Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od maja do oktobra 2016. godine.
Srbija je preduzela određene pripremne aktivnosti u borbi protiv organizovanog kriminala i učinjen je određeni napredak u poslednjih šest meseci. Izveštaj sa skrininga za Poglavlje 24 i izveštaji o napretku iz prethodnih godina ukazuju na to da je borba protiv organizovanog kriminala prioritetna oblast za Srbiju, pri čemu Vlada treba da intenzivira svoje napore na tom polju. Radi uspešne borbe protiv organizovanog kriminala, organi za sprovođenje zakona treba da unaprede saradnju i svoje analitičke kapacitete i da pokažu napredak kad je reč o pravosnažnim presudama. U suštini, Srbija treba da obezbedi proaktivne istrage slučajeva organizovanog kriminala i efikasno krivično gonjenje.
Iako je Akcioni plan za Poglavlje 24 usvojen u aprilu 2016, a stupio je na snagu sa otvaranjem pregovora u okviru Poglavlja 24 u julu, s njegovim sprovođenjem kasni se u odnosu na predviđenu dinamiku. Štaviše, zbog prevremenih izbora organizovanih u aprilu, zakonodavne aktivnosti su stavljene u drugi plan i kasni se sa usvajanjem nekoliko važnih zakona. To je bio slučaj sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, koji je prema početnom planu trebalo da bude usvojen krajem 2015, a zatim je usvajanje pomereno u četvrto tromesečje 2016.
Ministarstvo unutrašnjih poslova tek treba da objavi prvi izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 24, a bez tog dokumenta nije moguće nezavisno proveriti sprovođenje određenih aktivnosti. Na primer, preporuka Evropske komisije o potrebi preispitivanja uloge i prakse bezbednosnih službi u fazi krivične istrage u skladu sa standardima zadržavanja podataka i ljudskim pravima (aktivnost 6.2.3.1) predviđa izradu analize od strane Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. Uprkos dostupnim informacijama o tome da je radna grupa organizovala nekoliko sastanaka, sprovođenje te aktivnosti zavisi od informacija Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti. Izvor za proveru te aktivnost, tj. zapisnici sa sastanaka i preporuke, nije javno dostupan.
Kad je reč o strateškom pristupu borbi protiv organizovanog kriminala, u decembru 2015. Srbija je usvojila Procenu pretnje od ozbiljnog i organizovanog kriminala (SOCTA) u skladu sa metodologijom Evropola. Međutim, tek treba početi sa primenom procene SOCTA, i to za izradu internih politika bezbednosti i za rad organa za sprovođenje zakona, što predstavlja zahtev iz prelaznih merila definisanih 18. jula za Poglavlje 24. Međutim, malo je ostvareno u tom smislu budući da primena procene SOCTA u velikoj meri zavisi od uvođenja modela rada policije vođenog obaveštajnim podacima (ILP) i efikasnog krivičnog obaveštajnog sistema (KOS), koji su još uvek u početnim fazama izrade. Pored toga, ima nedovoljno informacija ili informacije ne postoje o tome kako će SOCTA biti povezana sa procesom uvođenja modela rada policije vođenog obaveštajnim podacima i krivičnog obaveštajnog sistema, ili o narednim fazama ili rokovima, koje mogu ukazati na nepostojanje sinergijskog pristupa upravljanju tim strateškim procesima u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Štaviše, regionalna SOCTA za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru trenutno je u završnim fazama izrade u okviru projekta OEBS-a i njeno objavljivanje očekuje se u novembru 2016. U velikoj meri je nejasno kakva je svrha tog dokumenta i kako je povezan sa nacionalnom SOCTA i drugim tekućim procesima. Postoji moguća opasnost od hiperprodukcije različitih strateških dokumenata i umnožavanja procesa onda kada nema dostupnih podataka o tome kako su oni međusobno povezani i kakva je njihova očekivana svrha.
