Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od maja do oktobra 2016. godine.

Srbija je pokazala određeni stepen pripreme na polju borbe protiv terorizma. Zakonodavni okvir je uspostavljen i u dobroj meri usaglašen s pravnim tekovinama EU, naročito imajući u vidu poslednje izmene Krivičnog zakonika koje se tiču primene Rezolucije Saveta bezbednosti UN 2178 (2014) o kriminalizaciji stranih boraca, pri čemu su uvedena dva nova krivična dela, kao i usvajanje Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Pored toga, Evropska komisija izrazila je zadovoljstvo primenom Okvirne odluke 2008/919/JHA o borbi protiv terorizma. Međutim, potrebno je dodatno usaglašavanje u oblasti hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih pretnji (CBRN), s ciljem primene Uredbe 98/2013 o stavljanju u promet i upotrebi eksploziva, imajući u vidu i Akcioni plan CBRN EU. Isto tako, potrebno je usaglasiti oblast zaštite kritične infrastrukture primenom Direktive 2008/114/EZ o utvrđivanju i označavanju evropske kritične infrastrukture i proceni potrebe poboljšanja njene zaštite. Do kraja 2016. godine, Srbija treba da završi analizu najboljih praksi u vezi sa Direktivom 2008/114/EZ i do kraja 2017. da izradi nacrt odgovarajućih predloga propisa, u skladu s prethodno sprovedenim procenama. Konačno, Srbija još uvek nije uspostavila jedinstvenu nacionalnu bazu podataka o terorizmu, iako je putem Akcionog plana za Poglavlje 24 preuzela obavezu da razvije model za uspostavljanje takve baze podataka u prvom tromesečju 2016.

Tokom 2016. godine ostvaren je određeni pomak u borbi protiv terorizma, pre svega zahvaljujući izradi Nacionalne strategije i Akcionog plana za sprečavanje i borbu protiv terorizma. Međutim, Strategija još uvek nije usvojena iako je Akcionom planom za Poglavlje 24 utvrđen jun 2016. kao rok za tu aktivnost. Nacrti Strategije[1] i Akcionog plana[2] objavljeni su na veb-sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova i zainteresovane strane su pozvane da podnesu svoje procene ta dva dokumenta. Pored organizacija civilnog društva, mišljenja su došla i od državnih institucija, kao što su Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom i Uprava za saradnju s crkvama i verskim zajednicama pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Kao što je predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 24, Strategija je formulisana prema konceptu „sprečiti-zaštititi-goniti-odgovoriti“ iz Strategije borbe protiv terorizma EU. Međutim, deo koji se tiče uloge lokalnih zajednica u sprečavanju radikalizma nije dobro razrađen u Strategiji, imajući u vidu značaj lokalnog nivoa u politici EU o borbi protiv terorizma. Uloga mehanizama koordinacije ključna je u borbi protiv terorizma i radikalizacije, naročito kad je reč o prepoznavanju pojedinaca u riziku od radikalizacije, u svrhu koordiniranog odgovora u sprečavanju mogućih terorističkih napada. Na ulogu lokalnih zajednica u borbi protiv terorizma adekvatno je ukazano u saopštenju Evropske komisije o podršci sprečavanju radikalizacije koja vodi u terorizam. Takođe, u okviru nacrta Strategije koji se odnosi na lica u riziku od radikalizacije, postoji ograničenje samo na lica u zatvoru i sistemu uslovne osude, pri čemu nisu uključena druga lica u mogućem riziku od radikalizacije, kao što su žrtve govora mržnje, članovi ekstremističkih grupa itd. Takođe je nejasno na kakvom istraživanju se zasnivaju pretnje prepoznate u Strategiji.

To je možda razlog zašto taj dokument sadrži određene ne­dostatke. Na primer, nacrt Strategije bavi se islamskim ekstremizmom i terorizmom, dok su drugi oblici ekstremizma (u vezi sa srpskom etničkom većinom, kao što su fašizam, ekstremni nacionalizam, neonacizam) zanemareni. Stoga je potrebno potvrditi nalaze iz nacrta Strategije javno dostupnim podacima, kojima bi se predstavili obuhvat i kvalitet problema istaknutih u Strategiji, naročito kad je reč o specifičnostima porasta radikalizacije i nasilnog ekstremizma. U vezi s tim, u Strategiji treba jasno navesti da nasilne desničarske grupe predstavljaju bezbednosnu pretnju. Imajući u vidu njihove aktivnosti i nedostatak volje države da se bori protiv tih grupa, moguće je zaključiti da te grupe predstavljaju veću pretnju, u odnosu na ono što se može zaključiti na osnovu Strategije. S druge strane, potrebno je preispitati pozivanje na etnički motivisan ekstremizam i separatističke tendencije, s posebnim akcentom na Kosovo, a buduća formulacija tih problema treba da bude zasnovana na okviru Poglavlja 35 koje se bavi sveobuhvatnom normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine.

Pogrešno je utvrđeno da raširena upotreba društvenih medija podstiče širenje ekstremizma, umesto naglašavanja zloupotrebe društvenih medija i unapređenja gonjenja govora mržnje na internetu. Na isti način, važnost oslanjanja na postojeći si­stem civilne zaštite u reagovanju na terorističke akte nije prepoznata iako to predstavlja pri­stup EU. U tom smislu, transformacija Sektora za vanredne situacije pri Ministarstvu unu­trašnjih poslova u nezavisno državno telo (agenciju ili direkciju) opet je odložena.

Takođe zabrinjava to što je opet za godinu dana odložen rok za upoznavanje sa najboljom praksom u identifikovanju i utvrđivanju evropskih kritičkih infrastruktura i procenjivanje po­trebe za zaštitom tih infrastruktura. Nacrt strategije nije prepoznao ulogu privatne bezbednosti u zaštiti kritičke infrastrukture, kao ni značaj definisanja standarda za privatne bezbednosne kompanije za zaštitu kritičke infrastrukture. U okviru prioriteta 4 nacrta Strategije - Odgovor na terorističke napade, samo je kratko pomenuta pomoć žrtvama terorizma. Naime, žrtve, zajedno sa članovima njihovih porodica i njihova udruženja, mogu pružiti jedan od najboljih svedočanstava o tome šta terorizam može uraditi ljudima, čime se mogu poslati prave poruke mira i pomirenja. Stoga je važno omogućiti punu usaglašenost srpskog zakonodavnog okvira u ovoj oblasti s pravnim tekovinama EU, posebno Direktivom 2012/29/EU o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava kri­minaliteta i Direktivom 2004/80/EZ u vezi sa kompenzacijom žrtvama kriminala.

Kad je reč o nacrtu Akcionog plana, potrebno je uraditi više na definisanju sadržaja brojnih definisanih aktivnosti i uvođenju boljih i realnijih pokazatelja, kako bi se dobio objektivniji pregled i procena stepena primene Strategije. Isto tako, važno je ne ponavljati brojne aktivnosti iz Akcionog plana u okviru različitih grupa strateških ciljeva. Neke aktivnosti mogu biti postavljene u okviru širih planova: na primer, umesto pukog definisanja osnova za formiranje nacionalne mreže za širenje svesti o radikalizaciji, potrebno je uvesti šire planove s ciljem usvajanja posebne strategije za sprečavanje radikalizacije, što je preporučila Evropska komisija u pomenutom saopštenju o podršci sprečavanju radikalizacije koja vodi u nasilni ekstremizam.

Štaviše, potrebno je sprovesti analizu resursa neophodnih za sprovođenje definisanih aktivnosti. Ukoliko nema mogućnosti za sprovođenje te analize pre stavljanja na snagu Akcionog plana, to treba da bude urađeno u okviru prvog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije.

Naposletku, ali ne i najmanje važno, nacrtom Strategije predviđeno je da će sprovođenje spadati u nadležnost Radne grupe koju je formirala Vlada Srbije, koja je takođe imala za zadatak da izradi Nacionalnu strategiju i Akcioni plan. Međutim, nije jasno da li je pomenuta Radna grupa istovetna Stalnoj radnoj grupi za borbu protiv terorizma, koja je formirana u januaru 2015. Ako to nije slučaj, potrebno je dalje raditi na podeli nadležnosti i zadataka između te dve grupe. Pored toga, potrebno je detaljnije razraditi deo koji se tiče koordinacije sprovođenja Strategije, u vezi sa pojašnjavanjem odnosa i podele zadataka između Nacionalnog koordinatora za borbu protiv terorizma - tela čije se formiranje očekuje, i već postojećih tela na polju borbe protiv terorizma, uključujući tela osnovana u skladu sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Kao prateća aktivnost uz sprovođenje Strategije, potrebno je uključiti Narodnu Skupštinu, uvođenjem obaveze podnošenja godišnjih izveštaja o sprovođenju Strategije i Akcionog plana skupštinskom Odboru za bezbednost i odbranu.

Preporuke:

• Intenzivirati aktivnosti u delu koji se tiče borbe protiv terorizma u okviru Akcionog plana za Poglavlje 24 usvajanjem Nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv terorizma, koja je u potpunosti usaglašena sa Strategijom borbe protiv terorizma EU, kako bi se:
  • odgovorilo na druge vidove ekstremizma;
  • stavio veći akcenat na zloupotrebu društvenih medija i unapređenje gonjenja govora mržnje na internetu;
  • ojačala uloga lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva u ranom prepoznavanju i sprečavanju ekstremizma i radikalizacije;
  • naglasio značaj unapređenja kvaliteta privatne bezbednosti radi zaštite kritične infrastrukture;
  • prepoznao značaj primene postojećeg sistema civilne zaštite i ubrzanja transformacije Sektora za vanredne situacije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova u nezavisno državno telo;
  • daljeg usaglašavanja srpskih zakona sa pravnim tekovinama EU u vezi sa zaštitom žrtava terorizma;
  • boljeg pojašnjenja institucionalne infrastrukture u vezi sa sprovođenjem Nacionalne strategije i Akcionog plana, naročito u vezi sa koordinacijom i podelom nadležnosti između različitih tela;
  • daljeg sprovođenja pravila EU u oblasti hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih pretnji (CBRN).