Neki od bitnijih zakona i institucija čije adekvatnije uređenje može da doprinese efikasnom suzbijanju trgovine ljudima analizirani su u predlogu praktične politike koji je pripremila ASTRA.
Tradicionalni odgovori na problem trgovine ljudima u Srbiji, ali i u Evropi i svetu, godinama su bili fokusirani na specifičnosti trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije. Iako problem radne eksploatacije, tj. trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije nije nimalo nov, i teorijski je bio izdvojen samim tim što je naveden kao jedan od mogućih oblika eksploatacije u svim danas prihvaćenim definicijama trgovine ljudima, veću pažnju počeo je da privlači tek poslednjih nekoliko godina.
Trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije predstavlja složen problem. Jedan, ali ne i jedini razlog za to leži u samom razumevanju pojma, tj. u pitanju kada počinje trgovina ljudima čiji je cilj radna eksploatacija kao krajnja, najekstremnija tačka na kontinuumu na čijoj se drugoj strani nalazi dostojanstven rad: gde je granica između radne eksploatacije i kršenja radnih prava, zlostavljanja na radu i slično. Sam Palermo protokol, u kome je data danas opšteprihvaćena definicija trgovine ljudima, poziva se na Konvenciju br. 29 Međunarodne organizacije rada i njenu definiciju prinudnog rada, koji može, ali ne mora da bude oblik trgovine ljudima. U nedostatku jasnih i nedvosmislenih smernica, na državama je da svojim zakonima i praksom razgraniče ova dva pojma i osmisle najadekvatnije načine kako da se, kroz krivično, građansko ili neko drugo pravo, sa ovim problemom izbore.
Republika Srbija je na početku tog puta. Iako se slučajevi trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije već godinama prepoznaju, a žrtve identifikuju, skoro nijedan od tih slučajeva nije dobio sudski epilog, a lica uključena u lanac trgovine ljudima, primarno kao posrednici, ali i kao eksploatatori, ostaju nekažnjena. U ovom dokumentu analiziramo neke od bitnijih zakona i institucija, čije adekvatnije uređenje može da doprinese efikasnijem suzbijanju trgovine ljudima.
Analiza se bazira na praksi organizacije ASTRA i pozivima primljenim putem ASTRA SOS telefona, kao i na nalazima istraživačkog tima koji je ASTRA okupila radi sticanja sveobuhvatnog uvida u način zakonskog i institucionalnog uređenja oblasti rada i zapošljavanja u našoj zemlji u najširem smislu, a koji su objavljeni u publikaciji „Pravni i institucionalni okvir borbe protiv radne eksploatacije - zbornik studentskih radova”, u okviru projekta koji je podržala Evropska unija. Uvid u shvatanja predstavnika relevantnih, pre svega, državnih institucija, ali i nevladinih organizacija, sindikata i kompanija, o ovom problemu i mogućim rešenjima prenet je iz Izveštaja o trgovini ljudima u cilju radne eksploatacije u Srbiji, koji su Tamara Vukasović i Klara Skrivankova sačinile za potrebe beogradske kancelarije Saveta Evrope 2017. godine.
Pored ukazivanja na nedostatke i davanja predloga šta je potrebno izmeniti, sve vreme treba imati u vidu da glavni način borbe protiv radne eksploatacije i trgovine ljudima, kao najekstremnijeg oblika eksploatacije rada, zapravo leži u dobrom regulisanju tržišta rada i stvaranju i održavanju kvalitetnih poslova, koji građane neće terati u emigraciju i podizati njihov prag tolerancije u odnosu na eksploataciju, zlostavljanje i dostojanstven rad.
