Srbija se sve više udaljava od Evropske unije (EU), a to je naročito primetno od kraja 2025. godine, kada je, prema oceni Koalicije prEUgovor, prekinuta čak i simulacija reformskih aktivnosti.
Srbija se sve više udaljava od Evropske unije (EU), a to je naročito primetno od kraja 2025. godine, kada je, prema oceni Koalicije prEUgovor, prekinuta čak i simulacija reformskih aktivnosti. Na panelu održanom u Evropskoj kući, tokom predstavljanja Alarm izveštaja o Klasteru 1, ocenjeno je da se zakoni usvajaju bez kvalitetne javne rasprave, bez konsultacija sa relevantnim institucijama i bez stvarnog usklađivanja sa evropskim standardima.
Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), urednica izveštaja i moderatorka panela, ocenila je da je Srbija počela da poništava i reforme koje je prethodno usvojila, ukazujući posebno na najnovije pravosudne zakone.
Ona je ocenila da se u Srbiji danas donose zakoni koji nisu usaglašeni sa preporukama, međunarodnim ugovorima i evropskim standardima. Prema njenim rečima, to može uticati i na izostanak pozitivnih vesti iz Brisela, posebno kada je reč o isplati novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Pejić Nikić je pohvalila oštrije reakcije iz Evropske unije na negativna dešavanja u zemlji, a kao pozitivno je istakla operativno članstvo Srbije u Jedinstvenom području za plaćanje u evrima (SEPA) od maja ove godine.
Vlast čini sve da isključi javnost iz zakonodavne procedure
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija je istakao da vlast, pod izgovorom ubrzanog ispunjavanja obaveza iz evropskih integracija, donosi propise bez prethodne analize i konsultacija. „Vlast sve čini da se javnost potpuno isključi iz konsultacija i procesa ispunjavanja obaveza iz Reformske agende i da nema uvid u planska dokumenta, a na to bi morale da reaguju institucije EU i njene članice”, rekao je Nenadić.
.jpeg)
Na panelu je bilo reči i o izbornim uslovima, za koje je ocenjeno da se pogoršavaju uprkos preporukama ODIHR-a. Učesnici su naveli da vlast usvaja samo one preporuke koje ne zadiru u ključne mehanizme političke kontrole. Nenadić je, govoreći o finansiranju izbornih kampanja, ocenio da su predloženi limiti previsoki i da dodatno pogoduju neravnopravnosti političkih aktera. To se naročito videlo na nedavnim lokalnim izborima, na kojoj su prijavljeni troškovi vladajuće stranke bili od 10 do 50 puta veći od troškova konkurenata, objasnio je.
Buja govor mržnje i diskriminacija na osnovu političkog opredeljenja
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra ocenila je da se javne rasprave prikrivaju od javnosti i da se sprovode samo formalno. „Radna grupa za izmene Porodičnog zakona sastala se jednom, a nacrt je predstavljen odmah posle toga, što ukazuje da rasprava nije bila stvarna. Nije bilo vremena da se primedbe razmotre”, navela je Ignjatović. Ona je dodala da je u 2025. godini smanjen broj femicida, ali zabrinjava to što se povećao udeo onih slučajeva u kojima je nasilje prethodno prijavljeno, što pokazuje da institucije ne reaguju adekvatno.
U izveštaju se ukazuje i na kršenja ljudskih prava i pad nivoa zaštite građanskih sloboda. Ignjatović je ocenila da se govor mržnje u javnom prostoru pojačava, naročito u provladinim medijima, dok su sve češći pritisci na ljude koji izražavaju političko mišljenje.
Policijska brutalnost se ne kažnjava već nagrađuje
Miloš Jovanović iz BCBP-a govorio je o trećem Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, ocenjujući da on dodatno učvršćuje politizaciju policije i smanjuje demokratsku civilnu kontrolu nad njenim radom, na štetu ljudskih prava i sloboda. On je dodao da je BCBP podneo 48 komentara na ovaj Nacrt zakona, od kojih je prihvaćeno samo šest, dok je pet delimično prihvaćeno, i to samo onih kojima se zadržavaju preciznije formulacije iz važećeg zakona. Jovanović je ocenio da kadrovske promene u policiji pokazuju da se ona sve više podređuje političkom, a ne javnom interesu.
Jovanović je ukazao i na slučajeve policijske brutalnosti, ocenjujući da oni najčešće prolaze nekažnjeno. U izveštaju su obuhvaćena i postupanja policije tokom protesta, lokalnih izbora i upada na fakultete. „Srbija nema strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala, a tužioci koji rade na osetljivim predmetima izloženi su pritiscima i opstrukcijama”, dodao je, naročito se osvrćući na štetne posledice tzv. Mrdićevih zakona.
Učesnici panela zaključili su da vlast u Srbiji ne pokazuje stvarnu političku volju da ispuni preporuke EU, već nastoji da stvori privid napretka, dok se izbegavaju transparentnost, javna rasprava i usklađivanje zakona sa evropskim standardima.
Vest je sačinila stažistkinja BCBP-a Teodora Podunavac.
.jpeg)