institucije koje imaju nadležnosti u sprovođenju reformi u okviru poglavlja 23 i 24 nemaju dovoljno kapaciteta za rad, opterećene su predmetima i podložne su političkim uticajima, istaknuto je na predstavljanju Institucionalnog barometra 2.0 koalicije prEUgovor održanog 11. decembra 2019. godine u Beogradu.
Konferenciju je otvorio Dušan Šabić, urednik Institucionalnog barometra 2.0.
“Evropska komisija je u svom izveštaju napredak u Poglavlju 23 ocenila kao limitiran, a u Poglavlju 24 izvestan. Kroz ovu analizu rada institucija nadležnih za sprovođenje reformi u okviru ova dva poglavlja, pokazalo se da su te ocene upitne. Analizirane institucije pokazuju manjak kapaciteta, podložnost političkom uticaju, opterećenost predmetima i nedostatak adekvatne kaznene politike”, istakao je Šabić.
Ovo je drugo izdanje Institucionalnog barometra, koji predstavlja pionirski pokušaj koalicije prEUgovor da prati merljive efekte reformi u procesu evropskih integracija Republike Srbije na terenu. U ovoj publikaciji analiziran je rad sledećih institucija: Agencije za borbu protiv korupcije; Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova; Komesarijata za izbeglice i migracije; Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima; Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Rad ovih institucija analiziran je kroz primenu jedinstvene metodologije za procenu efektivnosti tri dimenzije institucionalnog funkcionisanja: interne efikasnosti, institucionalne povezanosti i legitimnosti institucije.
Efikasnost Agencije za borbu protiv korupcije se nije poboljšala
Organizacija Transparentnost Srbija analizirala je četiri od ukupno dvadeset nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije: efikasnost sektora i odseka za postupanje po predstavkama, propise, kontrolu finansiranja političkih subjekata i izbornih kampanja, i praćenje primene Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.
“U godini kada Agencija za borbu protiv korupcije obeležava deset godina svog postojanja, razloga za slavlje nema - na svoj jubilarni rođendan ona je opterećena neefikasnošću i političkim pritiscima. Godinu dana je funkcionisala bez direktora, nakon čega je u januaru 2018. funkciju direktora preuzeo član vladajuće Srpske napredne stranke, njen finansijer, a takođe i član izborne komisije na izborima u Zemunu ispred SNS-a. Osim toga, treba istaći i da je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije istekla u septembru 2018. godine, a još uvek nema naznaka da će se raditi nova. To dosta govori o odnosu vlasti prema borbi protiv korupcije i tome koliko je ta tema prioritet danas. Efikasnost Agencije se nije poboljšala u prethodnih godinu dana, ona nema dovoljno kadrovskih kapaciteta, nema prostornih kapaciteta i ne može da odgovori na sve nadležnosti koje ima prema zakonu”, objasnila je predstavnica Transparentnosti Srbija, Zlata Đorđević.
Đorđević je naglasila da je izostalo blagovremeno reagovanje Agencije na kršenje zakona i zloupotrebe funkcionera i učesnika u izbornom procesu. Kao neke od preporuke je istakla da je neophodno precizirati zakonski okvir i na taj način umanjiti mogućnosti za politički pritisak na rad Agencije, treba izabrati člana Odbora Agencije koji nedostaje, proaktivno delovati tokom predizborne kampanje i obezbediti javnost podataka o izvorima finansiranja tokom izborne kampanje.
Borba protiv diskriminacije: bez pomaka
Autonomni ženski centar je nastavio da prati efektivnost institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao centralnog aktera u sprovođenju antidiskriminacione politike i preporuka iz skrininga u vezi sa Akcionim planom za Poglavlje 23. Istaknuto je da Poverenica ne prati i ne analizira sudsku praksu u vezi sa primenom Zakona o zabrani diskriminacije. Nije se promenio ni izrazito mali broj mišljenja i preporuka datih na pritužbe građana i građanki, dok je broj odbačenih pritužbi bio dva puta veći.
“Na polju borbe protiv diskriminacije situacija se nije drastično promenila u odnosu na prethodni period i samo 8 do 12 procenata razmatranih pritužbi ima epilog u mišljenju i preporuci Poverenice. Odgovaranje na pritužbe građana i građanki nije dovoljno efikasno. Primetno je da državni organi ne uviđaju diskriminaciju ili ne poštuju institut Poverenika, s obzirom na to da najveći broj pritužbi stiže upravo na njihov rad”, istakla je Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.
Dodala je i da je prvi put od 2014. godine Skupština razmatrala redovni godišnji izveštaj Poverenice za 2018. godinu, ali da je to za Poverenicu nedovoljno iskorišćena prilika da ukaže na diskriminatorni govor prisutan u pitanjima i komentarima narodnih poslanika i poslanica. Takođe, predložila je uvođenje evidencije o tome da li su institucije koje su imale pritužbe za diskriminaciju ponovile ponašanje.
Da je vidljivost Povernika za zaštitu ravnopravnosti povećana za 65 procenata istakao je Relja Pantić, predstavnik ove institucije. On je naveo da je rad kancelarije prepoznat po izradi nekoliko značajnih priručnika, kao što su Priručnik za situaciono testiranje diskriminacije, Priručnik za medije ili Priručnik za strateško parničenje. Kako navodi Pantić, to oslikava zalaganje Poverenika da pritužbe koje dobije ne budu obustavljene ili odbačene i da institucija radi na tome da svaki građanin bude obavešten kako da ostvari svoja prava.
Poverenik rasipa resurse zbog „ćutanja uprave“
Interna efikasnost Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je značajno unapređena, posebno ukoliko se uzme u obzir smanjen broj predmeta, istakao je Dušan Šabić iz Centra za primenjene evropske studije. Nažalost, institucija dosta rasipa svoje resurse na postupanje zbog takozvanog instituta ,,ćutanje uprave”.
“Poverenik je od 2010. godine preko 200 puta naložio Vladi Srbije da odgovori na zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ni na jedan od tih zahteva nije odgovoreno”, istakao je Šabić.
Kao veliki problem, Šabić je naveo odnos sa Narodnom skupštinom. Ne samo da je Skupština usvojila neadekvatan Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, već je 4 godine ignorisala izveštaje i mesecima kasnila sa pokretanjem izbora novog Poverenika.
Predstavnik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Marinko Radić naglasio je da je najveći problem ove institucije potreba za adekvatnim kadrovskim potencijalom.
“Nezavisne institucije ne uspevaju da povećaju kapacitete jer se novac iz državnog budžeta neadekvatno planira. To je veliki problem i u efikasnom sprovođenju novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti”, istakao je Radić.
Nabavke opreme i zapošljavanja obeležili rad Sektora unutrašnje kontrole MUP-a
Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova je tokom 2018. godine oborio mnoge rekorde - zaposlio je 22 nove osobe, nabavio 7 novih vozila, IT opremu i opremu za nadzor - istakao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević. Naveo je da je ovaj napredak najvećim delom rezultat donacija EU, da su ove brojke pohvalne, ali kako je i pored toga teško proceniti efikasnost institucije.
„U Sektoru unutrašnje kontrole trenutno rade 124 osobe, koje su tokom 2018. godine podnele 206 krivičnih prijava, najviše od kada SUK postoji. Ipak, treba biti oprezan sa statistikom, jer brojke ne daju stvaran prikaz korupcije i kriminala u policiji i teško je saznati koliko su krivične istrage SUK-a zaista efikasne. Ne postoje tačni podaci o broju prihvaćenih ili odbačenih krivičnih prijava tužilaštava. Sudovi ne beleže ishode krivičnih postupaka protiv policijskih službenika i ostalih pripadnika MUP-a. U praksi se dešava da se krivična prijava podnese bez odgovarajućih dokaza, što se evidentira kao ’rasvetljeno’ krivično delo iako ju je tužilaštvo odbacilo“, istakao je Đorđević.
Istraživač BCBP je ukazao na dve propuštene prilike da se otkloni mogućnost da ministar unutrašnjih poslova, kao politički faktor, utiče na rad SUK-a, s obzirom na to da je Zakon o policiji dva puta menjan. Nezavisnost je dodatno ugrožena jer bezbednosnu proveru zaposlenih u SUK-u vrši Služba za bezbednost i zaštitu podataka, čije zaposlene proverava posebna komisija, a njene članove pak bira ministar.
Nastavljen sistem integracije migranata i tražilaca azila
Grupa 484 je analizirala mere i aktivnosti koje Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije preduzima prilikom sprovođenja svojih nadležnosti, koje se odnose na obezbeđivanje smeštaja migrantima i tražiocima azila, kao i sprovođenje programa integracije i obezbeđivanja smeštaja osobama kojima je odobreno pravo na azil.
„Sistem integracije migranata i tražilaca azila je nastavljen. Za jačanje socijalne inkluzije i mogućnosti za rad u Srbiji potrebno je razviti programe podrške učenju jezika i pohađanju stručnih obuka. Neophodno je jačati sistem planiranja mera integracije, odnosno izrade individualnih planova integracije, i praćenja njihove realizacije“, istakla je Gordana Grujičić iz Grupe 484.
Grujičić je među preporukama za unapređenje rada Komesarijata navela i da je potrebno organizovati diskusije o standardima procene smeštajnih uslova i usluga shodno EASO standardima, za širi krug aktera uključenih u sistem prihvata. Takođe, treba afirmisati pitanja sveobuhvatnog praćenja implementacije programa integracije, i daljeg strateškog razvoja politike integracije lica kojima je odobreno pravo na azil, u okviru jednog od postojećih mehanizama koordinacije na nacionalnom nivou.
Jelena Šurlan, koordinatorka u radu azilnih i prihvatnih centara u Komesarijatu za izbeglice i migracije je istakla da nema većih problema u radu Komesarijata. Navodi da postoji ustanovljen sistem koji je dalje potrebno samo unapređivati.
Potrebna veća saradnja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima sa organizacijama civilnog društva
Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je poboljšao dostupnost određenih podataka o radu. Međutim, ostaje puno prostora za unapređenje dostupnosti, adekvatnosti i transparentnosti podataka o radu sa žrtvama u oblasti identifikacije, planiranja, koordinacije i pružanja usluga i zaštite, istakla je Jasmina Krunić iz organizacije ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima. Dodala je da broj zaposlenih u Centru očigledno nije odgovarajući, s obzirom na činjenicu da samo četiri stručna radnika rade na celokupnim poslovima identifikovanja i koordiniranja pomoći svim žrtvama trgovine ljudima u Srbiji, a uključeni su i u sve ostale aktivnosti.
„Rad Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima je dobar primer kako se sistem slomi na žrtvama. Za sedam godina postojanja Centra, ne postoji pregled usluga koji se pruža žrtvama, ne postoji dobra saradnja sa ostalim akterima koji se bave ovom oblašću. Ova institucija ima samo 4 zaposlena stručna lica, i ne koristi dugogodišnju ekspertizu koji nude organizacije civilnog društva“, rekla je Jasmina Krunić.
U interesu žrtava i podizanja nivoa njihove informisanosti trebalo bi da svaka žrtva u pisanoj formi dobije jasan, precizan i koncizan pregled postojećih usluga i organizacija koje im stoje na raspolaganju, po mogućstvu sa potpisanom potvrdom prijema ovakvog obaveštenja, jedna je od preporuka za unapređenje rada Centra. Ova institucija bi trebalo da nastavi da promoviše svoj položaj ustanove koordinatora u borbi protiv trgovine ljudima, ali i da pojača uključivanje, podržavanje i unapređenje transparentne saradnje sa akterima koji imaju dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti, pre svega sa organizacijama civilnog društva.
Izradu ovog izveštaja i organizaciju konferencije podržala je Evropska unija svojim programom „Civil Society Facility” u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Za sadržaj ovog izveštaja isključivo je odgovoran izdavač, a stavovi izneti u njemu ne predstavljaju nužno i stavove Evropske unije.
