Sa povećanim migratornim kretanjima na prostoru Zapadnog Balkana u proteklih nekoliko godina, uključujući i Republiku Srbiju, došlo je do povećanja iregularnih aktivnosti, naročito u pogledu omogućavanja nedozvoljenog boravka, ulaska i tranzita migranata. Situacija na terenu pokazuje da su ove kriminalne radnje često organizovanog karaktera i neretko praćene drugim krivičnim radnjama, poput finansijskih delikata, falsifikovanja isprava, krađe i drugim kažnjivim radnjama, a krijumčareni migranti izloženi su visokom riziku od narušavanja i povrede ljudskih prava. Na ovu temu pisala je Gordana Grujičić iz Grupe 484.
Tekst je sastavni deo četrnaestog broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.
Suzbijanja krijumčarenja migranata jedan od straških prioriteta EU
Pitanje suzbijanja krijumčarenja migranata prioritizovano je u politikama Evropske unije u oblasti migracija. Brojni dokumenti, poput Evropske agende za migracije, Evropske agende za bezbednost i Strategije pomorske sigurnosti, prepoznaju pitanje suzbijanja krijumčarenja migranata kao jedan od ključnih ciljeva. Evropska agenda za migracije, usvojena 13. maja 2015. godine, kao jednu od prioritetnih mera u cilju sprečavanja eksploatacije migranata ističe targetiranje kriminalnih krijumčarskih mera i identifikuje borbu protiv krijumčarenja migranata u okviru šireg cilja smanjenja podsticaja za iregularne migracije. Ovo je ujedno jedan od četiri stuba agende EU za bolje upravljanje sistemom migracija. Ostali stubovi odnose se na: upravljanje granicama - spašavanje života i obezbeđivanje eksternih granica EU (uključujući saradnju sa trećim zemljama u pogledu jačanja njihovih kapaciteta za zaštitu granica); unapređenje zajedničkog evropskog sistema azila (uključujući obezbeđivanje njegove koherentne implementacije, kao i jačanje Dablin sistema); i uspostavljanje nove politike legalnih migracija (kroz dobro upravljanje regularnim migracijama i viznom politikom, efektivnu integraciju i uvećanje razvojnih programa za zemlje porekla).
Akcioni Plan EU za suzbijanje krijumčarenja migranata (2015 - 2020) predstavlja ključni dokument javne politike koji na novou EU reguliše ovo pitanje, operacionalizuje definisani strateški cilj suzbijanja krijumčarenja i bliže definiše mere i aktivnosti koje nadležne institucije EU moraju preduzeti. Akcioni plan (u daljem tekstu AP) poziva na jačanje odgovora EU na krijumčarenje migranata, što uključuje veću saradnju unutar EU, kao i jačanje saradnje sa zemljama porekla i tranzita i drugim zainteresovanim stranama. AP ima za cilj da preuzme „multidisciplinarni pristup“ i da pokrije „sve faze i vrste krijumčarenja migranata.“ Istovremeno, AP izričito ističe da se krijumčarenje migranata mora „posmatrati u širem kontekstu napora EU da se pozabave osnovnim uzrocima ilegalne migracije.“ Aktivnosti za sprečavanje i suprotstavljanje krijumčarenju migranata predviđene Akcionim planom grupisane su u okviru četiri prioriteta: a) jačanje policijskog i pravosudnog odgovora; b) unapređenje procesa prikupljanja i razmene informacija; v) jačanje prevencije krijumčarenja i unapređenje pomoći i podrške ranjivim kategorijma migranata, kao i g) bliža saradnja sa trećim državama.
Potreba za revidiranjem postojećeg pravnog okvira EU
Najvažniji dokumenti koji na nivou EU regulišu pitanje krijumčarenja migrana (tzv. 'Facilitators Package’) su: Direktiva 2002/90/EC od 28. novembra 2002. godine kojom se definiše omogućavanje neovlašćenog ulaska, tranzita i boravka i predviđa „ mogućnost“ odstupanja od izricanja kaznenih sankcija za slučajeve u kojima „je cilj takvih postupanja pružanje humanitarne pomoći osobi na koju se to odnosi“ (tzv. humanitarna klauzula); i Okvirna Odluka Saveta 2002/946/JHA od 28. novembra 2012. godine o jačanju kaznenog okvira u cilju sprečavanja omogućavanja nezakonitog ulaska i boravka.
Već nekoliko godina na nivou EU debatuje se o izmenama navedenih izvora. Jedna od ključnih zamerki šire stručne javnosti, uključujući i pojedine zemlje članice EU, na trenutno aktuelne standarde tiče se se humanitarne klauzule. S tim u vezi, zastupljeni su stavovi da je potrebno uvesti obavezu propisivanja humanitarne klauzule u nacionalna zakonodavstva svih zemalja članica kao i preciziranje obima njene primene. Prema poslednjem stavu EK ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno.
Mere preduzete na nacionalnom nivou
U kontekstu R. Srbije, značajno je napomenuti da revidirana verzija AP za Poglavlje 24 u okviru potpoglavlja Migracije označava krijumčarenje kao jednu od prioritetnih tema koja ima izuzetan uticaj na stanje bezbednosti i vladavinu prava.
Jedan od prvih koraka preduzetih u cilju suzbijanja sve prisutnijeg trenda krijumčarenja migranata jeste potpisivanje Memoranduma o saradnji između MUP i Republičkog javnog tužilaštva 4. aprila 2016. godine. Na osnovu navedenog Memoranduma, u 2016. godini obrazovana je Stalna udarna grupa za borbu protiv krujmčarenja migranata sastavljena od predstavnika javnog tužilaštva i policije. U skladu sa odredbama sporazuma, saradnja podrazumeva ostvarivanje sledećih ciljeva: identifikacija žrtava trgovine ljudima u lancima krijumčarenja ljudi, uspostavljanje uslova za efikasan rad policije i tužilaštva radi suzbijanja krijumčarenja ljudi, podnošenje zajedničkih inicijativa za izmenu i dopunu postojećih propisa koji se odnose na krijumčarenje ljudi, kreiranje odgovarajućih mehanizama za pokretanje i uspešno sprovođenje istraga, koordinaciju aktivnosti i usklađivanje rada tužilaštava i predstavnika policije, učešće u postojećim međunarodnim inicijativama, posebnim regionalnim kanalima poput EUROPOL-a i EUROJUST-a i dr. Prema izveštaju Republičkog javnog tužilaštva za 2017. Godinu, formiranje Stalne udarne grupe i aktivnosti preduzete u cilju prikupljanja informacija, otkrivanje i krivično gonjenje krijumčara, značajno su doprineli povećanju broja identifikovanih aktivnosti krijumčarenja migranata i broja krivičnih prijava vezanih za krivično delo nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi iz člana 350. Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016). S tim u vezi, tokom 2017. godine od strane Stalne udarne grupe za suzbijanje krijumčarenja pokrenut je krivični postupak protiv 7 organizovanih kriminalnih grupa, odnosno protiv ukupno 77 osoba, u okviru kojih je identifikovano ukupno 922 oštećena migranta.
Imajući u vidu kompleksnost ovog krivičnog dela, potrebno je intezivirati napore u pogledu obezbeđivanja kontinuirane podrške izgradnji kapaciteta nadležnih institucija u borbi protiv krijumčarenja ljudi, kako kroz Stalnu udarnu grupu ali i druge organizacione jedinice i mehanizme saradnje.
Zakonodavne izmene (?)
Prema informacijama iz predstavljene radne verzije revidiranog AP za Poglavlje 24, u planu je izmena KZ, odnosno člana 350. kojim se propisuje krivično delo nedozvoljeni prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi u cilju usklađivanja sa pravnim okvirom EU. S tim u vezi, u procesu izrade izmena potrebno je voditi računa o debati koja se vodi na nivou EU institucija i zemalja članica, odnosno potencijalnim prvacima izmene pravnog okvira EU, kao i međunarodnim standardima odnosno odredbama Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Protokola protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom.
