Glavno težište ove analize je statistički i deskriptivan prikaz procedura i mehanizama koji se tiču prikupljanja podataka, praćenja i planiranja mera usmerenih ka populaciji povratnika, državljana Republike Srbije.
Posle ukidanja viznog režima za putovanje u zemlje EU, mnogi građani Srbije iskoristili su slobodu putovanja za ulaganje zahteva za azil, pokušavajući da time reše svoje ekonomske probleme. Zapadne zemlje tumače ovakve migracije kao zloupotrebu sistema azila i upozorile su Srbiju da će odluka o bezviznom režimu biti preispitana ukoliko se broj tražilaca azila ne smanji.
I Srbija i Evropska unija preduzele su određene administrativne mere, ali uzroci koji ljude motivišu da migriraju zahtevaju i ulaganje dodatnih napora nadležnih organa Republike Srbije, kako bi se ekonomska i socijalna situacija povratnika unapredila i time prevenirala sekundarna migracija. Ohrabruje podatak da je u Prvom izveštaju u okviru mehanizma suspenzije bezviznog režima Evropske komisije, Republika Srbija pozitivno ocenjena u pogledu readmisije, kao i napora koje ulaže da se osobe koje bivaju vraćene reintegrišu. Pozitivan trend treba iskoristiti da se trenutno stanje u ovoj oblasti održi, ali i da se pojedine mere i/ili aktivnosti unaprede, kako bi se uskladile potrebe ljudi u migracijama sa mogućnostima vođenja realne migracione politike i u Srbiji i u EU.