Radi praćenja merljivih efekata reformi u procesu evropskih integracija Republike Srbije, članice koalicije prEUgovor opredelile su se za to da analiziraju rad šest odabranih institucija, koje imaju nadležnosti u oblastima iz Poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlja 24 (Pravda, sloboda, bezbednost).
Za ovu potrebu su tokom 2017. i 2018. godine izrađene i primenjene metodologije za procenu njihove efektivnosti - za određene institucije procenjuje se sveukupnost njihovog postupanja, a za neke samo pojedini poslovi iz njihove nadležnosti.
Metodologije su primenjene na sledeće institucije:
- Agencija za borbu protiv korupcije
- Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova
- Komesarijat za izbeglice i migracije
- Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti
- Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Pionirski rezultati primene metodologija predstavljeni su u prvom izdanju Institucionalnog barometra. Našim pristupom formulisali smo indikatore koji odražavaju dimenzije ishoda i procesa, sa posebnim akcentom stavljenim na implementaciju, jer je uočeno da ona predstavlja glavni izazov i da je samim tim u fokusu praćenja koje vrši Evropska unija.
Indikatori su podeljeni u tri različite „korpe”, koje odražavaju tri dimenzije institucionalnog funkcionisanja:
- Internu efikasnost
- institucionalnu povezanost
- legitimnost institucije
Ovakav pristup nam je omogućio da grupišemo različite vrste indikatora, koji tako odražavaju različite dimenzije upravljanja koje mere. Upravo ovim pristupom došli smo do podataka koji svedoče o efektivnosti institucionalne postavke, a praćenjem indikatora u periodu između prvog i ovog izdanja, kao i u narednim godinama, doći ćemo i do toga koliko je država uspela da poboljša situaciju u određenim oblastima. Grupisanje indikatora omogućilo nam je ne samo da iz mnoštva izaberemo indikatore koji su relevantni za specifi čni institucionalni dizajn već i da koristimo različite izvore podataka, tj. da uporedimo podatke o percepciji i iskustvu građana sa čistim administrativnim podacima.
Čvrsto verujemo da je ovakav metodološki pristup jedinstven jer su tri pomenute „korpe”, koje odražavaju tri dimenzije institucionalne efektivnosti, međusobno uravnotežene i stvaraju unikatan sistem „provere i ravnoteže” (checks and balances) unutar mernog okvira i samim tim sužavaju prostor za proizvoljno tumačenje dobijenih rezultata. Rezultate dobijene primenom metodologije, kao dobar izvor informacija, mogu koristiti različiti relevantni akteri, kako oni koji donose odluke, tako i akteri civilnog društva, kako bi formulisali konkretne predloge za prevazilaženje ključnih nedostataka i problema te za unapređenje institucionalnog dizajna.
Izradu ovog izveštaja podržala je Evropska unija svojim programom „Civil Society Facility” u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Za sadržaj ovog izveštaja isključivo je odgovoran izdavač, a stavovi izneti u njemu ne predstavljaju nužno i stavove Evropske unije.