Foto: Komentari na portalu Espreso.rs; foto: CINS
Pišu: Anđela Milivojević, Milica Šarić
Aktivisti vladajuće stranke imali su pristup sajtovima Kurira i Espresa, gde su mogli masovno da ostavljaju pluseve i minuse na postojeće komentare čitalaca, pokazuje CINS-ova analiza „koda” aplikacije VotR2 koju je „internet tim” stranke koristio. Na taj način su aktivisti, poznatiji kao botovi, prema unapred dobijenim uputstvima davali pozitivne ili negativne ocene na komentare objavljene u dva medija, što su u slučaju Južnih vesti koristili za obračun sa kritikama Srpske napredne stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Takvim uticajem oni stvaraju lažnu sliku u javnosti, smatraju sagovornici CINS-a
Uz pomoć nekoliko stručnjaka CINS je analizirao „kod” i došao do podataka o IP adresi „77.46.148.99”. Proverom vlasništva IP adrese na bilo kom javno dostupnom sajtu (poput whois.domaintools.com) može se videti da je njen vlasnik upravo vladajuća Srpska napredna stranka. SNS je u martu 2016. godine registovao ovu IP adresu na adresi sedišta stranke, u ulici Palmira Toljatija 5 na Novom Beogradu.
Ostavljanje komentara ispod vesti i glasanje za iste ima za cilj da se pristupi potencijalnim glasačima kroz glas „neutralnog sugrađanina”, smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
Prema rečima stručnjaka, da bi aplikacija mogla na ovaj način da pristupa sajtovima Kurira i Espresa, mediji su morali Srpskoj naprednoj stranci (SNS) da omoguće pristup, ili da im neko „hakuje” mobilne aplikacije. Treća opcija je nedovoljna zaštita.
Tanja Maksić, potpredsednica Asocijacije online medija, ocenila je za CINS da je, ukoliko su mediji sami omogućili pristup aplikaciji, to „potpuno neetički” i „neprihvatljivo”.
Kurir i Espreso su deo Adria Media grupe, jedne od najvećih medijskih grupacija na Balkanu. Grupacija je do januara 2019. bila u vlasništvu biznismena Aleksandra Rodića nakon čega prelazi u ruke Igora Žeželja, prvog čoveka poznatog portala Mondo.
Nemanja Nenadić kaže da je važno da mediji onemoguće dalji pristup komentarima, ukoliko su bili hakovani, jer u suprotnom bi njihovo ponašanje moglo da se tumači kao podrška političkoj opciji. Sa druge strane, ako su mediji omogućili ovakvo glasanje SNS-u, to bi bio „specifičan vid besplatne usluge koja bi morala da se prijavi kao besplatna usluga, kao prilog za finansiranje stranke”.
Celu priču možete da pročitate na sajtu CINS-a.
Tekst je nastao u okviru projekta “Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24” koji je podržala Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove EU.
