Nalazi koalicije prEUgovor, koja je pratila reforme u poglavljima 23 i 24, kao i u određenim političkim kriterijumima procesa pristupanja EU, ukazuju da se negativne tendencije u većini oblasti nastavljaju i u periodu od oktobra 2019. do aprila 2020. Do dodatnog pogoršanja došlo je tokom pandemije virusa COVID-19 u poslednja dva meseca, a posebno nakon što je 15. marta proglašeno vanredno stanje.
U izveštajnom periodu Vlada Srbije nije pokazala volju za sprovođenjem suštinskih reformi u poglavljima 23 i 24. Revizija akcionih planova još nije okončana, već mesecima nije imenovan novi šef Pregovaračkog tima, niti je doneta odluka o tome da li će Srbija prihvatiti novu metodologiju proširenja iz februara 2020. Izjave najviših zvaničnika od početka pandemijske krize dovele su u pitanje čak i deklarativnu posvećenost evropskim integracijama.
U ovom prEUgovor Alarm izveštaju posebna pažnja posvećena je tome kako je vanredno stanje, koje je predsednik Vučić definisao kao „rat protiv nevidljivog neprijatelja”, uticalo na demokratiju, vladavinu prava, osnovna prava i slobode, kao i na garanciju bezbednosti i pravde u Srbiji. Sporno je bilo već i to što je vanredno stanje proglašeno mimo Narodne skupštine, bez odgovarajućeg obrazloženja zašto se ona nije mogla sastati. Pripreme za izbore su obustavljene, ali je nastavljena funkcionerska kampanja vladajuće stranke. Pravila javnih nabavki bila su skrajnuta zbog potrebe da se „spase ljudski životi”. Postoji ozbiljna zabrinutost zbog upitne ustavnosti uvedenih restriktivnih mera, ali se Ustavni sud nije o tome oglasio. Slobodni pristup informacijama od javnog značaja i medijske slobode de facto su obustavljeni, dok je zaštita ličnih podataka bila testirana. Ograničeno kretanje i usporeni rad institucija naročito su se odrazili na položaj ranjivih grupa, kao što su, između ostalog, žene i deca, žrtve nasilja u porodici ili trgovine ljudima, migranti. Čak je i politička posvećenost evropskim integracijama bila na udaru od početka pandemijske krize, što se videlo u izjavama najviših zvaničnika u kojima je kritikovan navodni nedostatak evropske solidarnosti, a istovremeno hvaljena i moljena pomoć od „bratske” Kine. Vanredno stanje okončano je 6. maja odlukom Narodne skupštine.
Vanredno stanje ogolilo je pasivnost ključnih institucija poput Narodne skupštine i Ustavnog suda i nefunkcionisanje mehanizama provere i ravnoteže naspram dominacije izvršne vlasti. Funkcionerska kampanja vladajuće stranke trajala je mimo zvaničnog raspisivanja i odlaganja parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora i već se pokazalo kako sistemski nedostaci pravila o izbornim uslovima nisu rešeni nedavnim zakonodavnim izmenama. Zapostavljena su pravila javnih nabavki, transparentnosti organa javne vlasti, bitno su ograničene medijske slobode, i usvajane su restriktivne mere čija je ustavnost upitna. Vanredno stanje negativno se odrazilo i na položaj ranjivih grupa. Migranti su bili naročito pogođeni zatvaranjem granica, zabranom kretanja i povišenim nadzorom, kao i bujanjem antimigrantske kampanje.
O KOALICIJI PREUGOVOR:
Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
Koalicija prEUgovor je formirana sa ciljem da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa akcentom na poglavljima 23 i 24. Misija prEUgovora je da predlaže mere za unapređenje stanja u oblastima koje su teme pregovora, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji Srbije.