U novoj publikaciji koalicije prEUgovor autorke iz Autonomnog ženskog centra, Astre i Grupe 484 prate process izrade novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti i izmena Zakona o zabrani diskriminacije. Iako su članice prEUgovora učestvovale u svakoj fazi procesa, dajući komentare i sugestije za unapređenje teksta, zakoni koji su usvojeni 20. maja i dalje sadrže problematične odredbe.
Republika Srbija je 2009. godine donela Zakon o zabrani diskriminacije, kojim je uredila ovu oblast. Nadležno ministarstvo je navelo da je tokom vođenja pregovora o članstvu u Evropskoj uniji (EU) uočeno da se postojećim rešenjima zakona ne dostižu zajedničke tekovine i da on nije u punoj meri usaglašen sa relevantnim zakonodavstvom EU, na šta je Evropska komisija u više navrata ukazivala.
Osim toga, nadležna ugovorna tela UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava, kao i za ljudska prava, istakla su potrebu da se institucionalno ojača zaštita od diskriminacije.
Novoformirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog započelo je izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, nakon što prvobitni rok iz 2018. godine nije ispunjen. Prema metodologiji utvrđenoj Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, sprovedene su javne konsultacije kako bi u pripremi Nacrta učestvovala i javnost, tako što bi bili prikupljeni komentari i sugestije. Potom je sprovedena i javna rasprava u periodu od 4. do 23. marta 2021. godine, kada je upućen poziv svim zainteresovanim stranama da učestvuju i predlože izmene i dopune Nacrta zakona.
U obrazloženju aktivnosti za usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti navedeno je da se analizom stanja u vezi sa primenom Zakona o ravnopravnosti polova, a posebno u vezi sa ostvarivanjem prava na ravnopravnost žena i muškaraca u Republici Srbiji tokom desetogodišnjeg perioda (od 2010. do 2020. godine) može utvrditi da žene i dalje nisu ravnopravne i da su izložene diskriminatornim ponašanjima u svim oblastima javnog i privatnog života, a da su u posebno lošem položaju žene iz osetljivih društvenih grupa. Takođe, tokom vođenja pregovora o članstvu Republike Srbije u Evropskoj uniji (EU) uočeno je da se postojećim rešenjima Zakona o ravnopravnosti polova ne dostižu zajedničke tekovine ravnopravnosti žena i muškaraca i da on nije u punoj meri usaglašen sa relevantnim zakonodavstvom EU.
Ovde treba istaći da je izrada novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti počela još 2016. godine, a više puta je zaustavljana akcijama organizacija civilnog društva zbog izrazito loših predloga, pa čak i predloga kojima se snižavaju dostignuta prava u određenim oblastima (najvidljivije u oblasti seksualnih i reproduktivnih prava i zdravlja žena, kao i u oblasti zaštite od nasilja u porodici), o čemu je pisano u više Alarm izveštaja koalicije prEUgovor.
Za izmene ovog zakona takođe je zaduženo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Ono je, prema obavezama iz metodologije utvrđene za ove aktivnosti, najpre sprovelo javne konsultacije, prikupljajući komentare i sugestije, i organi-zujući četiri društvena dijaloga, na kojima je razmatrano stanje rodne ravnopravnosti u oblastima koje su predmet regulisanja ovog zakona: rad, zapošljavanje, predu-zetništvo, obrazovanje, kultura, socijalna i zdravstvena zaštita kao i učestvovanje žena u političkom životu. Potom je organizovana javna rasprava u periodu od 26. februara do 17. marta 2021. godine, uz poziv svim zainteresovanim stranama da dostave predloge i sugestije.
U ovoj publikaciji koalicije prEUgovor, čije su autorke Tanja Ignjatović i Vanja Macanović (Autonomni ženski centar), Miroslava Jelačić i Jelena Unijat (Grupa 484) i Jasmina Krunić (ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima), prikazani su predlozi i obrazloženja koalicije za dopune i izmene ili predlozi za dodavanje novih članova u nacrte zakona, koji su dostavljeni Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog (u propisanom obrascu) u periodu trajanja javne rasprave. S obzirom na to da je publikacija rađena nakon što je završena javna rasprava, bilo je moguće u njoj navesti i rezultate, odnosno navesti šta je od predloga koje je podnela koalicija prihvaćeno, a šta nije (uz ili bez obrazloženja - u ovom tekstu to je označeno plavim slovima), jer je nadležno ministarstvo objavilo i izveštaje o sprovedenim javnim raspravama.
Konačno, sasvim na kraju napravljen je i osvrt na napore koalicije prEUgovor da skrene pažnju narodnim poslanicima i poslanicama Republike Srbije na neprihvatljive izmene i dopune zakonskih rešenja nakon završene javne rasprave, sa molbom da isti podnesu amandmane radi unapređenja teksta spornih odredaba predloga zakona.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije usvojeni su 20. maja 2021. godine bez izmena predloga zakona na način na koji je ukazala koalicija prEUgovor.
Izradu ove publikacije omogućio je Balkanski fond za demokratiju, program Nemačkog Maršalovog fonda SAD i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu u okviru projekta „PrEUgovor za vladavinu prava i EU integracije“.
Finansijsku podršku u pripremi publikacije obezbedila je i Fondacija Kvinna till Kvinna.
Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost autorki i ne predstavlja nužno stavove navedenih donatora ili njihovih partnera.