Teroristički napadi u Parizu prošle godine, kao i napadi u Briselu i Nici iz februara i jula ove godine umnogome su promenili bezbednosnu situaciju u Evropi. Zemlje članice Evropske unije su nakon napada shvatile da moraju da unaprede međusobnu bezbednosnu saradnju, kao i da reafirimišu ulogu EU u borbi protiv terorizma.

Institucije EU, kao i institucije samih država članica, slažu se da bi trebalo doneti nove mere, koje će umanjiti mogućnost terorističkih napada. Mere koje bi trebalo unaprediti su ozbiljnija kontrola lica koja ulaze i izlaze iz EU, bolja kontola oružja i sveobuhvatnija kontrola putnika na aerodromima. Upravo zbog toga Evropski parlament priprema novu Direktivu o borbi protiv terorizma, a Evropska komisija je inicirala koncept „bezbednosne unije”. Na ovaj potez institucije EU odlučile su se nakon konsultacija i radnih sastanaka sa brojnim organizacijama koje se bave pitanjima bezbednosti i prevencije terorizma.

Radikalizacija i terorizam

Trebalo bi naglasiti da pojam radikalizacije nije do kraja definisan, niti je njegova veza sa terorizmom do kraja ispitana. Ipak, jasno je da veza postoji, te da radikalizacija prethodi terorističkim aktima. U okviru EU i njenih bezbednosnih institucija pojam „radikalizacije” prvi put se pominje nakon terorističkog napada u SAD u septembru 2001. godine.

Nakon toga, u dokumentu za borbu protiv terorizma iz 2004. godine, institucije EU uvode pojam radikalizacije. Ovaj pojam se odnosi na uticaj stranih terorista na mlade stanovnike EU sa željom da ih indoktriniraju i vrbuju kako bi postali akteri njihovih terorističkih skupina.

Nakon terorističkih napada koji su usledili u Evropi - pre svega napada u Holandiji, Španiji i Velikoj Britaniji - postalo je jasno da bezbednosne pretnje ne dolaze samo spolja, već i da postoje unutrašnje pretnje koje bi mogle dovesti do terorističkih napada. Te pretnje zapravo predstavljaju mladi članovi doseljeničkih porodica, koji su rođeni i/ili odrasli u Evropi, a koji su terorizmom indoktrinirani spolja. Nakon što su Evropski parlament i Evropska komisija u svojim dokumentima usvojili koncept „radikalizacije”, sačinjen je novi trend - prevencije radikalizacije u borbi protiv terorizma.

Novi pristup radikalizaciji

Akademski krugovi, političari i zakonodavna tela zemalja članica EU i sam Evropski parlament shvatili su da je problem radikalizacije istovremeno duboko individualizovan i široko rasprostranjen. Smatra se da je radikalizacija među evropskom omladinom stranog porekla uzela maha onda kada je u Zapadnoj Evropi i SAD počeo da se pojačava negativan odnos prema muslimanskom stanovništvu, uključujući u to i širenje straha, ksenofobiju i diskriminaciju.

Zato nije dovoljno posmatrati radikalizaciju kroz prizmu potrebe da se uspostavi intenzivnija kontrola, već bi trebalo postaviti i pitanje integracije islamskog stanovništva u evropsku zajednicu. Ukoliko bi integracija bila bolja, nesumnjivo je da bi i stepen radikalizacije i pretnje po bezbednost bio manji. Trebalo bi dakle stvoriti jednake šanse za sve u pogledu obrazovanja, zaposlenja i dosezanja prihvatljivog stepena životnog standarda.

Umesto posebnih mera koje doprinose integraciji, često bivaju usvojene one koje još više diskriminišu, što samo rezultira porastom opasnosti od terorizma. Jasno je da je radikalizacija osetljivo pitanje, pogotovo kada vodi u terorizam. Stoga bi institucije EU i država članica trebalo da rade na ovom problemu dvojako - prvenstveno usvajanjem mera koje omogućavanju integraciju i ravnopravnost, a onda i unapređenjem rada bezbednosnih službi i boljom kontrolom pojedinaca koji su na putu radikalizacije.

Priredili:

Miloš Grujić, stažista BCBP

Sofija Mandić, pravnica-istraživačica BCBP