U autorskom tekstu za mesečni bilten Beogradske otvorene škole koordinatorka koalicije Jelena Pejić Nikić predstavila je novi prEUgovor Alarm izveštaj i osvrnula se na deset godina rada Koalicije.
Konferencijom 22. maja u Beogradu koalicija prEUgovor obeležila je deceniju rada na praćenju i zagovaranju reformi u oblasti vladavine prava u Srbiji i predstavila novi, 20. po redu šestomesečni Alarm izveštaj. Tom prilikom premijerno je prikazan kratki film o ciljevima koalicije, sa osvrtom na prethodnih deset godina evropskih integracija. Fokus panel diskusije bio na temama koje su obeležile poslednji izveštajni period - od novembra 2022. do aprila 2023. - dovršetak pravosudne reforme i izrada novog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima. Nezapamćeni tragični incidenti koji su potresli zemlju početkom maja bili su povod za sagledavanje šire slike stanja ljudskih prava, a naročito položaja ranjivih grupa kao što su žene i deca. U diskusiji su učestvovali predstavnici koalicije i ministarka za evropske integracije prof. dr Tanja Miščević, a uvodnu reč dao je ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji, Emanuele Žiofre.
Forma ispunjena, ishodi skromni
Učesnici su istakli značaj saradnje Vlade i organizacija civilnog društva u sprovođenju reformi, ali su priznali da je koči nedostatak poverenja u institucije. Delovanje civilnog društva i dalje se odvija u nepovoljnom okruženju finansijske neizvesnosti, političkih pritisaka i kampanja blaćenja do konstantnih napada na branitelje ljudskih prava. Uporedo s tim, država paralelno finansira GONGO (vladine nevladine organizacije) i fantomske organizacije, preusmeravajući tako javne resurse mimo javnog interesa i potreba krajnjih korisnika. Kako se primećuje u Izveštaju, upitan je legitimitet novoformiranog Vladinog tela za saradnju sa civilnim društvom, s obzirom na to da su u perpetuiranim negativnim okolnostima brojne renomirane organizacije odbile da učestvuju u njegovom kreiranju. Reč je pre o još jednom zvaničnom dokumentu i strukturi kojim se prikazuju neka poboljšanja na papiru, iako nema suštinskog pomaka napred.
Nova Vlada je uložila napore za uspostavljanje dijaloga, ali uglavnom ad hoc, reaktivno i usredsređeno na one teme u kojima je civilno društvo prethodno alarmiralo javnost zbog postojanja značajnih kontroverzi, a ishod je skroman. Čak i kada organizacije učestvuju u formalnim procedurama konsultacija, njihovi predlozi se retko prihvataju. Tako je javna rasprava o izmenama pet pravosudnih zakona obesmišljena u ubrzanoj završnici procesa, koja nije ostavila vreme da se zaista razmotre dati predlozi i komentari. Naizgled tehničke izmene četiri povezana zakona u pravosuđu nisu ni stavljene na javnu raspravu, iako sadrže suštinski loša rešenja. Učešće ministarke Miščević na konferenciji i spremnost predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) da u nizu sastanaka sa ekspertskim organizacijama detaljno prolaze odredbe nacrta zakona jesu koraci u pravom smeru. U pogledu kontroveznog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, glavne bitke i dalje se vode u vezi sa uvođenjem biometrijskog nadzora nad javnim površinama, gde je ishod još neizvestan i sa upravljanjem policijom, gde predstavnici MUP-a odbijaju da naprave ustupke.
Odnos države i civilnog društva dobra je ilustracija u kakvim uslovima radi i koalicija prEUgovor prethodnih godina, ali i koji su glavni nalazi njenog decenijskog monitoringa nad reformskim aktivnostima Vlade Srbije u poglavljima 23 i 24, sada u Klasteru 1. Većinu tog perioda obeležilo je štikliranje stavki, gomilanje nefunkcionalnih tela i neprimenjenih propisa, te selektivno prikazivanje napretka. Već godinama prEUgovor upozorava na zarobljavanje države, koje se odvija uporedo i isprepletano sa procesom pristupanja Evropskoj uniji. Ne samo da država većinu obaveza tumači i sprovodi minimalistički i traži načine da ih zaobiđe, već se podmeću i loša rešenja i legalizuju loše prakse. Sa brojnim povodima za upozoravanje domaće i međunarodne javnosti, Alarm izveštaj je do danas opravdao svoje ime. Ukupno dvadeset izveštaja, sve obimnijih i sadržajnijih, zato daje obuhvatan i veran, kritički obojen prikaz decenije evropskih integracija Srbije.
Evropske integracije i prEUgovor nekad i sad
Kada se grupa od šest nevladinih organizacija (Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Transparentnost Srbija, ASTRA, Grupa 484, Centar za primenjene evropske studije i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije), kojoj se kasnije pridružio i Autonomni ženski centar, okupila u proleće 2013. godine, ideja je bila da se proces evropskih integracija iskoristi kao dobar okvir za promovisanje ciljeva s kojima su ove organizacije i nastale, mahom još 1990-ih. Bilo da je u pitanju reforma policije i demokratski nadzor nad sektorom bezbednosti, jačanje transparentnosti institucija i borba protiv korupcije, borba protiv trgovine ljudima, pomoć izbeglicama i upravljanje migracijama, zaštita prava žena i dece - sve su to oblasti obuhvaćene pristupnim procesom, koji je obezbedio isprobane modele koje treba slediti, spoljnu instancu nadzora i evaluacije, te dodatni podsticaj za reforme kroz obećanje članstva i finansijsku pomoć.
Koalicija je učila iz iskustva kolega iz Hrvatske, gde je civilno društvo kasno intervenisalo sa stotinom zahteva za unapređenje stanja demokratije i vladavine prava u zemlji. Iskustvo istočnog proširenja EU pokazalo je da reformski zamah jenjava nakon učlanjenja, te da hvatanje krivina i gledanje kroz prste naknadno može dovesti do urušavanja vladavine prava i u državama članicama Unije. To je bila lekcija i za nas i za EU da ojačamo svoje standarde i strogo nadgledamo ispunjenje kriterijuma. U tom smislu, nezavisno praćenje reformskih aktivnosti je korektivni faktor, koji ujedno kreira potražnju za daljim reformama, objasnila je Sonja Stojanović Gajić, jedna od osnivačica prEUgovora.
Pored Alarm izveštaja, kao zaštitnog znaka Koalicije, u prethodnih deset godina izrađena je i tri puta primenjena originalna metodologija praćenja efektivnosti dvanaest republičkih, pokrajinskih i lokalnih institucija u vidu tzv. Institucionalnog barometra. Ukupno 24 komentara i predloga amandmana dostavljeno je nadležnim organima za unapređenje nacrta propisa. Objavljeno je isto toliko predloga praktične politike, u kojima se detaljnije analiziraju nedostaci u pojedinim oblastima, ili uopšte u procesu evropskih integracija Srbije (tako se, na primer, tražio odgovor na pitanje kako zaustaviti i preokrenuti trend zarobljavanja države). U okviru Koalicije, objavljena je 21 istraživačka priča (a neke su prerasle i u video priče), koje na konkretnim primerima ilustruju nedostatke vladavine prava, bilo da je reč o finansiranju političkih stranaka ili sudbini pojedinca koji trpe nepravdu. Ukupno 56 javnih događaja je organizovano u Beogradu i širom Srbije, pored niza internih sastanaka i radionica i zajedničkih zagovaračkih putovanja u Brisel, Hag i Berlin.
Mimo ovog brojčanog pregleda, Koalicija je uspela da određene teme stavi na dnevni red, da ukaže predstavnicima evropskih institucija na značaj pojedinih mera u datom kontekstu, da zajednički nastupa uprkos žučnim debatama koje su se ponekad vodile i da bude relevantan sagovornik. Članice prEUgovora dele iste vrednosti i opšte ciljeve, iako se među sobom dosta razlikuju po strukturi, tematskom okviru i načinu rada - od think-tank centara do organizacija koje pružaju usluge ranjivim grupama stanovništva. Rad u koaliciji je ujedno treniranje evropskih vrednosti demokratije, tolerancije i solidarnosti, dijaloga i traženja kompromisa, koje tako primetno nedostaju u polarizovanom srpskom društvu. Iako se preporuke prEUgovora iz godine u godinu ponavljaju, s obzirom da se retko po njima postupa, uspeh je Koalicije da je opstala i da se i dalje principijelno bori za iste ciljeve, ne praveći kompromise sa standardima vladavine prava.
Neophodno je oživeti transformacioni potencijal politike proširenja EU
Pre deset godina vladao je entuzijazam prema evropskim integracijama, sada se čini da preovlađuje defetizam. Kako se perspektiva članstva udaljavala od 2014. godine, tako se i reformski proces usporio i delom izvitoperio u svoju suprotnost. Evropska unija je više puta menjala metodologiju proširenja u želji da unapredi pristupni proces, ali izostala je politička volja sa vrha, sa obe strane. Agresija Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine ponovo je probudila interesovanje EU članica za Zapadni Balkan. Srbija tu šansu nije iskoristila, naprotiv. Usled smanjenog stepena usklađenosti spoljnopolitičkih pozicija Srbije i EU, u poslednjem izveštaju Evropske komisije konstatovano je nazadovanje u Poglavlju 31. Iako ovo poglavlje formalno ne utiče na dinamiku procesa, značaj savezništva za EU je veći nego ikada. Pošto otvaranje novih poglavlja i klastera zavisi od političke volje država članica okupljenih u Savetu EU, u ovim okolnostima ne može se očekivati zeleno svetlo, pogotovo imajući u vidu i stanje vladavine prava u Srbiji.
PrEUgovor podseća da je neophodno kredibilnim rečima i delima oživeti transformacioni potencijal politike proširenja EU. I ponavlja, jednako kao pre deset godina, da proces pristupanja ne sme biti cilj sam po sebi, već sredstvo za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji i uređenju zemlje, zasnovanom na vladavini prava. U tom smislu, napominje da geopolitički obziri ne smeju da zasene ove ključne oblasti evropskih integracija.
Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i koordinatorka koalicije
Tekst je izvorno objavljen u biltenu „Progovori o pregovorima“ Beogradske otvorene škole, br. 96/2023.