Koalicija prEUgovor već tradicionalno početkom godine sagledava stanje u oblastima Klastera 1 koji redovno prati i nudi preporuke šta je potrebno učiniti tokom 2023. godine kako bi se rešili ključni uočeni problemi.
Proteklu godinu obeležila je sumorna slika evropskih integracija Srbije. Stara Vlada provela je osam i po meseci u tehničkom mandatu, zbog čega je većina reformskih aktivnosti stavljena na čekanje. Institucije u Briselu sve više sumnjaju u to da su vlasti Srbije privržene evropskom putu, a podrška građana Srbije članstvu u Evropskoj uniji (EU) značajno je pala i ostala u manjini. Srbija sve sporije napreduje ka učlanjenju u Evropsku uniju i već godinama stoji na sredini puta, pokazao je poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije.
Ruska agresija na Ukrajinu dovela je do zaoštravanja međunarodnih i regionalnih odnosa, kao i do jačanja geopolitičke dimenzije spoljnog delovanja EU, što je doprinelo intenziviranju politike proširenja i napora EU u posredovanju između Beograda i Prištine.
Odluka državnog vrha Srbije da se ne usaglasi sa nizom sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji nakon februara 2022. doprinela je zastoju pregovaračkog procesa i dodatno usložnila poziciju Srbije. Usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU postalo je de facto preduslov za dalji napredak u procesu pristupanja kao izraz strateškog opredeljenja zemlje.
U tom kontekstu, koalicija prEUgovor:
- Pozdravlja novi zamah politike proširenja Evropske unije i apeluje da se geopolitičkim pitanjima ne daje primat u odnosu na reforme u oblasti vladavine prava. U tom smislu, hvatanje prečica i krivina nije poželjno, a može biti i opasno.
- Poziva na jačanje reformskog potencijala politike proširenja, što podrazumeva suočavanje sa izazovima stabilokratije i zarobljavanja države, koji obesmišljavaju transformacioni cilj pristupnog procesa uz održavanje privida napretka u evrointegracijama.
- Ponovo upozorava da ubrzavanje reformskih aktivnosti radi ispunjenja rokova ne bi smelo da ide nauštrb procesa konsultacija, koji moraju da prethode usvajanju normativnih i strateških akata.
- Ocenjuje da Narodna skupština ni u novom sazivu, u kojem su zastupljeni i predstavnici opozicionih partija širokog političkog spektra, nije postala telo koje u potpunosti ispunjava svoju ustavnu ulogu.
- Naglašava da je potrebno uspostaviti funkcionalan okvir za sistemsku saradnju javnih institucija sa civilnim društvom u kreiranju i sprovođenju javnih politika, strateških i normativnih akata. Uspostavljanje formalnog strateškog okvira za razvoj podsticajnog okruženja za civilno društvo ostaće mrtvo slovo na papiru ukoliko nadležne institucije ne budu adekvatno odgovorile na kontinuirane pritiske i napade na njegove predstavnike i aktiviste, branitelje ljudskih prava.
- Iako su u proteklom periodu pregovori Beograda i Prištine na visokom političkom nivou bili intenzivirani, odvijali su se u atmosferi zaoštrenih odnosa, sporadičnih incidenata i pogoršane bezbednosne situacije na terenu. Stoga koalicija poziva nadležne institucije na posvećenost očuvanju stabilnosti, odgovoran javni govor i transparentan pristup pregovorima.
- U oblasti jačanja nezavisnosti pravosuđa, prEUgovor izražava žaljenje zbog toga što prilikom donošenja novih pravosudnih zakona nisu prihvatili brojne predloge organizacija civilnog društva, kao ni Agencije za sprečavanje korupcije, usled čega je ostalo previše prostora za političke uticaje prilikom izbora članova pravosudnih saveta u Narodnoj skupštini.
- U ovoj godini glavni izazov u poglavljima 23 i 24 jeste izrada Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, koji je manjkav u brojnim oblastima i može da dovede do smanjivanja već dostignutih standarda ljudskih prava, a da pritom ne rešava nijedan od ključnih problema o kojima prEUgovor redovno izveštava. Koalicija apeluje na Vladu Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) da odustanu od uvođenja i legalizovanja pametnog masovnog biometrijskog nadzora na javnim površinama. Mora se osigurati da novi zakon unapredi rad policije, pre svega kada je reč o otklanjanju uticaja organizovanog kriminala i politike na njen operativni rad.
Detaljnije preporuke u pojedinim oblastima Klastera 1, uključujući u to funkcionisanje demokratskih institucija i poglavlja 23 i 24, izlistane su u publikaciji.
