Državne institucije koje imaju nadležnosti u sprovođenju reformi u okviru poglavlja 23 i 24 rade sa smanjenim kapacitetom i njihova međusobna povezanost je na niskom nivou, istaknuto je na predstavljanju „Institucionalnog Barometra" koalicije prEUgovor koje je organizovano 7. decembra 2018. u Beogradu.
Reforme u oblastima pravosuđa, borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala koje su obuhvaćene poglavljima 23 i 24 su dugotrajne i nose veliki značaj za život građana Srbije jer su suštinske za poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije i izgradnju istinski liberalnog društva. Međutim, građani retko razumeju sadržaj ovih poglavlja i zato treba isticati vladavinu prava kao konkretan koncept, rekao je Šef I sektora operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji Nikolas Bizel na otvaranju događaja.
„Cilj vladavine prava u slobodnom i demokratskom društvu je da obezbedi a ne da ograniči prava, što je jedna od glavnih vrednosti na kojima počiva EU,” istakao je Bizel.
Bizel je ocenio da će poduhvat koalicije prEUgovor koji ima za cilj da meri efekte sprovedenih reformi doprineti u ogromnoj meri usklađivanju pravnog i institucionalnog okvira Srbije sa međunarodnim standardima.
Prekinuti „ćutanje javne uprave“
Dušan Šabić iz Centra za primenjene evropske studije predstavio je glavne nalaze o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Analiza rada ove institucije je važna jer se radi o nezavisnoj instituciji koja štiti dva ustavom zagarantovana prava i koja se odupire zarobljavanju, rekao je Šabić.
Izveštaj pokazuje konstantan rast broja predmeta, Šabić je ukazao.
„Pohvalno je što je odnos pristiglih i rešenih predmeta skoro 1:1, iako Poverenik prenosi iz godine u godinu ne mali broj predmeta. Zabrinjavajuće je što se oko 85% žalbi odnosi na situacije kada organ vlasti ignoriše zahtev za pristup informacijama. Vlada nije reagovala nijednom u preko 170 slučajeva kada joj se Poverenik obratio,“ upozorio je Šabić.
Ispred Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti govorila je Slavoljupka Pavlović.
„Od svih žalbi upućenih Povereniku u oblasti slobodnog pristupa informacijama, 85% - 90% uzrokovane su ’ćutanjem javnih uprava’, a najčešće Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Ministarstva odbrane (MO),“ Pavlović je istakla.
Pavlović smatra da se mora raditi na svesti zaposlenih u institucijama poput MUP i MO koji će ubuduće pružati zatražene informacije kako bi se broj žalbi smanjio.
Nedovoljno kapaciteta u Agenciji za borbu protiv korupcije
Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija predstavila je rezultate analize rada Agencije za borbu protiv korupcije. Agencija radi sa 50 odsto kapaciteta ako se uzme u obzir broj radnih mesta predviđenih sistematizacijom, primetan je i odlazak zaposlenih, dok odsustvo formalnog rukovodećeg organa predstavlja dodatnu teškoću, Đorđević je ukazala. Zbog toga Agencija ne može adekvatno da odgovori na zadatke koji su joj povereni.
„Još jedna manjkavost je neprecizno određenje delokruga rada Agencije u zakonodavnom okviru i u internim aktima Agencije. Neefikasnost se pojačava činjenicom da Agencija ima ovlašćenje ali ne i obavezu da pokreće postupke protiv organa koji je propustio da dostavi podatke o svom radu,“ Đorđević je objasnila.
Đorđević je podvukla da Agencija za borbu protiv korupcije što pre treba tačno da utvrdi koje poslove će obavljati, na koji način i u kojim rokovima.
„Donošenje novih zakonskih rešenja o Agenciji za borbu protiv korupcije i finansiranju političkih partija ključno je za postizanje opipljivog napretka u Poglavlju 23. Još uvek čekamo izveštaj o tome šta je učinjeno sa pojedinim funkcionerima koji su u kampanji za izbore pre godinu dana koristili svoje funkcije za političku promociju svoje stranke,“ podsetila je Đorđević.
Skupština ignoriše izveštaje Poverenice
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra predstavila je analizu rada institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koja funkcioniše sa 60% broja zaposlenih u odnosu na ono što je predviđeno. Ignjatović je ukazala da se skoro polovina predmeta koje Poverenica dobije odnosi na pritužbe građana, a da ih manje podnose državne strukture, koje najviše i krše Zakon o zabrani diskriminacije. U 75% slučajeva se postupa po preporuci Poverenice.
„Veliki problem je što građani i građanke još uvek ne prepoznaju diskriminaciju ili ne znaju kako da je prijave. Poverenica mora više da se usmeri na višestruko marginalizovane grupe,“ rekla je Ignjatović.
Da veliki značaj za vidljivost ove institucije ima Skupština slaže se i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
“Moramo više pažnje posvetiti onima koji ne poštuju mišljenja i preporuke Poverenice kao državnog tela, i u tome veliki značaj ima Skupština. Naš uticaj bi bio mnogo veći kada bi Skupština razmatrala naše izveštaje i kada bi poslanici bili svesni značaja ovog mehanizma, koji njima stoji na raspolaganju,” istakla je Janković.
Janković je podvukla značaj saradnje sa organizacijama civilnog društva koje rade sa marginalizovanim grupama na temu osvešćivanja šta sve diskriminacija predstavlja, naročito mladih, koji najmanje prepoznaju diskriminaciju.
Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima bez elementarnih uslova za rad
Ivana Radović iz ASTRE- Akcije protiv trgovine ljudima predstavila je analizu rada Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Radović je istakla ogroman značaj ove institucije kao centralnog mehanizma za identifikaciju žrtava trgovine ljudima, koordinaciju pomoći i utvrđivanje potrebnih usluga za žrtve.
Međutim, Radović je upozorila da polovina zadataka Centra ne može da bude adekvatno ispunjena zbog alarmantnog nedostatka prostornih i ljudskih kapaciteta.
„Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je slikovit primer toga da se neretko obezbeđuje postojanje određenog organa ili institucije na papiru, a da joj se kasnije ne obezbede elementarni uslovi za rad. Tako za šest godina postojanja Centra ne postoji prihvatilište jer nema raspoloživog prostora za te svrhe,“ podvukla je Radović.
Aleksandra Ljubojević, direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima potvrdila je da institucija funkcioniše sa 25% kapaciteta, zbog čega kroz rad uključuju i organizacije civilnog društva kako bi njihovi korisnici dobili adekvatnu pomoć.
Nedovoljna unutrašnja kontrola policije
Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević ocenio je rad Sektora unutrašnje kontrole (SUK) u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, čiji je zadatak da kontroliše da li zaposleni rade u skladu sa zakonom i da smanji korupciju u policiji.
Đorđević je istakao da uslovi za rad SUK nisu ispunjeni jer nema dovoljno zaposlenih, smeštajni i tehnički kapaciteti nisu dovoljni, a pravni okvir sektoru ne dozvoljava nezavistan rad. Učinak bi se poboljšao ukoliko bi se povećao broj zaposlenih i smanjio politički uticaj, Đorđević je zaključio.
„Broj krivičnih prijava protiv zaposlenih u MUP se povećao, ali nema evidencije o tome šta se sa njima dalje dešava. Ne postoji dobra komunikacija između SUK i tužilaštva, koje odbacuje veliki broj prijava,“ naglasio je Đorđević.
Za poboljšanje rada sa izbeglicama potrebna revizija Akcionog plana za Poglavlje 24
Gordana Grujičić iz Grupe 484 predstavila je rezultate analize rada Komesarijata za izbeglice i migracije.
Na rad Komesarijata uticalo je donošenje novog Zakona o azilu i privremenoj zaštiti. U okviru interne efikasnosti značajna je izrada baze podataka, redovni izveštaji prihvatnih centara Komesarijatu, i to što je izrađen program učenja srpskog jezika i pisma i upoznavanja sa srpskom kulturom, istorijom i ustavnim uređenjem, istakla je Grujičić.
Grujičić je ukazala na potrebu za revidiranjem postojeće organizacione strukture Komesarijata i preporuku izrađivanja standardizovanih upitnika za evaluaciju usluga.
Marina Ćakić iz Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije napomenula je da će biti neophodno da se sprovedu reformski procesi kada konačno budu utvrđene tačne nadležnosti ove institucije. Takođe je ukazala na potrebnu reviziju Akcionog plana za Poglavlje 24 i kreiranje novih aktivnosti na osnovu preporuka Evropske komisije upućenih Vladi Republike Srbije.
Među preporukama Ćakić je istakla rad na smanjenju tražioca azila domaćih državljana u zemljama Evropske unije i snažniju inkluziju izbeglica sa Bliskog Istoka kroz učenje srpskog jezika i kulture i regulisanje njihovog statusa prilikom traženja zaposlenja.
Konferencija je deo projekta „Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24“, koji finansira Evropska unija.
_________________________
O prEUgovoru
Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva osnovana radi praćenja politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24. Cilj prEUgovora je da pomogne da se proces pridruživanja EU iskoristi za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.
Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
Glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, a koalicija objavljuje i rEUformator - mesečni bilten posvećen dešavanjima u Srbiji i EU u oblastima koje pokrivaju ova dva poglavlja.
Aktivnosti prEUgovora možete pratiti na sajtu, fejsbuku i tviteru.
