Tema teksta Tanje Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra su seksualna i reproduktivna prava žena. U isčekivanju novih Zaključnih zapažanja CEDAW Komiteta, podsetimo se šta su bili zahtevi državi Srbiji iz prethodnog, kao i kakvo je stanje seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava žena u Srbiji. Aktuelne izmene i dopune zakana, u cilju „usaglašavanja" sa standardima EU, nikao ne bi smele da dovedu do smanjenja već dostignutih prava.
"Obrazovanje je svetlo. Seksualno zdravlje je život." / foto: pexels.com/@jssfalconi
U Akcionom planu (AP) za Poglavlje 23, uz preporuku koja se odnosi na antidiskriminacionu politiku i poboljšanje položaja žena, jedan od pokazatelja ostvarene promene predstavlja i napredak konstatovan u Zaključnim zapažanjima Komiteta Ujedinjenih nacija (UN) za eliminaciju diskriminacije žena (CEDAW). U iščekivanju novih Zaključnih zapažanja (mart 2019), nakon što je Srbija predstavila Četvrti periodični izveštaj o primeni Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, podsetimo se šta su bile obaveze iz prethodnog dokumenta Komiteta (2013) u vezi sa seksualnim i reproduktivnim pravima žena.
Komitet od države zahteva da se abortus kao metoda kontracepcije ne koristi u tolikoj meri, da se poboljša informisanost i dostupnost modernih oblika kontracepcije, koji bi bili na pozitivnoj listi lekova, kao i da se obezbedi da abortus ostane dostupan kao što je bio do sada (i zakonodavno i finansijski), te da se razmotri mogućnost uključivanja troškova abortusa u sistem zdravstvenog osiguranja (para. 33). U vezi s ovim pitanjem jeste i zahtev upućen Srbiji da uvede odgovarajuće obrazovanje o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima na svim nivoima obrazovanja (para. 29).
Stanje seksualnog i reproduktivnog zdravlja žena u Srbiji
Srbija je usvojila Nacionalni program očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije (2017). U njemu se navodi da je kontrola rađanja dominantno konzervativna, da je seksualno ponašanje mladih rizično, kao i da obim angažovanja u očuvanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja celokupne populacije, posebno osiromašenih i marginalizovanih grupa, nije dovoljan.
Moderna kontraceptivna sredstva koristi samo 18,4% žena iz opšte populacije, koje su u braku ili vanbračnoj zajednici. Ona nisu lako dostupna, jer se na listi lekova koji se izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja nalazi samo jedno kontraceptivno sredstvo. Prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga ne spada u zdravstvenu uslugu pokrivenu obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Iako zvanični podaci ukazuju na progresivno smanjivanje broja abortusa u odnosu na ukupni broj prekida trudnoće, pretpostavlja se da službeni podaci ne odražavaju realnu sliku.
Takođe, u ovom državnom dokumentu navodi se da veliki broj mladih nema elementarna saznanja o anatomiji i fiziologiji reprodukcije, a da je njihovo poznavanje kontracepcije i polno prenosivih infekcija oskudno i opterećeno nizom predrasuda. Adolescentkinje čine oko 4% žena koje prekidaju trudnoću, a ne smanjuje se ni broj porođaja među devojkama uzrasta od 16 i manje godina. Svi pokazatelji stanja seksualnog i reproduktivnog zdravlja Romkinja višestruko su nepovoljniji od onih koji važe za opštu populaciju žena. Bez obzira na navedeno, nastavni programi ne sadrže teme o seksualnim i reproduktivnim pravima i zdravlju mladih, posebno devojaka, a oskudni sadržaji u nastavi biologije i fizičkog i zdravstvenog vaspitanja nisu nimalo dovoljni.
Istovremeno, kampanje za zabranu ili ozbiljno ograničavanje prava žena na abortus, iako prisutne već tri decenije, intenzivirane su tokom nekoliko poslednjih godina. U njima učestvuju najviši državni funkcioneri, Srpska pravoslavna crkva i brojne konzervativne, religijski i desno orijentisane organizacije, grupe i pojedinci. Ove su aktivnosti sinhronizovane sa populacionom politikom države i tendenciozno povezane sa političko-bezbednosnim pitanjem odnosa Srbije sa Kosovom.
Kako je Srbija odgovorila na zahteve Komiteta Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije žena (CEDAW)
U svom Četvrtom periodičnom izveštaju o eliminaciji svih oblika diskriminacija Srbija je navela da je pripremila Nacionalni program očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije. Takođe, navela je da uključivanje troškova abortusa u sistem zdravstvenog osiguranja zahteva multisektorski pristup i primarno učestvovanje Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (par. 181). I ništa više.
Komitet je u dodatnim pitanjima zatražio informaciju o koracima koji su preduzeti kako bi se poboljšali dostupnost i kvalitet usluga vezanih za seksualno i reproduktivno zdravlje žena i devojaka, uključujući u to i pristup modernim metodama kontracepcije i njihovu dostupnost u okviru državnog zdravstvenog sistema osiguranja, zatim o merama kojima se omogućava pristup zdravstvenoj zaštiti u vezi sa planiranjem porodice i veštačke oplodnje, posebno lezbejkama, biseksualnim, transrodnim ženama i interseksualnim osobama.
Srbija je u odgovorima na pitanja Komiteta navela da je usvojen Nacionalni program, kao i da su besplatni preventivni pregledi (nije navedeno čega) dostupni svake poslednje nedelje u mesecu na svim nivoima zdravstvene zaštite; da se namerava proširenje dostupnosti zdravstvene zaštite za Rome na 50% teritorije do 2020. godine (navedena su i opredeljena sredstava); da su kreirane kliničke smernice za dostupne metode kontracepcije, što će povećati sigurnost zdravstvenih radnika u situaciji kada treba da prepišu kontracepciju, kao i racionalizaciju dijagnostičkih postupaka. Navedeno je i to da, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i Zakonu o zdravstvenom osiguranju, svi ljudi na teritoriji Republike Srbije imaju jednak pristup i kvalitet zdravstvenih usluga. Jasno je da to nisu odgovori na postavljena pitanja, kao i to da informacija o jednakom pristupu i kvalitetu zdravstvenih usluga za sve građanke i građane nije istinita.
Pretnja smanjenjem dostignutog nivoa seksualnih i reproduktivnih prava žena u Srbiji
I dok čekamo Zaključna zapažanja CEDAW Komiteta, koja će sadržati pokazatelje o stanju seksualnih i reproduktivnih prava žena u Srbiji, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nadležno za izradu novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, prihvatilo je predloge da se smanje dostignuta prava u ovoj oblasti. Kao što je ranije pisano, pravo na pristup lako dostupnim informacijama, obrazovanju i uslugama koje se odnose na seksualno obrazovanje, kontracepciju i planiranje rađanja, zamenjeno je formulacijom „pravo na pristup lako dostupnim informacijama, koje se odnose na polnost, rađanje, bračni i porodični život”.
To svakako ne odgovara garantovanim pravima žena i standardima u ovoj oblasti. Dok država izbegava da sprovodi svoje obaveze, žene marširaju ulicama grada i na javne spomenike kače kecelje sa natpisom „Abortus je žensko pravo”. Zato, podsetitimo šta o pravima žena kaže dokument Evropske unije, čijoj integraciji je Srbija posvećena, kao i dokument Saveta Evrope, čija je Srbija članica.
U dokumentu „Rodna ravnopravnost i osnaživanje žena: transformacija života devojčica i žena kroz spoljne odnose EU 2016-2020ˮ ističe se važnost punog uživanja prava svih osoba da imaju punu kontrolu, kao i da slobodno i odgovorno odlučuju o svim pitanjima koja se odnose na njihovu seksualnost i seksualno i reproduktivno zdravlje, oslobođeni diskriminacije, prisile ili nasilja. To uključuje opšti pristup kvalitetnim, pristupačnim i sveobuhvatnim uslugama zdravstvene zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja, kao i podršku kvalitetnim uslugama planiranja porodice i lečenja od seksualno prenosivih bolesti, koje su dostupne i pristupačne svim devojkama i ženama u reproduktivnom dobu, kao i njihovim partnerima.
U tematskom dokumentu Saveta Evrope „Ženska seksualna i reproduktivna prava i zdravlje u Evropiˮ navodi se da su obaveze države: garantovanje pružanja informacija zasnovanih na dokazima i sveobuhvatno seksualno obrazovanje; obezbeđivanje dostupnih i pristupačnih informacija o savremenim kontraceptivnim uslugama, kao i pristup sigurnom i legalnom abortusu; zaštita prava u okolnostima kada zdravstveni radnici odbijaju da pruže uslugu abortusa; poštovanje prava žena na porođaj i garantovanje da će majke imati pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti.
PS. Dok je pripreman ovaj tekst, stigla su nova Zaključna zapažanja CEDAW Komiteta. U njima se Srbija podseća na obaveze iz prethodnih preporuka i poziva da svim žena i devojkama, uključujući one iz marginalizovanih grupa, unapredi pristup seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima.