Tokom pregovora sa EU, Srbija će morati da donese veoma važne odluke koje će bitno uticati na njenu budućnost i živote građana. Zato je učešće civilnog društva neophodno, i to ne samo da nadgleda taj proces, već i da u njemu bude konsultovano, zaključak je konferencije koju je organizovala koalicija "prEUgovor".
Koalicija prEUgovor smatra da je u ovoj fazi odnosa Srbije i EU ključno da proces pristupanja bude transparentan, da se obezbedi sistemska borba protiv korupcije i poštovanje ljudskih prava, posebno pripadnika ugroženih grupa.
Ove stavove su izneli predstavnici svih šest organizacija članica prEUgovora na konferenciji povodom predstavljanja nezavisnog izveštaja o napretku Srbije u ključnim poglavljima pregovora sa EU, održanoj u Medija centru 1. oktobra 2013. godine.
"PrEUgovor" će nadgledati sprovođenje politika iz oblasti pristupnih pregovora Srbije Uniji, sa naglaskom na poglavljima 23 i 24, koja se bave pravosuđem, osnovnim ljudskim pravima, slobodom, bezbednošću i pravdom. Smatramo da su pregovori prilika da se reforme koje se tiču vladavine prava konsoliduju. Glavni cilj je ostvarivanje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji Srbije i praćenje da li se efekti dogovorenog vide u životu građana", ocenila je Sonja Stojanović Gajić, direktorka BCBP, organizacije na čiju inicijativu je osnovana koalicija prEUgovor.
Direktor Centra za primenjene evropske studije (CPES) Srđan Đurović naglasio je da je u ovoj fazi pregovora ključno obezbediti učešće javnosti, kao i javnost samih pregovora.
"Ceo proces pregovora, naročito ono što se odnosi na uspostavljanje pregovaračke pozicije Srbije i izveštavanje o tome, mora da bude transparentno. Mora biti uspostavljena instituciona struktura za praćenje pregovora. Učešće civilnog društva znači ne samo da ona nadgledaju taj proces, već i da u njemu bude konsultovano. Ovo je potrebno kako bi Srbija iz procesa evrointegracija izašla kao čvrsta država, sa dobrom administracijom i zakonima koji se primenjuju", ukazao je Đurović.
Javnost je preduslov i borbe protiv korupcije
Programski direktor Transparentnosti Srbija (TS) Nemanja Nenadić rekao je da je u Srbiji prisutan problem sa javnošću procesa donošenja odluka u mnogim oblastima, što podstiče korupciju.
"Svedoci smo da je u Srbiji usled uticaja političke volje došlo do pokretanja krivičnih istraga. Međutim, nije dovoljno jasno da li će institucije oformljene u tu svrhu nastaviti da se bore protiv korupcije, i ako politička volja u budućnosti izostane", naveo je Nenadić.
Sonja Stojanović Gajić je ukazala da je istraživanje BCBP ukazalo da su ključni rizici od korupcije u sektoru bezbednosti najprisutniji u oblasti javnih nabavki koje su u velikoj meri tajne. Ona je navela da ključni akteri u borbi protiv korupcije - Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija, sprovode 15, 55, odnosno 95% svih nabavki po poverljivoj proceduri, tj. tajno.
Branko Čečen iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) upozorio je na visok stupanj organizovanog kriminala u Srbiji, ukazujući da je njegovo "prisustvo veće od ekonomskog značaja" zemlje i zaključujući da organizovani kriminal utiče negativno na sve ono što spada u poglavlja 23 i 24.
“U Srbiji nema adekvatne reakcije institucija na kontakte organizovanog kriminala i vlasti, koji su očigledni, što je nedopustivo i ostaviće velike posledice”, ocenio je Čečen.
U Srbiji nedostaje primena zakona i strategija
U koaliciji prEUgovor su i organizacije koje se bave pružanjem pomoći pripadnicima ranjivih grupa. Delove izveštaja u kojima se analiziraju rezultati postignuti u borbi protiv trgovine ljudim predstavila je Marija Anđelković, predsednica ASTRE.
"Ne možemo biti zadovoljni samo usvajanjem EU standarda, moramo zahtevati i njihovu primenu - to će biti zadatak prEUgovora. U Srbiji nema indikatora za prepoznavanje žrtve, pa stoga samo četvrtina žrtava trgovine ljudima biva prepoznata. Uz to, postupak traje 22 meseca, a tri i po godine je prosečna kazna za trgovce ljudima. Zato je u Srbiji to visoko profitabilan i nisko rizičan biznis" , navela je predsednica ASTRE.
Da brojke ukazuju na to da je primena zakona i strategija veliki izazov u Srbiji, ocenio je i Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484.
"U proteklih godinu dana u Srbiji gotovo ništa nije urađeno na rešavanju pitanja azilanata. Zakon o azilu je neadekvatan, nije dovoljno urađena na prihvatu i integraciji stranih državljana koji traže azil. Problemom državljana Srbije koji su vraćeni u zemlju nakon što im je odbijen azil se bavi samo MUP, iako je izvor ovih problema uglavnom socio-ekonomske prirode", kazao je Petronijević, koji je naveo i da su sve organizacije civilnog društva koje poseduju ekspertizu u oblastima koje pokrivaju poglavlja 23 i 24 dobrodošle da se pridruže radu koalicije prEUgovor.