Studija usaglašenosti Krivičnog zakonika Republike Srbije sa obavezujućim standardima Konvencije vodi se značajem postojanja adekvatnog pravnog okvira u oblasti krivičnog materijalnog prava, posebno nakon izmena i dopuna Krivičnog zakonika, koje su usvojene u novembru 2016. godine. Cilj Studije je da ukaže na najvažnije promene nastale usvajanjem ovih izmena Krivičnog zakonika, na stepen usaglašenosti sa postojećim obavezama preuzetim ratifikacijom Konvencije, a posebno na ključne segmente krivično-pravne zaštite, koji i dalje odstupaju od standarda Konvencije ili zbog neadekvatnih izmena ili zbog izostanka bilo kakvih izmena u zakonu.
Republika Srbija je potvrdila Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasija nad ženama i nasilja u porodici, čime je preuzela obavezu da preduzme sve zakonodavne i druge mere kako bi se nasilje nad ženama efikasno i delotvorno procesuiralo i sankcionisalo. Usaglašavanje normativnog okvira u oblasti krivičnog materijalnog prava jedna je od ključnih obaveza, posebno kada se ima u vidu značaj krivično-pravne zaštite, odnosno adekvatne inkriminacije svih oblika nasilja prema ženama koje Konvencija definiše, kao i propisivanja adekvatnih sankcija i mera.
Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ostvaren je delimičan napredak u odnosu na prethodno stanje, a najznačajnija novina je propisivanje novih krivičnih dela koja predviđa Konvencija, i to članom 34 (Proganjanje), članom 37 (Prinudni brak), članom 38 (Genitalno sakaćenje žena) i članom 40 (Seksualno uznemiravanje). Povećane su zaprećene kazne za određeni broj krivičnih dela iz grupe dela protiv polne slobode (usklađivanje sa članovima 36 i 40 Konvencije). Unete su i dodatne izmene radi usklađivanja sa članom 36, stavom 3 Konvencije, koje se odnose na iniciranje (po službenoj dužnosti) gonjenja za dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, bez obzira na to da li su učinjena prema supružniku. Uprkos izvesnom napretku, neki ključni nedostaci nisu ispravljeni, pa se može konstatovati da čak ni nova krivična dela nisu u potpunosti usaglašena sa definicijama iz Konvencije. Pored toga, predlozi za izmene Krivičnog zakonika na koje su prethodno ukazivale studije i analize nezavisnih tela, eksperata i udruženja nisu našle svoje mesto u izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine.
Studija ukazuje na nedostatke koji su od ključne važnosti za usklađivanje sa Konvencijom, što se odnosi ne samo na nedostatke prilikom inkriminacije za nova krivična dela, već prevashodno na pitanja osnovnih definicija i na probleme u vezi sa sankcijama i merama.
Tako je nakon izmena Krivičnog zakonika zadržana definicija nasilja u porodici, odnosno restriktivno značenje izraza „član porodiceˮ, čime je i dalje određeni broj lica neopravdano isključen iz kruga zaštićenih lica. To održava nedoslednost prilikom zaštite u oblasti krivično-pravne i porodično-pravne zaštite, uključujući u to i primenu preventivnih mera. Ključne primedbe koje se odnose na neusaglašenost definicije krivičnog dela silovanje i dela obljube sa standardima Konvencije nisu našle mesto u poslednjim izmenama zakona, pa radnja izvršenja „obljube ili sa njom izjednačen činˮ krivičnog dela silovanje i krivičnih dela obljube i dalje ne obuhvata sve radnje predviđene Konvencijom. Usklađivanje je izostalo i kada je reč o definiciji seksualnog nasilja, uključujući u to i silovanje koje, prema definiciji datoj u članu 36 Konvencije, postoji u svim slučajevima kada žrtva nije dala svoj pristanak.
U pogledu člana 45, stava 1 (Sankcije i mere) Konvencije i obaveze da krivična dela utvrđena na osnovu Konvencije budu kažnjiva delotvornim i srazmernim sankcijama uočava se da je, i pored izmena Krivičnog zakonika kojima su otklonjene nedoslednosti povećanjem zaprećenih kazni za određeni broj dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, za neka dela i dalje zadržana neprimerena kazna (osnovni oblik dela nedozvoljene polne radnje), a mogućnost ublažavanja kazne ispod zakonom propisanog minimuma i dalje postoji za krivično delo obljuba zloupotrebom položaja i delo nedozvoljene polne radnje. U pogledu mera koje se mogu izreći učiniocima (član 45, stav 2 Konvencije) izostale su predložene izmene, kojima bi se, pored postojećih mera, uvele i nove mere bezbednosti - udaljenje iz porodičnog domaćinstva ili zabrana pristupa internetu, kao i zaštitni nadzor po punom izvršenju kazne zatvora. Potreba usaglašavanja postoji i kada je reč o članu 46 Konvencije (Otežavajuće okolnosti), kojim se strane obavezuju da, ukoliko već ne predstavljaju elemente krivičnog dela, obezbede da se određene okolnosti mogu uzeti u obzir kao otežavajuće u vezi sa krivičnim delima utvrđenim Konvencijom.
Stoga je zaključak Studije da su izmene i dopune Krivičnog zakonika iz 2016. godine donele samo delimičan napredak, da se usaglašavanje sa odredbama Konvencije ne može smatrati okončanim, ta da se ispunjenju ovih obaveza mora pristupiti sistematično i celovito.
Iz navedenih razloga ne može se prihvatiti zaključak Saveta za sprovođenje akcionog plana za Poglavlje 23 (Izveštaj 4/2016) da je aktivnost usklađivanja Krivičnog zakonika sa odredbama Konvencije u potpunosti realizovana.
Imajući u vidu značaj napretka Republike Srbije u pregovorima sa EU (poglavlja 23 i 24), odnosno napretka u poštovanju osnovnih ljudskih prava i sloboda, potrebno je uložiti dodatne napore kako bi se postigla maksimalna ujednačenost sa preuzetim obavezama iz Konvencije u ovoj oblasti i istovremeno obezbedio ujednačen i usaglašen sistem pravne zaštite u svim oblastima domaćeg regulatornog okvira kada je reč o nasilju nad ženama i nasilju u porodici.
Kao rezultat Studije izdvajaju se posebne preporuke za državne organe i organizacije civilnog društva, koje su usmerene na izmene i dopune Krivičnog zakonika radi potpunog usaglašavanja sa obavezama koje je država preuzela ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasija nad ženama i nasilja u porodici. U tom cilju preporučuje se da radna grupa koja u okviru Ministarstva pravde radi na izmenama i dopuna Krivičnog zakonika uključi i predstavnice organizacija civilnog društva, koje su specijalizovane za oblast nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Tome bi trebalo da prethodi organizovanje serije konsultacija sa profesionalcima iz svih relevantnih službi kako bi se postigli usaglašeni predlozi za izmene i dopune Krivičnog zakonika. Celishodna je i godišnja analiza sudske prakse za krivična dela predviđena Konvencijom, sa posebnim akcentom stavljenim na položaj žrtve u sudskom postupku. Takođe, korisno je i organizovanje edukacija za predstavnike svih relevantnih aktera (sudstvo, javno tužilaštvo, policija, advokatura, organ starateljstva) radi podizanja svesti o značaju usaglašavanja krivičnog zakonodavstva sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasija nad ženama i nasilja u porodici i efektivne implementacije odredaba Krivičnog zakonika.
Izradu ovog predloga praktične politike podržala je Evropska unija svojim programom „Civil Society Facility” u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Za sadržaj ovog izveštaja isključivo je odgovoran izdavač, a stavovi izneti u njemu ne predstavljaju nužno i stavove Evropske unije.
