Presudom u slučaju Zorica Jovanović protiv Srbije, Evropski sud za ljudska prava (dalje: ESLJP) utvrdio je da je Republika Srbija u jednom od slučajeva koji je pokrenula majka koja traga za svojim detetom za koje sumnja da je nestalo u porodilištu, odgovorna za povredu prava na privatan i porodičan život iz čl. 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, usled kontinuiranog propuštanja države da podnositeljki predstavke pruži kredibilne informacije o sudbini njenog sina.
Usled toga, Evropski sud za ljudska prava je, pored pojedinačne obaveze naknade štete podnositeljki predstavke, propisao obavezu opšteg karaktera kojom se Republika Srbija obavezuje da u roku od jedne godine od dana konačnosti presude preduzme sve potrebne mere radi ustanovljavanja mehanizma namenjenog da obezbedi pojedinačne odgovore, svim roditeljima čija je situacija ista ili dovoljno slična situaciji podnositeljke predstavke.
Imajući ovo u vidu, Beogradska grupa roditelja izašla je sa predlogom zakonskog teksta kojim bi moglo da se reguliše pitanje istraživanja sudbine novorođenčadi za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Republici Srbiji. Ovaj zakon je odbačen od strane nadležnog ministarstva, te je otpočeto sa pripremom zakonskog predloga koji će predložiti Vlada Republike Srbije. Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji3 (dalje: Predlog zakona), Vlada Republike Srbije predložila je Narodnoj skupštini 20. marta 2018. godine.
Predmet ove analize je gorepomenuti Predlog zakona i pitanje njegove usklađenosti sa obavezama koje je Evropski sud za ljudska prava naložio Republici Srbiji u presudi Zorica Jovanović protiv Srbije.
Pročitajte kompletnu analizu.
