Pravo na obrazovanje dece migranata

Prema smernicama koje Evropska unija pruža, integraciju treba promatrati kao „dinamičan, dugoročan i stalan dvosmeran proces uzajamnog prilagođavanjaˮ, naglašava Gordana Grujičić iz Grupe 484.

Tekst je sastavni deo jedanaestog broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.

UVOD

Postojeći normativni okvir vezan za oblast integracija sadržan je u članu 46 Zakona o azilu i u članu 16 Zakona o upravljanju migracijama. Ta dva člana načelno garantuju pravo na integraciju lica kojima je priznato utočište, ali ne i supsidijarna zaštita. Pozitivno je da Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti, između ostalog, predviđa gotovo potpuno izjednačavanje dostupnih prava za lica koja uživaju izbeglički status i lica koja uživaju supsidijarnu zaštitu, uključujući i pravo na pomoć prilikom integracije.

Akcioni plan za Poglavlje 24 predviđa obavezu Republike Srbije da uvede adekvatne programe politika integracije za korisnike različitih oblika međunarodne zaštite i navodi da su lokalne zajednice značajne za efikasnu integraciju. Akcioni plan predviđa više mera koje je neophodno preduzeti kako bi bila uspostavljena integracijska politika: donošenje podzakonskog akta kojim će biti regulisano pitanje smeštaja korisnika različitih oblika međunarodne zaštite, kao i posebnog podzakonskog akta o Programu integracija, koji bi sveobuhvatno regulisao sve elemente adekvatne integracijske politike. U skladu sa tim, u julu 2015. godine Vlada je usvojila Uredbu o merilima za utvrđivanje prioriteta za smeštaj lica kojima je priznato pravo na utočište ili kojima je dodeljena supsidijarna zaštita, kao i o uslovima korišćenja stambenog prostora za privremeni smeštaj. Uredba detaljno definiše koja lica mogu biti korisnici stambenog prostora za privremeni smeštaj, uslove pod kojima se korisniku dodeljuje smeštaj, merila kojima se utvrđuju prioriteti za dodeljivanje smeštaja, uslovi smeštaja i njegovo trajanje. Dalje, u decembru 2016. godine doneta je Uredba o uključivanju osoba kojima je dodeljen izbeglički status u društveni, kulturni i ekonomski život. Prema njenim odredbama, glavne komponente programa podrške integraciji osoba kojima je priznato utočište jesu: potpuno i blagovremeno pružanje informacija izbeglicama o njihovim pravima i obavezama, o mogućnostima za zapošljavanje, o obrazovanju i ličnom razvoju, kao i informacija o postojećim programima i projektima usmerenim ka njihovom uključivanju u društveni, kulturni i ekonomski život; pružanje informacija o načinu na koji mogu da ostvare svoje pravo da nauče srpski jezik i upoznaju se sa kulturom i Ustavom Republike Srbije; pružanje informacija o vrstama pomoći prilikom uključivanja dece u obrazovni sistem, kao i pomoći prilikom uključivanja na tržište rada. Nakon što bude usvojen novi zakon kojim se uređuje oblast azila i pre nego što bude stupio na snagu, biće potrebno naknadno menjati i podzakonski akt o integraciji kako bi bio potpuno usklađen, pre svega, u delu koji se odnosi na to da su osobe sa supsidijarnom zaštitom korisnici programa integracije.

Preduzeti koraci u vezi sa obrazovanjem dece migranata i tražilaca azila

Prema podacima UNHCR-a, u Srbiji trenutno boravi nešto više od 4257 migranata i tražilaca azila, od kojih je 3910 bilo smešteno u 18 centara (uključujući u to i pet centara za azil i trinaest prihvatno-tranzitnih centara). U proteklih godinu dana i osam meseci Kancelarija za azil dodelila je 21 izbeglički status. Od sredine 2016. godine smanjen je broj migranata i izbeglica koji ulaze i borave u Srbiji u odnosu na broj u drugoj polovini 2015. godine, ali se period njihovog zadržavanja znatno produžio. Usled ovih izmenjenih okolnosti, naročito je važno postalo pitanje njihovog pristupa pravima, uključujući u to i pristup osnovnom i srednjem obrazovanju.

Kako bi se migranti i tražioci azila uključili u formalni obrazovni sistem Srbije, tokom proteklih godinu dana preduzete su značajne mere. Krajem 2016. godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu Ministartsvo prosvete) zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja oformilo je Radnu grupu za rešavanje ovog pitanja. U radu Radne grupe učestvovale su i međunarodne organizacije i organizacije civilnog društva. Relativno brzo nakon formiranja Radnje grupe, a u koordinaciji sa školskim upravama, prva grupa dece iz Centra za azil u Krnjači (21 dete) počela je da pohađa nastavu u Osnovnoj školi „Branko Pešićˮ u Zemunu, dok su 4 devojčice upisane u Poljoprivrednu školu u Beogradu. Uz podršku organizacija civinog društva ovoj deci bili su obezbeđeni prevoz i odgovarajući školski pribor, a angažovan je određen broj prevodilaca - kulturnih medijatora, koji su pomagali deci tokom održavanja nastave. Više od 500 dece migranata i tražilaca azila krenulo je početkom septembra u 27 škola širom Srbije, a planirano je da u narednom periodu još sedamdesetoro dece počne da pohađa nastavu u tri škole u Bujanovcu i u jednoj u Beogradu.

O Stručnom uputstvu

Rezultat rada Radne grupe bilo je Stručno uputstvo za uključivanje učenika izbeglica/tražilaca azila u sistem obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu Stručno uputstvo), koje je Ministarstvo prosvete putem školskih uprava dostavilo školama u onim lokalnim samoupravama na čijoj teritoriji se nalaze centri za smeštaj migranata i tražilaca azila. Uputstvom se bliže uređuje način upisivanja učenika i način na koji im treba pomoći da se uključe u osnovni i srednji obrazovno-vaspitni proces. Ono predstavlja prvi korak u izgradnji šireg institucionalnog sistema podrške deci migrantima u okviru obrazovne integracije. Odredbe Stručnog uputstva regulišu upis dece izbeglica/tražilaca azila u obrazovno-vaspitne ustanove, zatim načelno regulišu izradu školskog plana podrške njihovom uključivanju, navodeći ko je odgovoran za izradu plana, kao i koja je njegova sadržina (on sadrži aktivnosti odeljenskog starešine, organizacije opštih roditeljskih sastanaka kako bi se roditelji i učenici pripremili za dolazak dece migranata).

Na osnovu prethodno sprovedene ankete sastavljena je lista 645 dece tražilaca azila i migranata zainteresovanih za uključivanje u sistem osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i plan pohađanja nastave na teritoriji 17 opština, gde se nalaze prihvatni i centri za azil.

Deca migranti/tražioci azila upisuju se tako što roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici ili nadležna institucija podnose zahtev za upis školi, koja je obavezna da odgovori u roku od 5 dana. Uz zahtev se prilaže dokaz o prethodnom školovanju učenika migranta u zemlji porekla, ukoliko ga učenik poseduje, kako bi se dete u skladu sa prethodno stečenim nivoom obrazovanja upisalo u odgovarajući razred. U praksi, deca migranti koja nisu imala dokaz o prethodno stečenom obrazovanju upisivala su se tako što su podnošeni samo zahtev i potvrda o obavljenom lekarskom pregledu. Prilikom raspoređivanja dece migranata vodilo se računa da ona budu u odeljenjima sa decom domaćim državljanima, kao i da ne budu u odeljenjima sa decom sa posebnim potrebama kako bi se obezbedilo da sva dodatna pažnja nastavnika bude posvećena isključivo njihovom prilagođavanju i integraciji.

Pohvalno je da je nekoliko meseci pre početka nove školske godine Školska uprava, u koordinaciji sa rukovodiocima centara za azil i drugih objekata za smeštaj tražilaca azila, a uz podršku organizacija civilnog društva koje sprovode neformalne obrazovne aktivnosti, organizovala zajedničke roditeljske sastanke na lokalnom nivou, kao i okupljanja dece migranata iz centara i dece domaćih državljana u okviri prethodno osmišljenih planova podrške.

Stručno uputstvo dalje predviđa i obavezu obavljanja odgovarajuće procene učenika, koja će biti obavljena prikupljanjem osnovnih podataka o dosadašnjim obrazovnim iskustvima, jezičkim kompetencijama i interesovanjima kako bi bio izrađen individualni Plan podrške. Procenu vrši Tim za prethodnu proveru znanja, u čijem sastavu mogu biti prevodilac, nastavnik stručnog jezika, pedagoški asistent, roditelj ili dodeljeni privremeni staratelj ukoliko je u pitanju maloletnik bez pratnje, kao i druge osobe koje dobro poznaju učenika. Trenutno se procenjuju znanja svakog učenika. Predstavnici organizacija civilnog društva značajno su doprineli prikupljanju potrebnih informacija za izradu pedagoških profila, budući da su prethodno kontinuirano radili sa decom iz Centra za azil u Bogovođi i stekli izvesno iskustvo vezano za upis dece u osnovne škole.

Dalji koraci u sprovođenju Stručnog uputstva

U narednom periodu planirana je izrada individualnih planova podrške učenicima, koji će biti zasnovani na proceni prikupljenih podataka. Prema odredbama Stručnog uputstva, Plan podrške učeniku treba da sadrži: program adaptacije i prevladavanja stresa; program intenzivnog učenja jezika sredine (koji bi se sprovodio u skladu sa metodologijom ubrzanog savladavanja programa srpskog jezika kao stranog jezika); individualizaciju nastavnih aktivnosti prilagođavanjem rasporeda pohađanja nastave, didaktičkog materijala, metoda i načina rada; uključivanje učenika u vannastavne aktivnosti uz vršnjačku podršku. Prema institucionalnom okviru koji Stručno uputsvo postavlja, izrada adekvatnog individualnog Plana podrške učeniku predstavlja jedan od ključnih preduslova za efikasnu integraciju dece migranata u redovan tok obrazovnog sistema Srbije. Stoga je naročito važno kvalitetno obraditi podatke koji su dobijeni tokom procenjivanja. S tim u vezi, potrebno je kontinuirano graditi i povećati kapacitete stručnih aktera koji su uključeni u prikupljanje podataka i izradu Plana podrške kako bi se obezbedio potreban kvalitet informacija koje se unose. 

Uvedena je i obaveza postavljanja mentora, odnosno prosvetnih savetnika koji su zaduženi za inkluzivno obrazovanje dece migranata u svakoj nadležnoj školskoj upravi. Prosvetni savetnici treba da koordiniraju komunikacijom između Ministarstva prosvete i školskih uprava kako bi se obezbedila efektivna primena odredaba Stručnog uputstva i obezbedila podrška deci migrantima. Uz podršku UNICEF-a, tokom prvih devet meseci ove godine organizovan je niz obuka za nastavnike, rukovodioce školskih uprava, prosvetne savetnike i ostale aktere koji učestvuju u uključivanju dece migranata u formalni obrazovni system. Tema obuke bila je obezbeđivanje adekvatne primene odredaba Stručnog uputstva.

Predviđeno je da škole vode odgovarajuće evidencije, odnosno da naprave portfolio postignuća učenika, te da podnose izveštaj o realizaciji Plana podrške učenika, o posebnim interesovanjima učenika, poznavanju jezika i sl. U slučaju da učenik u toku školske godine napusti Srbiju, roditeljima/starateljima se predaje izvod iz evidencije na srpskom i engleskom jeziku, koji treba da služi kao dokaz o postignutom obrazovnom uspehu u Srbiji kada učenik bude nastavio školovanje u zemlji destinaciji. Međutim, da bi izvod iz portfolija bio validan u zemlji destinaciji, naročito je važno da bude izrađen u skladu sa normativnim okvirom zemlje destinacije, odnosno da ta zemlja prihvati i uvaži obrazovni program koji je učenik prošao u Srbiji i omogući mu da nastavi svoje školovanje.

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece kojima je priznat status izbeglice u Srbiji

Pitanje uključivanja dece migranata u predškolske ustanove nije regulisano važećim Zakonom o azilu, kao ni Predlogom zakona o azilu i privremenoj zaštiti, što je posebno važno kada je reč o deci kojima je priznat status izbeglice ili drugi oblik međunarodne zaštite. Prema odredbama Uredbe o intergaciji, pomoć prilikom uključivanja u obrazovni sistem odnosi se ne samo na decu uključenu u osnovno i srednje obrazovanje već i na decu uključenu u predškolsko obrazovanje. S druge strane, dosadašnja praksa uključivanja dece kojima je priznato utočište u predškolske ustanove pokazala je da je potrebno da postoje precizna zakonska određenja u pogledu obima prava na obrazovanje ove kategorije lica. Tako, na primer, treće dete u porodici kome je priznato utočište, a koje ima prijavljeno boravište na teritoriji Beograda, ne može da ostvari pravo na naknadu ukupnih troškova boravka u predškolskoj ustanovi prema odredbama Odluke o pravima deteta u oblasti finansijske podrške porodici sa decom na teritoriji grada Beograda (u daljem tekstu Odluka), a na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ovo pravo ne može da ostvari zato što nadležni organ koji odlučuje o zahtevu za ostvarivanje ovog prava dete lica kom je priznato utočište ne označava kao korisnika ovog prava.^[1]

Određene preporuke

U narednom periodu potrebno je obezbediti odgovarajuće ljudske i materijalne resurse za dalji razvoj sistema podrške uključivanju dece migranata u formalni sistem obrazovanja, kao i efikasnu primenu odredaba Stručnog uputstva.

Dodatno, važno je kontinuirano raditi sa lokalnim zajednicama kako bi bila promovisana i jačana tolerancija prema migrantima i tražiocima azila. Treba istaći da se od 2015. godišnje donosi poseban podzakonski akt, koji se odnosi na mere i aktivnosti za promovisanje i povećanje tolerancije prema migrantima u lokalnim zajednicama u kojima su smešteni, kao i na aktivnosti za unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava, koji su neophodni za planiranje aktivnosti i mera za upravljanje migracijama. Lokalne zajednice i domicilno stanovništvo pozitivno su reagovali na uključivanje dece migranata u osnovne škole. Izuzetak je bila Opština Šid, gde je postojao izvestan otpor, ali je to na kraju uspešno prevaziđeno tako da deca migranti iz prihvatnih centara na teritoriji ove opštine nesmetano pohađaju nastavu u lokalnoj školi.