Radi praćenja merljivih efekata reformi u procesu evropskih integracija Republike Srbije, članice koalicije prEUgovor analizirale su rad pet odabranih institucija, koje imaju nadležnosti u oblastima iz Poglavlja 23 i Poglavlja 24.
Metodologija je primenjena na sledeće institucije:
- Agencija za sprečavanje korupcije
- Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova
- Komesarijat za izbeglice i migracije
- Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima
- Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Od otvaranja pregovora o učlanjenju između Srbije i EU jasno je da su poglavlja 23 i 24 najvažnija u procesu pregovaranja. Ona se otvaraju na samom početku ovog procesa, a biće zatvorena na njegovom kraju. Oba sadrže merila za otvaranje, prelazna merila i merila za zatvaranje poglavlja. Merila se zasnivaju na izveštajima o skriningu, data su u vidu preporuka i de facto su pretočena u akcione planove, koje usvaja Vlada RS. Iako akcioni planovi imaju niz različitih planiranih mera i aktivnosti, napredak se procenjuje isključivo zbrajanjem ispunjenih konkretnih mera i aktivnosti, pa samim tim ne odražava adekvatno kvalitet, meru i stepen sprovedenih reformi.
Koalicija prEUgovor dostavila je detaljne kritike i komentare u vezi sa akcionim planovima, kako nakon njihove izrade tako i prilikom njihove revizije, koje su izradile članice koalicije za one oblasti za koje su stručne i kojim se bave već dugi niz godina. Jedna od najvećih zamerki vezanih za postojeće akcione planove odnosila se na neadekvatno opredeljivanje indikatora rezultata, kao i na odsustvo adekvatnih izvora informacija za proveru napretka realizacije određenih mera, te stepena ostvarenog rezultata.
Formulacije iz inicijalnih AP 23 i AP 24, kao i one iz predstavljenih revidiranih AP, ne dozvoljavaju suštinsku analizu napretka, pošto mere malo govore o nameravanom ili postignutom uticaju, svodeći izveštavanje bilo na puku procenu poštovanja utvrđene vremenske dinamike bilo na svođenje na odgovore „da/neˮ. Dodatno, određeni broj mera odnosi se na zakonodavni i institucionalni dizajn, ali ne i na funkcionisanje takvog zakonodavnog i institucionalnog dizajna, što ostavlja prostor da se kvalitet implementacije različito proizvoljno interpretira, uz malo konkretnih, egzaktnih podataka, na kojima se procena temelji.
Da bismo pratili konkretan napredak, razvili smo indikatore koji obuhvataju funkcionisanje institucija zaduženih za sprovođenje specifičnih aktivnosti ili mera predviđenih akcionim planovima, a čiji učinak može da bude pokazatelj napretka, tj. može jasno da svedoči o napretku u određenim oblastima. Osim toga, čvrsto verujemo da svaka naredna revizija akcionih planova može i treba da uključi neke od razvijenih indikatora kao indikatore uticaja za određene mere.
Institucionalni barometar 3.0 predstavlja nastavak istrajnog rada koalicije prEUgovor u želji da, koliko je moguće, svojim nalazima doprinese reformama i konkretnim promenama na terenu. Radi toga smo u međuvremenu unapredili pojedine indikatore, ali i formulisali nove kako bi što kompletnije mogli analizirati trenutno stanje institucionalnog aranžmana i njegovog funkcionisanja.
Pozivamo Vas da se u nastavku ovog izveštaja upoznate sa tim šta se u periodu od našeg prvog, „pionirskogˮ izdanja do „danasˮ, odnosno do ovog trećeg izdanja na „poljuˮ institucionalne efektivnosti promenilo, šta smo naučili, gde smo sada i čemu se možemo nadati u budućnosti.
Izradu ovog izveštaja podržala je Evropska unija svojim programom „Civil Society Facility” u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Za sadržaj ovog izveštaja isključivo je odgovoran izdavač, a stavovi izneti u njemu ne predstavljaju nužno i stavove Evropske unije.