Siniša Mali je tri puta prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i sva tri puta dobio samo meru upozorenja, glavni su nalazi istraživačke priče koju je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio 13. novembra 2017. godine. u okviru zajedničkog projekta koalicije prEUgovor.
U tekstu Anđele Milivojević se navodi da je Agencija za borbu protiv korupcije tokom 2017. godine pokrenula vanrednu kontrolu imovine i prihoda četrnaest funkcionera, među kojima je i gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Ova kontrola je i dalje u toku.
Siniša Mali je u prošlosti napravio niz propusta prilikom prijavljivanja imovine, ali Agencija mu je čak tri puta izrekla najblažu moguću kaznu - meru upozorenja, koja je praktično pisana opomena.
Mali je meru upozorenja dobijao zbog toga što nije prijavio da je preneo upravljačka prava u firmi koju je posedovao, zbog kasnog dostavljanja izveštaja o imovini i prihodima nakon što je postavljen za člana Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije, kao i zbog slanja netačnih i nepotpunih podataka o imovini.
U odgovoru Agencije novinarki Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) navedeno je da ne postoji zakonska mogućnost da se funkcioneru kome je jednom izrečena mera upozorenja „u drugom postupku utvrđivanja povrede Zakona o Agenciji izrekne teža mera, odnosno mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje ili mere javnog objavljivanja odluke o povredi.“
Iz Agencije dodaju da je zbog toga u Nacrtu novog zakona o Agenciji predviđeno da se u ovakvim situacijama može izreći teža mera poput preporuke za razrešenje. Usvajanje novog zakona kasni više od tri godine.
"Okolnost da je Agencija za borbu protiv korupcije izrekla čak tri mere upozorenja istom funkcioneru zaista zvuči kao nelogičnost zato što se u svakoj od tih mera on poziva da ubuduće ne krši zakon", kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.
Nenadić ostavlja mogućnost da se u ovom slučaju može poverovati da su propusti Malog posledica slučajne greške ili plod nemara, ali da je Agencija trebalo da obrazloži zbog čega sva tri puta izriče istu meru.
Iako je pre toga već bio upozoren dva puta, Agencija je prilikom izricanja treće mere upozorenja zaključila da Mali nije imao nameru da sakrije imovinu.
Upravo zbog sumnje u namerno neprijavljivanje imovine i prihoda ili davanje lažnih podataka, Agencija je protiv funkcionera širom Srbije od 2010. podnela 63 krivične prijave. U slučaju Malog to nisu učinili. Za krivično delo "neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini" je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Agencija zato 2015. jeste podnela krivičnu prijavu protiv profesorke filozofije i sociologije Miljane Golubović. Ona na vreme nije prijavila smanjena primanja, nakon što joj je prestala funkcija člana Opštinskog veća Bora, za koju je dobijala 12 hiljada dinara mesečno.
Za razliku od Malog koji je tri puta prošao samo sa merom upozorenja, koja nigde nije javno objavljena, Golubović je platila kaznu od 40 hiljada dinara, što je bila gotovo cela njena mesečna plata.
Tokom 2015. godine Agencija je nakon kontrole podataka o imovini i prihodima Malog u zemlji i inostranstvu podnela izveštaj Poreskoj upravi. Ovu vrstu izveštaja Agencija podnosi kada postoji sumnja u kršenja zakona koja prevazilaze njenu nadležnost.
Poreska uprava odbila je da odgovori na pitanja CINS dokle je stigao ovaj postupak jer se, kako je navedeno u dopisu, podaci o "poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju i čuvaju kao tajni podatak."
Agencija je 2016. godine o Siniši Malom podnela Izveštaj i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, zbog sumnje u pranje novca. Tužilaštvo je zaključilo da nema elemenata krivičnog dela iz njihove nadležnosti, već da postoje elementi krivičnog dela neprijavljivanja imovine i prihoda po Zakonu o Agenciji. Zbog toga je predmet prosleđen Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.
Celu priču možete pročitati na sajtu CINS.
Tekst je nastao u okviru projekta “Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24” koji je podržala Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove EU.