ASTRA već sedmu godinu za redom sprovodi istraživanje o položaju žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku kroz analizu pravosudne prakse, koje ima za cilj kontinuirani monitoring poštovanja prava žrtava trgovine ljudima u sudskim postupcima, kako bi se unapredio njihov položaj i istovremeno ocenili rezultati dosadašnjih zakonodavnih i institucionalnih reformi. Predstavnice ASTRE ističu da analiza pravosudne prakse za 2017. godine ukazuje na nezadovoljavajući stepen poštovanja prava žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku, a kao pitanje od posebnog značaja jeste neadekvatan položaj maloletnih oštećenih lica u svim segmentima ostvarivanja prava. Rezultate istraživanja prikazala je Ivana Radović.
foto: Molly Belle / Unsplash
Zaštita privatnosti žrtve, pravovremeno informisanje i savetovanje, bezbednost žrtve i poštovanje njenog dostojanstva posebno prilikom saslušanja pred organima postupka, pravo na kompenzaciju žrtve, kao i odgovarajuća kaznena politika moraju biti prioritet u sistemu sudske zaštite te stoga, kao i prethodnih godina, analiza pravosudne prakse za 2017. godinu zadržava strukturu koja prati navedene segmente prava žrtava.
Osnovni nalazi istraživanja
Analizom je obuhvaćeno ukupno 15 sudskih odluka donetih u krivičnim postupcima tokom 2017. godine pred prvostepenim i drugostepenim sudovima i rezultati pokazuju sledeće:
- Prosečno trajanje postupka je 3 godine i 5 meseci; najduži postupak je trajao 9 godina i 5 meseci, a najkraći 6 meseci. U 50% slučajeva postupak je trajao do 1 godine, 17% postupaka je trajao od 1-3 godine, dok je 33% postupaka trajalo duže od 3 godine. Procenat postupaka čije je trajanje do godinu dana uvećan u odnosu na prethodne godine.
-
Osuđujuća presuda doneta je u 73% slučajeva, što je znatno manje u odnosu na 2016. godinu kada je ovaj procenat iznosio 94% (uz napomenu da je prethodnih godina ovaj procenat bio znatno manji).
- Svim licima koja su oglašena krivim za krivično delo trgovina ljudima izrečena kazna zatvora u visini zakonom propisanog minimuma (zakonski minimum za osnovni oblik trgovine ljudima je 3 godine, a ako je žrtva dete, 5 godina). Prosečna dužina kazne iznosi 3 godine i 5 meseci. Najviša pojedinačna kazna je 5 godina, dok je najniža 2 godine. Postupak u kome je dosuđena kazna od 2 godine zatvora se odnosi na delo počinjeno pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika iz 2009. godine, kada je minimalna kazna za ovo delo bila 2 godine.
-
Tokom suđenja pritvor je bio određen u 64% slučajeva. Najduže trajanje pritvora je iznosilo 270 dana, a najkraće 1 dan.
- Svi okrivljeni su državljani Republike Srbije, muškog pola.
- Sve žrtve su državljani/ke Republike Srbije, od kojih je 71% lica ženskog pola. Od ukupno 7 žrtava, 6 je maloletno (od kojih se u dva slučaja radi o maloletnim licima starim do 14 godina). U pogledu vrste eksploatacije, i dalje preovlađuje seksualna eksploatacija (prostitucija ili druga vrsta seksualne eksploatacije).
- Svi oštećeni koji su istakli imovinskopravni zahtev su odlukom suda upućeni da isti ostvare u parničnom postupku.
- Samo u jednom slučaju maloletna oštećena je imala status posebno osetljivog svedoka koji joj je dodeljen još u prethodnom prvostepenom postupku. Ovaj podatak je alarmantan, imajući u vidu da je 85% žrtava bilo maloletno u vreme izvršenja dela. Izostanak statusa posebno osetljivog svedoka u skoro svim slučajevima (osim 1) teško se može objasniti, imajući u vidu da žrtve trgovine ljudima u većini slučajeva ispunjavaju uslove predviđene zakonom da im se ovaj status u postupku dodeli (uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, priroda, način ili posledice izvršenja krivičnog dela).
U 2017. godini doneta je još jedna pravnosnažna presuda u parničnom postupku kojom je odlučeno o naknadi štete. Iako je krivično delo trgovine ljudima u nacionalno zakonodavstvo uvedeno još 2003. godine, a pravo na nadoknadu štete žrtvama garantuju Ustav, zakoni i ratifikovane međunarodne konvencije, tokom ovih godina ovo je tek drugi slučaj u kome je žrtvi trgovine ljudima dosuđena odšteta, što jasno ukazuje na nepostojanje efikasnog sistema za kompenzaciju žrtava.
Zaključna razmatranja
Postojeća zakonska rešenja u pogledu zaštite žrtava kao što je dodeljivanje statusa posebno osetljivog svedoka, saslušavanje žrtava bez prisustva okrivljenog upotrebom odgovarajućih tehničkih sredstava i druge mere koje mogu doprineti zaštiti žrtava trgovine ljudima i izbegavanju sekundarne viktimizacije, u praksi se retko koriste, čak i kada se radi o maloletnim oštećenim licima. Pored toga, izuzetno blaga kaznena politika koja je posledica izricanja zatvorskih kazni najčešće u visini minimalne propisane kazne, nije adekvatna i ne dovodi do srazmernih sankcija koje bi odvraćale od vršenja krivičnog dela. Kao poseban i hroničan problem ističe se nemogućnost žrtava trgovine ljudima na pravo na kompenzaciju ostvare u krivičnom postupku makar delimičnim odlučivanjem sudova o imovinskopravnom zahtevu.
Postojeće zakonske odredbe koje pružaju mogućnost da se žrtve trgovine ljudima saslušavaju bez prisustva okrivljenih, bez suočavanja sa okrivljenima i pod posebnim uslovima, ne nalaze svoju adekvatnu primenu u praksi u meri koja bi se realno mogla očekivati, imajući u vidu specifičan položaj žrtava trgovine ljudima a posebno maloletnih lica. Stoga se osnovano može postaviti pitanje da li se standard zaštite prava žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku može popraviti samo insistiranjem na doslednoj primeni postojećih zakonskih rešenja, posebno ako njihova primena nije zakonom propisana kao obavezna, već zavisi od ocene različitih okolnosti od strane organa postupka.
