Jovana Bogosavljević, stažistkinja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, analizirala je studiju Evropske komisije posvećene porastu nelegalnih tržišta droge, problemu smrtnosti i bolesti kao posledice korišćenja opijata.
Izvor: Pixabay
Tekst je sastavni deo devetog broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.
Uvod i definisanje ciljeva
Studija Pregled i procena politike EU u borbi protiv narkotika nastoji da prikaže različite politike borbe protiv narkotika na međunarodnom i nivou Evropske Unije (EU). Analiza uključuje i studije slučajeva sedam država članica i tri ne-članice. Takođe, cilj je i prepoznavanje i razvijanje predloga politika zasnovanih na rezultatima studije.
Međunarodne deklaracije
Studija najpre daje osvrt na pregled međunarodne politike borbe protiv narkotika. Ključni dokument na nivou UN jeste "Politička deklaracija i plan delovanja međunarodne saradnje za izgradnju integrisane i balansirane strategije za borbu protiv svetskog problema sa drogama" iz 2009. godine kojim je uspostavljena osnovna struktura tri stuba. Godine 2016. na vanrednoj sednici Generalne skupštine UN na temu problema droge u svetu (UNGASS) prvobitna struktura tri stuba proširena je na sedam (Tabela br. 1). Ipak, završni dokument UNGASS naišao je na kritiku Globalne komisije za politiku prema drogama (Global Commission on Drug Policy). Ona smatra da postojeći režim kontrole narkotika ima sveobuhvatne propuste, i izložila je neke od kritičnih mana.
Evropski pravni okvir
Na nivou EU postoji nekoliko zakonskih osnova za akciju utvrđenih Lisabonskim ugovorom. Na nivou politika, trenutno najznačajniji instrument jeste Strategija EU za borbu protiv narkotika 2013-2020 kojim su definisani sveobuhvatni politički okvir i prioriteti politike borbe protiv narkotika. Dostizanje ovih ciljeva operacionalizovano je kroz četvorogodišnje akcione planove. Evropska Komisija iznela je predlog izmene osnivačke uredbe Evropskog monitoring centra za droge i zavisnost od droga (EMCDDA). Prema ovom predlogu rok za donošenje odluka o novim psihoaktivnim supstancama biće značajno skraćen, a Evropol će preuzeti aktivniju ulogu u proceduri procene rizika i Sistemu ranog upozorenja. Predlog je podržan od strane država članica i LIBE Komiteta koji je zadužen za pitanja vezana za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove.
Studija se bavi i procenom politika država članica, a ono što ih karakteriše jeste variranje u ciljevima, fokusu i doktrini. Implementacija ovih politika uslovljena je kulturnim i istorijskim kontekstom svake zemlje, te je stoga ciljeve samih politika jako teško, ili gotovo nemoguće, harmonizovati.
Javne politike za suzbijanje narkotika
Dva instrumenta usmerena na smanjenje potražnje za narkoticima pokazala su se naročito uspešnim. Politika smanjenja štete koju je, na predlog Evropskog parlamenta, prihvatila većina država članica imala je ogroman uticaj na smanjenje smrtnih slučajeva izazvanih korišćenjem droge kao i broja prijava zaraženih HIV-om među korisnicima. Postrojenja za testiranje droge su se, takođe, pokazala kao efikasna. Zahvaljujući ovom instrumentu Holandija je bila u mogućnosti da izda upozorenja na nacionalnom nivou kada su opasne PCP supermen pilule bile prodavane kao ekstazi. Na drugoj strani, u Velikoj Britaniji gde ovakva postrojenja nisu postojala, zabeležen je veliki broj smrtnih slučajeva usled korišćenja pomenutih pilula. Kao najbolja praksa upozorenja pokazao se Sistem za informacije i praćenje droga (DIMS) u Holandiji, koji omogućava da korisnici sami testiraju psihoaktivne supstance u njihovoj laboratoriji.
Uprkos velikim novčanim sredstvima koja se izdvajaju za smanjenje ponude narkotika, teško je proceniti sam obim ponude i uticati na njeno suzbijanje. Otežavajuće okolnosti su legalizovana proizvodnja kanabisa u pojedinim zemljama, kao i to što svaka supstanca ima dvostruku, dozvoljenu i zabranjenu namenu.
Preporuke za dalje delovanje
Studija daje i preporuke i predloge politika koji se odnose na: podsticanje daljih istraživanja u cilju stvaranja politika zasnovanih na prikupljenim dokazima, jačanje evidencije podataka o dekriminalizaciji i smanjenju štete od droga, prikupljanje dokaza o značaju intervencija snaga reda, podrška Evropskom monitoring centru za droge i zavisnost od droga i usklađivanju EU sa pristupom Ujedinjenih Nacija zasnovanom na sedam stubova.
Postoje brojne prepreke za procenu efektivnosti politika borbe protiv narkotika, kao što su ograničen pristup informacijama, razlike u ciljevima politika država članica ali i ograničeni uticaj politika na ponudu i tražnju droge. Uprkos veoma različitim pristupima, ni jedna država članica, koja je učestvovala u ovoj proceni, nije naročito uspešna u dostizanju proklamovanih ciljeva ili smanjenju konzumiranja droge.
