Zarobljavanje države narušava prava građana Srbije i predstavlja glavni problem napretka na putu ka Evropskoj uniji, zaključeno je na predstavljanju najnovijeg nezavisnog izveštaja koalicije prEUgovor o napretku u poglavljima 23 i 24, koje je održano 25. oktobra 2018. u Beogradu.
Zarobljavanje države podrazumeva iscrpljivanje javnih resursa zarad privatnih interesa, umesto da se koriste u cilju opšteg dobra, obrazložio je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i moderator diskusije Bojan Elek.
„Ovaj problem prožima mnoge sfere društva i zahteva hitnu reakciju“, istakao je istraživač BCBP.
Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) ukazala je na urušavanje prava žena koje se ogleda u aktuelnim predlozima i nacrtima zakona i načinu finansiranja Nacionalnog SOS telefona.
„Predložen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći bi, pored toga što je skup, vodio do diskriminacije zaposlenih u nevladinim organizacijama, kao i određenih kategorija pravnika i pravnica koji pružaju usluge besplatne pravne pomoći“, ocenila je Macanović.
Primer Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti pokazuje kako je široka javna rasprava upotrebljena za simulaciju debate, ukazala je Macanović i istakla da od brojnih komentara koji su dostavljeni u najvećoj meri su usvojeni predlozi desno orijentisanih organizacija, čime se, kako je navela, pokazuje političko opredeljenje države. Predstavnica AŽC je ocenila da rteba vratiti nacrt ovog zakona koji je pripremilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.
Macanović je podsetila i na otvaranje tri konkursa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za sredstva namenjena za rad Nacionalnog SOS telefona, a zatim istakla da zakonom nije predviđeno sprovođenje konkursa već javne nabavke. Dva konkursa su propala a treći je omogućen zaključkom Vlade kojim se suspenduje član relevantnog zakona, Macanović je naglasila.
„Mi smo kao društvo u ozbiljnom problemu. Nisu nam potrebni zakoni i Narodna skupština ako će se odluke donositi zaključcima Vlade. Evropska komisija treba da insistira na tome da nova rešenja budu bolja od prethodnih, a ne samo na „štikliranju“ usvajanja novih zakona”, istakla je Macanović ključnu preporuku Autonomnog ženskog centra.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija (TS) osvrnuo se na pitanje korupcije u kontekstu poglavlja 23 i 24, ističući da se preporuke prEUgovor Alarma ponavljaju jer u proteklom periodu nisu bile poštovane. Upozoravajući da nije od značaja samo puko usvajanje pojedinih zakona, već i pitanje sadržaja, posebno je analizirao Nacrt zakona o javnim nabavkama. Nenadić je istakao je da su predviđene antikorupcijske stavke sužene u odnosu na zakon iz 2012. godine i upozorio da su rešenja u Nacrtu zakona o sprečavanju korupcije lošija nego u predlogu teksta iz oktobra 2017. godine.
“Nema nikakavog napretka u rešavanju stanja u javnim preduzećima i dobrom delu državne uprave. Samo 30 odsto nameštenika izabrano je na konkursu,“ ocenio je Nenadić.
Nenadić je rekao da podržava otvaranje svakog novog poglavlja u okviru pristupnih pregovora Srbije i EU, ali da očekuje da EU uputi jaču poruku vlastima za oblasti u kojima nema dobrih rezultata.
Na postojeće nedoslednosti u sektoru bezbednosti upozorila je istraživačica BCBP Jelena Pejić. Kao ključni problem je istakla mogućnost da se usvojenim izmenama propisa „zacementira zarobljavanje države“.
„Raste koncentracija moći, i to najviše u rukama političkih nameštenika. Diskrecija političkih moćnika se odražava i u upravljanju ljudskim resursima u domenu zapošljavanja. To što predsednik Republike preuzima ulogu Vlade u upravljanju sistemom nacionalne bezbednosti ukazuje na zamagljivanje podele nadležnosti,“ podvukla je Pejić.
Usvojene izmene zakona o vojsci, BIA i policiji, kao i nacrti strategija o nacionalnoj bezbednosti i odbrani deo su ovog trenda, istakla je Pejić.
Rastu i mogućnosti za prismotru građana od strane bezbednosnih tela i službi. Širi je krug lica koji mogu biti podvrgnuti bezbednosnoj proveri prema Zakonu o policiji, a raste i kontrola nad privrednom i naučnom delatnošću pod opravdanjem interesa odbrane, navela je Pejić i objasnila da Ministarstvo odbrane mora da odobri sva istraživanja „od značaja za odbranu“ finansirana iz inostranstva. To u kontekstu uvođenja koncepta totalne odbrane u tekst glavnih strateških dokumenata može posebno široko da se tumači, zaključila je Pejić.
“Uz pasivnu Narodnu skupštinu i aktivnog ali konstantno podrivanog Poverenika za informacije od javnog značaja u vršenju dužnosti, proces kontrole nad čitavim sektorom bezbednosti potpuno je obesmišljen. Nova Strategija nacionalne bezbednosti preti da dodatno produbi sve ove trendove,“ rezimirala je Pejić.
Kao preporuku Pejić je predložila izradu izveštaja za Srbiju i zemlje regiona, po modelu koji je Evropska komisija primenila u Makedoniji. Za razliku od redovnih godišnjih izveštaja, ovaj izveštaj je bio pisan direktnim jezikom bez diplomatskog okolišanja, pisali su ga nezavisni eksperti, dajući konkretne preporuke, čija je primena pomno praćena, Pejić je zaključila.
Sumirajući nalaze, Elek je podvukao da je sužavanje prostora za delovanje civilnog društva u Srbiji doseglo alarmantne razmere. U tom kontekstu su kako najavljene promene Zakona o informacijama od javnog značaja, tako i direktni napadi na pripadnike medija.
„Sveprisutno je etiketiranje organizacija civilnog društva kao ’destabilišućeg faktora’ u Srbiji koji radi u saglasju sa inostranim tajnim službama,“ zaključio je Elek.
Konferencija je deo projekta „Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24“, koji finansira Evropska unija. Organizaciju konferencije podržala je i Ambasada Kraljevine Holandije, u okviru MATRA programa.
_________________________
O PREUGOVORU
Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva osnovana radi praćenja politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24. Cilj prEUgovora je da pomogne da se proces pridruživanja EU iskoristi za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.
Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
Glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, a koalicija objavljuje i rEUformator - mesečni bilten posvećen dešavanjima u Srbiji i EU u oblastima koje pokrivaju ova dva poglavlja.
Aktivnosti prEUgovora možete pratiti na sajtu, fejsbuku i tviteru.